Srđan Sentić, specijalni savetnik kosovskog premijera Hašima Tačija

Srđan Sentić, tridesetogodišnji političar rođen u Gnjilanu, savjetnik je premijera Kosova Hašima Tačija. Nekada je bio savjetnik specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN-a na Kosovu, a njegov rad je uglavnom fokusiran na prava manjina i povratak raseljenih. Ne treba objašnjavati kako je jedan od rijetkih Srba koji je ušao u vladu Kosova, države koju Srbija i dalje ne priznaje.

S obzirom na to da nemate stranku iza sebe, da li možete učiniti nešto po pitanju poboljšanja položaja Srba na Kosovu?

– Za ovih godinu dana pokazao sam vidljive rezultate. Mojim ličnim angažovanjem realizovan je velik broj infrastrukturnih projekata koji su obuhvatili sve zajednice, posebno srpsku. Da ne pominjem i angažovanje u rešavanju mnogih problema kao što je snabdevanje električnom energijom, a koji je opterećivao srpske sredine na Kosovu punih deset godina. Moj posao bi izgubio svaki smisao da nema konstruktivne saradnje sa predstavnicima srpske zajednice. Ako manje pričate a više radite, onda građane sa puno problema ne interesuje kako se ta institucija zove ili u kom je gradu njeno sedište, već da li ta saradnja menja život nabolje.

Suživot i pomirenje Albanaca i Srba

Da li su predstavnici Srba u kosovskim institucijama tu samo forme radi ili zaista mogu da učine nešto konkretno po pitanju suživota i sigurnosti?

– Motivi Srba sa kojima jako dobro sarađujem su takvi da na terenu ima vidljivih rezultata. Zajedno ulažemo napore da učinimo što više ljudi srećnijima. Srbi žele da unaprede ne samo svoj već i život ostalih zajednica, a posebno su od visoke važnosti suživot i pomirenje Albanaca i Srba.

Jedan ste od rijetkih Srba u kosovskim institucijama. Savjetnik ste premijera Tačija, bivšeg komandanta OVK-a i čovjeka kojeg u Srbiji smatraju odgovornim za ubojstva srpskih vojnika, policajaca i civila. Što biste zapravo rekli, kakav je on premijer i šef?

– Ja sam specijalni savetnik premijera i direktor premijerove kancelarije za pitanja zajednica, što znači jedne institucije. Tokom svog rada naučio sam da pravim razliku između ličnosti i institucije. Smatram da sa ove pozicije mogu biti od najveće pomoći svojoj zajednici, društvu i svim zajednicama na Kosovu. Ako neko želi ili je na neki način profilisan da se bavi pomirenjem zajednica, on ne sme biti talac prošlosti, već neko ko će da iz te prošlosti izvuče pouku budućnosti i usmeri je ka dobrobiti svih. Zamislite kakav bi život Srba u Hrvatskoj bio bez uključenja zajednice u institucije te republike? Sa premijerom imam jako korektne odnose i između nas postoji jedno razumevanje, profesionalnost i iznad svega poštovanje. Do sada nije odbio moj savet, sugestiju ili preporuku i smatram da to ukazuje na moj profesionalni uspeh. Ja sam 1999. godine imao 20 godina, a sada je već 2010.

Može li se uopšte govoriti o povratku Srba na Kosovo?

– Vlada Kosova preko svog ministarstva za zajednice i povratak ulaže napore kako bi se što veći broj izbeglih i raseljenih vratio. No, imajući u vidu veoma težak položaj Srba koji nisu napuštali Kosovo ili svoje domove, nakon konflikta mi simultano moramo raditi na stabilizaciji srpske zajednice i na pomoći mikro-ekonomiji.

Razum pobedio u većini sredina

Rođeni ste na Kosovu i prihvatili ste nezavisnost Kosova. Koliko vam je to osobno bilo teško i da li je to imalo neke posljedice u odnosima s prijateljima, obitelji, kolegama?

– Pokušaću da na jedan deo ovog pitanja odgovorim filozofski: biti na ovakvom položaju za mene je privilegija koju nisam odabrao, već jedna realnost koja me svojom voljom primorala da radim nešto za dobrobit moje i ostalih zajednica. Neki od mojih poznanika ne razumeju moje zalaganje u kabinetu premijera Kosova jer ne žive na Kosovu ili jednostavno ne veruju više nikome ko se pojavi kao javna ličnost. Umereni ljudi sa vizijom i idealima razumeju da je bolje imati nekoga u institucijama nego nikoga. A konkretnim sam delima dokazao da mogu biti od koristi celom društvu.

Nedavno je u posjetu Prištini bio hrvatski predsjednik Stjepan Mesić što je izazvalo negativnu reakciju Beograda i oduševljenje u Prištini. Što je taj posjet značio za Kosovo?

– Ne bih da komentarišem posetu odlazećeg hrvatskog predsednika, koja i nije u opisu moga posla.

Imali ste stav suprotan službenom Beogradu, koji je pozvao Srbe na Kosovu da bojkotiraju prošle izbore, što je po vama bilo veoma loše. Zašto?

– Umereni lideri kao što su predsednik i premijer Srbije nisu pozivali na bojkot izbora, već neko drugi. Ne bih želeo da iznosim svoj lični stav o nekim manje konstruktivijim izjavama i nastupima, jer je ipak razum pobedio u gotovo svim sredinama gde su Srbi većina. Srbi na Kosovu su, nažalost, i dalje institucionalno manje zaštićeniji, no situacija se menja nabolje. Ako napomenem da problem povratka raseljenih i izbeglih, kao i stabilizaciju zajednica, ne rešavaju izjave, želje i ambicije već konkretna dela, onda mislim na institucije koje mogu izneti taj jako bitan poduhvat i preko potrebnu saradnju zainteresovanih strana. Prvi put u istoriji Kosova Srbi dobivaju neke nove institucije, opštine, i ne vidim ni jedan razlog zbog čega bi mi kao zajednica na lokalnom nivou trebalo da se bavimo globalnom politikom i problemima koji nismo kreirali.

Tokom bečkih pregovora najviše se insistiralo na stvaranju novih opština gde žive Srbi, i kada je proces u nekim sredinama krenuo, pojedinim političarima se nije svidela forma, ali ljudima južno od Ibra bitna je suština. Napominjem, Srbi na Kosovu najmanje su krivi za događaje iz prošlosti. Proces decentralizacije i stvaranje novih opština jedini je način da zaštitimo svoju zajednicu od daljeg iseljavanja i stvorimo kompaktne celine gde Srbi mogu da sami rukovode svojim pitanjima. Za mene nije konstruktivno da neko drugi donosi odluke o pitanjima interesa ljudi sa Kosova, bez jasne konsultacije sa tom zajednicom.