Novosti iz prošlosti
Kako Srbi stoje sa istorijom? Na ovo pitanje najavu odgovora dao je davno pokojni Stojan Cerović rekavši da Srbi imaju neizvesniju prošlost nego budućnost. Tragom te najave krenuli su u Beogradskom centru za ljudska prava, u saradnji sa Ipsos Stratedžik marketingom i istoričarkama Dubravkom Stojanović, Sanjom Petrović-Teodosijević, Radinom Vučetić i Radmilom Radić. Spomenuti tim je nedavno realizovao projekat zanimljivog imena “Novosti iz prošlosti: Poznavanje istorije i stavovi građana prema događajima iz prošlosti”, čije rezultate premijerno predstavljamo. Oni će uskoro biti predstavljeni i u knjizi u kojoj će se naći i opažanja spomenutih istoričarki.
Istraživanje je obuhvatilo sledeće teme: “Srbi i drugi”, “Identitet”, “Srbija”, “Religija”, “Fašizam”, “Komunizam”, “Ratovi 90-ih” i “Opšta istorija”. Nekoliko uvodnih pitanja razotkrila su famu o Srbima, narodu sa mitologijskom prošlošću, na koju su posebno ponosni. Kako im reći da žive u zabludi? Dubravka Stojanović je tim povodom citirala francuskog teoretičara Ernesta Renana koji je u svom eseju “Šta je nacija?” napisao da osnovu nacionalnog bića čini pogrešno razumevanje sopstvene istorije. “Ovo istraživanje je to i dokazalo. Nacija ne počiva na znanju nego na predstavama koje postoje u javnosti”, rekla je ona i dodala da nedostatak sigurnog znanja ostavlja prostora za zloupotrebe.
Konfuzijom protiv istorije
Sudeći po rezultatima, tog prostora ima napretek. Naime, više od 80 odsto ispitanih, a njih je bilo oko 1.200 i to punoletnih, sa različitim stepenima obrazovanja, izjasnilo se da ne poznaje istoriju, štoviše ni ne zanima ih (71 odsto).
Ovaj ogroman prostor popunjen je uglavnom pogrešnim predodžbama o sopstvenom značaju i veličini, iako se čak 67 odsto ispitanih izjasnilo da je znanje o istoriji steklo u školi gde se slične zablude nisu učile. Tako, recimo 40 odsto ispitanih veruje da Srbi oduvek žive na Balkanu, malo manje (29 odsto) da su se ipak odnekuda doselili, ali pre braće Hrvata. Dakle, više od dve trećine ispitanih veruje da su na Balkan prvo došli Srbi, a zatim ostali. Ukratko, na pitanja o Srbima i drugima, svega 28 odsto ispitanih je dalo tačne odgovore. Za ispitanike najznačajniji događaj u istoriji Srbije je, naravno, Kosovski boj, a tu su i ustanci protiv Turaka, koji važe za arhineprijatelje.
Kolika konfuzija vlada u glavi prosečnog stanovnika Srbije pokazuje i podatak koji kaže da je najznačajnija ličnost u istoriji Srbije Josip Broz Tito, a tek posle Karađorđe i Nikola Tesla, koji je po mišljenju najvećeg dela ispitanih najznačajnija ličnost u istoriji sveta. Nakon njega slede opet Tito i Hitler?! Ovaj bizaran podatak možda bi se dao sagledati kroz odgovore na pitanje o najznačajnijem događaju u istoriji Srbije. Trećina ispitanih smatra da su to svetski ratovi. Nemac je tu neprijatelj, još uvek u svežem sećanju. Uznemirujuće je, međutim, što svega četiri odsto ispitanih smatra da je najznačajniji događaj pronalazak struje, ili pad Berlinskog zida koji je uveliko izmenio geopolitičku sliku sveta, a samim tim i Srbije. Međutim, svega 50 odsto ispitanih zna šta se podrazumeva pod pojmom Hladni rat, dakle druga polovina još uvek veruje u bipolarnost, odnosno u snagu i moć Rusije koja se suprotstavlja Americi. Koliko iskrivljenu sliku sveta imamo potvrđuje i podatak da čak 42 odsto ispitanih veruje da je prvi čovek koji je kročio na Mesec bio iz SSSR-a.
Izbrisane devedesete
Pripisaćemo to višegodišnjim sankcijama, nedostatku informacija, konstantnoj borbi za preživljavanje, i to tamo od ranih devedesetih godina, koje su tek prava nepoznanica za prosečnog građanina Srbije. Svega 20 odsto ispitanih dalo je tačne odgovore na pitanja iz nedavne prošlosti. Stavovi o ratovima tokom devedesetih klesani su upravo u javnoj sferi, jer 70 odsto ispitanih veruje da je Srbija uvek vodila samo oslobodilačke ratove, a 51 odsto smatra da je Srbija u svim ratovima poslednjih 200 godina bila na pobedničkoj strani. Možda će nekima biti zanimljivo saznanje da 52 odsto ispitanih veruje da su Hrvati najodgovorniji za raspad Jugoslavije, ali kada je o političarima reč, tu ipak prednjači Slobodan Milošević sa 31 odsto, dok mu leđa čuva Tuđman sa 28 odsto. Polovina ispitanih ne zna šta se desilo na Ovčari, a čak 71 odsto nije upoznato sa otmicom Muslimana iz voza u Sjeverinu. Srebrenica je ipak prepoznatljivija, pa “svega” 30 odsto ispitanih ne zna po čemu je taj gradić poznat, mada i u ostalim odgovorima ne preovladava reč “genocid”. Svega tri odsto ispitanih prepoznaje Srebrenicu kao mesto genocida, a kad smo već kod genocida, zanimljiv će biti i podatak da svega 14 odsto ispitanih zna da su u Jasenovcu stradali Srbi, Jevreji, Romi i Hrvati. Za ostatak je nepojmljivo da su i Hrvati mogli stradati na ovom stratištu, a mnogi misle da su u Srbiji Jevreji tokom Drugog svetskog rata ostali netaknuti.
Još dva podatka koja potvrđuju tezu da prošlost daje koordinate za bolje razumevanje sadašnjosti: svega 56 odsto ispitanih zna redosled boja na srpskoj zastavi, baš koliko ih zna i kada se u Srbiji obeležava Dan državnosti (15. februar). Jedina “dobra” strana ovih rezultata je činjenica da je 80 odsto ispitanih priznalo da ne poznaje istoriju, dakle prostora za ispravke ima, ali opet više od 70 odsto to ne zanima, što im opet ne smeta da svoje stavove vrlo angažovano brane.
Postoji ideja da se slično istraživanje uradi i u drugim zemljama sa prostora nekadašnje SFRJ i šire. Rekao bi Damir Avdić: “Vrijeme je da se upoznamo onakvi kakvi stvarno jesmo.”