Reč-dve ohrabrenja za Srbiju
Američka državna sekretarka Hilari Klinton posetila je protekle nedjelje, u okviru balkanske turneje, Sarajevo, Beograd i Prištinu, a potom otišla u Brisel. Analitičari procenjuju da je njena poseta potvrda vidljivog povratka SAD-a na Balkan, u jasnom partnerstvu sa EU.
Redosled njene posete, Sarajevo-Beograd-Priština-Brisel, istovetan je rasporedu koji je u maju 2009. prilikom balkanske turneje imao potpredsednik SAD-a Džozef Bajden. Čak su i teme o kojima su razgovarali iste, s tim što su ovoga puta ispunjene sa više detalja. Jedina protokolarna razlika između posete Bajdena i Hilari Klinton je u tome što u trenutku rukovanja sa Tadićem, nije sačekao svečani počasni špalir garde nego samo dvojicu njenih pripadnika, koji su stajali na ulazu u Palatu Srbije.
Mogla se zapaziti još jedna neobičnost: na beogradskom aerodromu “Nikola Tesla”, Hilari Klinton nije dočekao Vuk Jeremić, ministar spoljnih poslova, nego Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije i ministar za nauku i tehnologiju. Jeremić je ipak bio u državnoj delegaciji koja je jedno vreme učestvovala u razgovoru, nakon što su predsednik Tadić i američka državna sekretarka razgovarali oko sat vremena sami. Osim Borisa Tadića i državne delegacije Srbije, Hilari Klinton je razgovarala odvojeno i sa predstavnicima NVO sektora u Srbiji. Mere bezbednosti bile su drastične i detaljne, a u njihovu sprovođenju je učestvovalo oko 4.000 policajaca. Polovina Beograda bila je zatvorena za saobraćaj.
Sa trase kojom se kretala kolona vozila sa američkom državnom sekretarkom bila su uklonjena sva vozila i kontejneri, zavareni šahtovi, a ni građani Novog Beograda nisu mogli da se slobodno šeću u blizini trase. Tog 12. oktobra poslepodne vladale su posebne mere i grad je bio neuobičajeno tih.
Političke teme o kojima se razgovaralo su manje-više poznate. Reč je prvenstveno o tri teme u kojima Srbija mora biti kooperativna: dijalog sa Kosovom, pomoć oko stvaranja funkcionalne BIH, kao i pitanja vezana uz evroatlantske integracije Srbije. Bilo je sigurno govora i o saradnji Srbije sa Tribunalom za ratne zločine u Hagu, mada tu temu niko nije posebno naglašavao. Sudeći po onome što je Hilari Klinton kazala pred novinarima nakon razgovora, ona je veoma zadovoljna onim što je čula. Govorila je o perspektivi Srbije u EU i pominjala potencijale koji garantuju liderstvo u tome okruženju.
Treba napomenuti da je pre dolaska Hilari Klinton u Beograd iz zatvora pušten Ilija Jurišić, ranije optužen za ratne zločine i u prvostepenom postupku osuđen na 12 godina zatvora u procesu pod nazivom “Tuzlanska kolona”. Taj gest se tumači kao dobra volja Beograda u popravljanju odnosa u regionu, naročito sa BIH.
Analitičari smatraju da je Hilari Klinton svojom posetom i izjavom nakon susreta srpskim zvaničnicima pružila snažnu podršku i ohrabrenje predsedniku Borisu Tadiću u nastojanju da Srbija dobije status kandidata za EU već 25. oktobra, kao i podršku oko energičnog sređivanja stanja unutar zemlje, pogotovo kad se imaju na pameti neredi koje su organizovale desničarske, nacionalističke i profašističke grupe prethodnih dana. I pored toga, sve ostaje neizvesno, iako se u Beogradu veruje da će uz intervencije Hilari Klinton i Ketrin Ešton, Holandija dati zeleno svetlo za ozvaničenje srpske kandidature i pored činjenice da su Ratko Mladić i Goran Hadžić još neisporučeni Tribunalu u Hagu.