Život posvećen opštem dobru

U Beogradu je 20. aprila umrla Biljana Kovačević-Vučo. Otišla je jedna hrabra, pametna i vredna žena koja je svoj život posvetila opštem dobru. Ako je uz nekoga mogla pristajati ona Orvelova rečenica “U vremenu u kom laž postane univerzalna, reći istinu ravno je revoluciji”, onda je sigurno mogla pristajati uz Biljanu.

Insistirala je na istini svuda i uvek, i u Srbiji je u ovih dvadesetak godina bila velika luča dobra i razuma u moru zla i gluposti. Ništa je u onome što je radila nije moglo pokolebati. Ni javna satanizacija, ni pretnje i podvale, ni nasilje vlasti i sila mraka, ama baš ništa na belom svetu. Išla je dosledno za svojom humanističkom i modernom idejom. Uvek protiv nasilja, fašizma, ksenofobije, lopovluka, mraka i laži. Uvek ispred, hrabro i angažovano.

Biljana je diplomirala pravo 1977. godine i kao istaknuti pravnik radila u privrednom, a zatim Vrhovnom sudu Srbije. Bila je angažovana u Centru za antiratnu akciju, a jedna je od osnivačica Helsinškog odbora za ljudska prava Srbije. Tokom 1997. osnovala je Komitet pravnika za ljudska prava, organizaciju koja je stručno, nevladino udruženje građana okupljenih radi zaštite i unapređenja ljudskih prava prema opšteprihvaćenim civilizacijskim standardima, međunarodnim konvencijama i domaćem pravu. Autorka je više desetina stručnih publikacija i članaka iz oblasti zaštite ljudskih prava. U svim svojim javnim nastupima britkim jezikom i argumentovano secirala je stranputice kojima idu srpsko društvo i država.

Poslednju bitku nije dobila. Savladala ju je bolest. Ogroman je to gubitak za njenu porodicu, prijatelje i saradnike, ali i za srpsko društvo u celini. Ostaje u onom boljem delu Srbije velika praznina koju će biti teško nadoknaditi. Počivaj u miru, Biljana.