Intervju: Dragan Crnogorac, novi član Programskog veća HRT-a

Predsednik Zajedničkog veća opština Dragan Crnogorac imenovan je članom Programskog veća HRT-a gde će naredne četiri godine zastupati interese nacionalnih manjina. Do sada je taj posao bio poveren Darinki Janjanin iz Rijeke. Crnogorac je izabran na predlog klubova saborske većine. Ovaj 31-godišnji profesor iz Vukovara petu je godinu na čelu institucije koja u istočnoj Hrvatskoj okuplja predstavnike jedinica lokalne samouprave u kojima su Srbi na vlasti ili u njoj značajno participiraju, predstavnike obrazovnih ustanova te kulturnih i sportskih udruženja u kojima deluju pripadnici srpske nacionalne manjine.

Je li HRT do sada opravdao svoju ulogu javnog servisa?

– Sigurno da nije. Od početka devedesetih godina HRT je služio interesima pojedinih političkih stranaka, zajednica i grupacija koje su javni servis koristile za obmanjivanje građana. HRT je u velikoj meri bio pod uticajem vladajuće stranke. Ne mogu reći da se takva situacija nije donekle promenila, ali to nije dovoljno. Ratna i poratna retorika dugo su bile prisutne. Rat je neizostavna priča u našim životima, ali ta slika je trebala biti davno zaboravljena u javnim medijskim servisima. Međutim, ona je i danas još uvek glavna tema na televizijskim programima. Evo i sada možemo da gledamo emisije o sećanjima na rat u Vukovaru, neke braniteljske emisije i puno toga za što mislim da je trebalo već davno da završi svoju priču u programu HRT-a. Takve emisije ne doprinose razvijanju zajedničkog i ravnopravnog života u ovoj državi.

Prvi zadatak osnivanje manjinskih redakcija

Koliko ste zadovoljni programom za nacionalne manjine na HTV-u, a kako ocenjujete zastupljenost nacionalnih manjina na Hrvatskom radiju?

– Iako je “Prizma” ušla u programsku šemu HTV-a kao emisija privremenog karaktera, ona postoji već dugi niz godina i sve više iritira pripadnike nacionalnih manjina, a najviše pripadnike srpske zajednice. U toj emisiji se godinama ništa nije promenilo. Ne možete videti druge teme osim očuvanja kulturne ili eventualno verske baštine. Zastupljenost po minutaži za svaku nacionalnu manjinu prema broju njenih pripadnika je apsurdna. Tu nema nikakvih kriterijuma. Slična je situacija i na Hrvatskom radiju gde postoji emisija “Agora” koja je pandan “Prizmi”.

Kako bi program za nacionalne manjine, po vašem mišljenju, trebao izgledati? Koliko bi trebao trajati i kako bi trebao biti koncipiran?

– Moramo krenuti od osmišljavanja novog koncepta programa za nacionalne manjine, dogovoriti se da li bi to bilo više emisija specijalizovanih za pojedine nacionalne manjine ili jedna emisija poput neke hronike, da li dnevno ili nedeljno ili dva puta mesečno. Ima tu mnogo stvari o kojima treba razgovarati. Prvi korak je osnivanje posebnih manjinskih redakcija, ali na predlog manjinskih organizacija. O tome nikako ne bi trebalo da odlučuje vodstvo HRT-a. Program mora da bude u skladu sa potrebama i željama pripadnika nacionalnih manjina. Treba izići iz dosadašnjeg koncepta kulturnog predstavljanja i stvarati emisije koje će obrađivati konkretne probleme pripadnika nacionalnih manjina.

Hajkanje u novembru

Položaj srpske manjine u medijima specifičan je u odnosu na ostale manjine. Nijedna druga nacionalna manjina ne trpi toliko uvreda. Smatrate li da bi HRT mogao uticati na formiranje drugačijeg javnog mišljenja?

– Činjenica je da Srbi imaju “poseban tretman” na javnom servisu RH. Taj tretman se menjao, ali se sofisticirano uvijao prema zakonu kako bi se zaštitio od odredbi koje govore o izražavanju mržnje, rasne, verske ili neke druge diskriminacije. HRT je u nekim trenucima čak proizvodio takav program. Danas toga nema, ali postoji nešto drugo. Sada govor mržnje prenose sa javnih događaja, koncerata, fudbalskih utakmica, skupova političkih stranaka. To se više ne sme tolerisati. HRT je dosta doprineo stvaranju negativnog mišljenja o Srbima i tome da se čitava zajednica tretira kao zločinački narod.

Koje su vaše najveće zamerke programu HRT-a?

– Najveći deo zamerki odnosi se upravo na govor mržnje. I ovi zadnji događaji govore da je ta pojava prisutna i u samom vrhu. Kad dođe novembar, a svima je poznato šta se tada događa u Vukovaru, sve se dodatno podgrejava na televiziji. Mnoge emisije koje su zagovarale objektivan pristup takvim temama su ukinute, a novinari su u stalnom sukobu sa vodstvom HRT-a. U najudarnijem terminu HRT-u, u drugom Dnevniku, nedopustivo je objavljivanje nekih sadržaja poput onih koji su dolazili sa tribina ili sa koncerata Thompsona gde je bilo i mladih sa ustaškim i fašističkim obeležjima. Javni servis je nedavno gotovo osuđivao države koje su zabranile Thompsonov koncert. HRT nije trebao na takav način prezentovati tu informaciju građanima, već se kritički postaviti. Što se tiče prezentacije Srba na televiziji, svima je jasno da se o njima govori samo u negativnom kontekstu, kad se dogodi neko hapšenje, ubistvo ili kriminal. Pozitivne stvari u kojima su glavni akteri Srbi završavaju na marginama, kao kratke vesti ili u poslednjim minutama informativnih emisija.

Govoru mržnje treba stati na kraj

Ukoliko na dnevni red Programskog veća dođe pitanje poverenja direktoru HRT-a Vanji Sutliću, kakav će biti vaš stav?

– Ako se utvrdi da je istinita njegova izjava upućena novinarki Ivani Dragičević Veličković, moj stav je jasan. Za takve reči nema nikakvog opravdanja.

Šta će biti prioriteti u vašem delovanju u Programskom veću?

– Prvo ću istražiti zašto do sada, iako je bilo predloga, nije došlo do nekih značajnijih promena u načinu prezentacije života i rada nacionalnih manjina u Hrvatskoj kroz emisiju “Prizma”. Koncept te emisije mora da se promeni. Potrebno je takođe videti kakva je saradnja između HRT-a i manjinskih organizacija u Hrvatskoj. Takođe ću insistirati na doslednoj primeni Zakona o elektroničkim medijima. Mislim da je na delu nepoštivanje odredbi koje se odnose na prezentaciju sadržaja koji izlaze iz javnog servisa. Govoru mržnje treba stati na kraj. Do sada je Programsko veće savetovalo, sugerisalo, upozoravalo, u nekim situacijama i zapretilo, ali ako se vodstvo HRT-a ne bude pridržavalo zakonskih odredbi, mislim da bi trebalo pokrenuti i tužbe.