Podižemo zastavu muzike

Prvi ste album objavili 1986., ali ste se ubrzo potom ugasili. No, izgleda da je vaša upornost da reaktivirate grupu bila više nego ispravna, s obzirom na to da ste danas jedan od najprodavanijih bendova u Srbiji?

– Da, 1986. je bila neko viteško vreme u kome smo se divili pločama, knjigama, koncertima, putovanjima, vreme u kome smo magnetisali sebe pozitivnom energijom ispred legendarnog SKC-a. Znali smo da beskompromisno moramo da idemo do kraja, i krenuli smo, svesni činjenice da je izgubljeno samo ono čega se odreknemo. Da ponovo napravim bend krajem 80-ih naterala me glad, glad za muzikom, bunt i želja da dečački san iznesem na javu. Govorimo o vremenu u kojem je svaki dan u nekom od podruma nastajao i svoju priču započinjao neki novi bend.

Vaš posljednji album “Lavirint”, objavljen 2009., prodan je u nevjerojatnih 100 tisuća primjeraka, i to samo u Srbiji u prvih mjesec dana. Koja je tajna?

– Uspeh dolazi upravo onda kada se svira bez kompromisa, kada čovek sledi svoj senzibilitet i ne kalkuliše puno. Pre svega, to ti garantuje da ćeš uveče da ideš mirno na spavanje, što je jedan od najvećih uspeha u životu. Mislim da su ljudi prepoznali tu iskrenost i poštenje sa kojim smo napravili album.

Unatoč tome što ste 2007. osvojili MTV Music Award za najboljeg regionalnog izvođača, vrlo ste rijetko nastupali u Hrvatskoj?

– Loše devedesete! Kao ljudi i kao bend sačuvali smo se, ne podležući nikakvoj propagandi i ne služeći nikome. Mi ujutru, kada ustanemo, ne podižemo zastavu politike nego zastavu muzike. Zastavu ljubavi i tolerancije među ljudima, zastavu spajanja, a ne razdvajanja. Želeli smo da sviramo u Hrvatskoj i da naša muzika dođe do ljudi, ali to nije zavisilo od nas nego od drugih. Bogu hvala, izgleda da vremena razdvajanja definitivno prolaze. Sada će, nadam se, sve ići mnogo lakše. Radujemo se predstojećim koncertima. Nakon koncerta u zagrebačkoj Tvornici kulture, odsviraćemo i koncert u Osijeku, a nakon toga odazvaćemo se pozivu publike i u drugim gradovima. Ne znam kakva je situacija sa diskografijom u vašoj zemlji, ali bi nas svakako obradovao poziv neke diskografske kuće, koja bi za teritoriju Hrvatske izdala naše CD-e i DVD-ove.

Godine 2007. i 2009. napunili ste beogradsku Arenu i ostvarili uspjeh o kakvom drugi rokeri samo sanjaju. Jesu li kolege sa scene bili ljubomorni?

– Iskreno da kažem, ne znam da li je bilo ljubomore, pošto nikada ne razmišljam o takvim stvarima niti se time bavim. Ja se radujem tuđim uspesima, verujem u ljudsku dobrotu i nadam se da se i drugi raduju uspesima Van Gogha. Ako je neko bio ljubomoran, to je problem sa kojim on treba da izlazi na kraj, a ne ja.

Nakon višegodišnjeg boravka u inozemstvu, vaš brat Ljuba vratio se u Električni orgazam. Surađujete li vas dvojica po pitanju glazbe?

– Razmenjujemo muziku i saznanja, međusobno se dopunjujemo životnim iskustvima, tiho patimo kada smo kontinentima razdvojeni, još uvek kritikujemo i podržavamo jedan drugog, ali nikada do sada nismo muzički sarađivali. Ko zna, vreme je pred nama, možda se i to dogodi. Ljuba je fenomenalan, duhovit, talentovan i požrtvovan brat. Danas u šali često zna da kaže: “E, kako se vremena menjaju, nekada su tebe zvali ‘brat Ljube iz Orgazma’, a već duže vreme mene zovu ‘brat Đuleta iz Van Gogha'”. 

Vaš uspjeh zapravo počinje u drugoj polovici 90-ih kada je srpska glazba gotovo bila zabranjena u Hrvatskoj, pa ste tu sigurno izgubili velik dio potencijalne publike. Jeste li razmišljali o tome da na neki način nadoknadite izgubljeno desetljeće?

– Sve se u životu može nadoknaditi. Mislim da smo svi strašno puno izgubili tokom devedesetih, i bendovi i publika. Bendovi su pre toga imali jedno veliko i ozbiljno tržište, a publika je imala mnogo veću mogućnost izbora, do nje je dolazila mnogo veća ponuda. Onda su došle devedesete i sve je to propalo. Ali, žaliti sada za time znači samo dalje gubiti vreme. Hajde da, umesto toga, svi nešto uradimo i da nam svima bude bolje.

“Lavirint” je vaš osmi studijski album. Na njemu ste nekako najbolje do sada pokazali energiju koju posjedujete?

– Sve se to spojilo u jednu sjajnu priču. Bend je stvarno u naponu snage, još uvek smo mladi, a istovremeno imamo i puno iskustva, što je idealna kombinacija. Želeli smo da i tehnički sve to bude urađeno kako treba i da ljudi zaista mogu da čuju koliko smo truda i znoja uložili u taj album. Zato smo ga miksali u Los Anđelesu, u studijima NRG-a, koji spadaju među najbolje na zapadnoj obali. Bilo je to izvanredno iskustvo.

Hoće vaš nastup u zagrebačkoj Tvornici biti presjek vaše karijere uz izvođenje najvećih hitova ili ćete staviti naglasak na “Lavirint”?

– Koncerti u Zagrebu i Osijeku biće energetski gitarsko-rifovski vatromet, na radost publike i nas. Imamo toliko toga da nadoknadimo sa publikom. Biće tu dosta pesama sa prethodnih albuma i nekolicina sa aktuelnog.