Zbrinuto još 29 porodica
U okviru programa stambenog zbrinjavanja koji na području susedne Vojvodine provodi Izvršno veće kroz Fond za pružanje pomoći izbeglim, prognanicima i raseljenim licima, još 29 izbegličkih porodica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine koje poslednjih 15-ak godina žive u ovoj pokrajini, dobilo je u trajno vlasništvo seoske kuće sa okućnicama. Ključeve novih domova uručio im je 15. decembra u Bačkom Gračacu, nedaleko Odžaka, predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić, na svečanosti u kući koju je dobila porodica Dragana Obradovića.
Radi se o starijim seoskim kućama koje su otkupljene sredstvima Izvršnog veća Vojvodine i UNHCR-a. Vrednost svake kuće je šest hiljada evra, s tim što je polovina tog iznosa bespovratna, dok preostale tri hiljade porodice moraju vratiti putem beskamatnog kredita tokom deset godina, uz prosečnu mesečnu ratu od 20 do 25 evra.
Još tri kolektivna centra
– U protekle dve i po godine na ovaj način je pomognuto 214 porodica koje su živele u izbegličkim centrima ili privatnom smeštaju, dok je 400 porodica dobilo pakete građevinskog materijala – rekao nam je Dejan Pavlović, direktor Fonda za pomoć izbeglicama. Izvršno veće je u tu svrhu obezbedilo 90 miliona dinara, a UNHCR je donirao 17 miliona dinara. Osim kuća, porodice su dobile i po 100 hiljada dinara za kupovinu bele tehnike i drugih aparata za domaćinstvo, te od hiljadu do 1.500 evra za kupovinu mehanizacije za poljoprivredu ili alata za početak nekog privatnog posla.
Na području Vojvodine postoje još tri kolektivna izbeglička centra, u Staroj Pazovi, Kovinu i Pančevu, u kojima živi oko 270 izbeglih i interno raseljenih lica.
– Naša je ambicija da u narednoj godini obezbedimo smeštaj za sve one ljude koji žive u tim kolektivnim centrima. Želimo na taj način da zatvorimo jednu tragičnu stranicu istorije u kojoj su hiljade ljudi živele u uslovima koji nisu primereni 21. veku – rekao je Bojan Pajtić.
Svečanosti je prisustvovao i šef misije UNHCR-a u Srbiji Eduardo Arboleda, koji je istakao da će ta organizacija i dalje nastaviti da pomaže rešavanje problema izbeglih i prognanih, uz veoma dobru saradnju sa pokrajinskim vlastima.
– Za 175 hiljada evra, koliko je obezbeđeno za pomoć u nabavci kuća, zahvalnost dugujemo vladi SAD-a, i nadamo se da će tokom naredne godine, zahvaljujući pomoći donatora, biti zatvoreni i preostali kolektivni centri – rekao je Arboleda.
Dragan Obradović je rodom iz Dabašnice kod Donjeg Lapca, odakle je 1995, za vreme “Oluje”, zajedno sa ocem, majkom, bratom i sestrom izbegao i doselio se u Bački Gračac. To vojvođansko mesto je poslednjih 50 godina, nakon kolonizacije, pretežno naseljeno Ličanima. Tu su se Obradovići privremeno smestili kod rodbine, a kasnije su našli privatni smeštaj i godinama plaćali stanarinu. Tek u poslednje vreme nisu plaćali ništa jer im je gazda uzeo u obzir to što su uložili u održavanje. Kuća koju su sada dobili u trajno vlasništvo puno im znači.
Treba samo malo preurediti
– Malo ćemo je preurediti i prilagoditi za život – kaže Dragan zadovoljan što konačno ima svoj krov nad glavom. Dobio je i nešto alata pa bi se u budućnosti, kaže, bavio nekim mehaničarskim zanatom. Sve to, ističe, zavisi od zdravlja jer je pre četiri godine teško oboleo.
Niko u porodici nema stalne prihode. Roditelji su uglavnom radili sezonske poljoprivredne poslove, ali su i njih stigle razne bolesti uzrokovane stresom. Za penziju još nemaju uslove. Dok se nije razboleo, Dragan je povremeno radio mesarske poslove. U Hrvatskoj imaju imovinu, ali je sve izgorelo i tako godinama stoji. Nakon 1995. u nju se nije vraćao…
Miljatović Rade je sa svojom porodicom izbegao iz Donje Gradine kod Velike Kladuše 1992. godine. Doselio se u tadašnju Republiku Srpsku Krajinu koju je tri godine kasnije takođe morao napustiti. Sa suprugom, ćerkom i majkom, koja je u međuvremenu umrla, nastanio se u Ratkovu, nedaleko Odžaka, gde su donedavno živeli kao podstanari. Sada je dobio kuću u Bačkom Gračacu.
– Zahvaljujem se svima, malo još treba popraviti, ima i nešto bašte… Kredit je povoljan. Zadovoljan sam – kaže 55-godišnji Rade. O povratku ne razmišlja jer je njegovo imanje opustošeno.
– Moji su se svi vratili u Hrvatsku, otac nakon godinu dana izbeglištva, a sestra pre pet godina. Imam rodbinu u Donjem Lapcu, Zagrebu, Rijeci, Karlovcu… Ja sam jedina ostala u Vojvodini – ispričala nam je Vesna Medić-Vukobratović koja u Vojvodini živi 15 godina, promenivši za to vreme osam smeštaja. U izbeglištvu se i udala. Suprug je takođe izbeglica iz Gornjih Vrhovina. Od Fonda za pomoć izbeglicama dobili su kuću u Stajićevu. Na svečanost dodele ključeva poveli su i svoju 11-godišnju ćerku koja je pre dve godine imala tešku operaciju očiju nakon utvrđene miopije zbog koje je njen vid bio ograničen na svega pet odsto.
– Ovo je moja Milica o kojoj su sve novine pisale – kazala nam je Vesna, objašnjavajući kako su jedan od najtežih perioda života uspeli prebroditi zahvaljujući ljudima koji su se odazvali humanitarnim akcijama i na taj način prikupili novac potreban za operaciju.