“Evo ga kapetan Dragan”

Tako, kao ovaj naslov, glasi grafit iz 1991, kod Šeste beogradske gimnazije. Bilo je to vreme kada se “misteriozni i nepobedivi specijalac” iz belog sveta pojavio da pomogne “napaćenom srpskom narodu”.

Talentovan za spektakle, šarmer i švaler, mistifikator i varalica, Dragan Vasiljković osvojio je smesta srpsku javnost, ionako već smušenu i zaluđenu Miloševićevim ratnim huškanjima i licemernim cviljenjem “srpskih majki” i kukavaca sinjih. Na pitanja ko je zapravo, odgovarao je da bi – ako to kaže – morao da vas ubije.

Lucprdaste kolumnistkinje žmićkale su u gaćice hvaleći ga na hektarima novinskog prostora. Postao je seks-simbol, živa legenda i vrisak beogradskog velikosrpskog džet-set polusveta. Brana Crnčević donosio mu je plastične vreće pune para u kafanu; nastao je i strip o njemu i njegovim “knindžama”, najviše nalik na “Mirka i Slavka”. Usput je zabezeknutim generalima JNA i Miloševićevoj Udbi za skupe pare prodavao zastarele noćne doglede i ostalu špijunsku elektroniku koja se tada već kupovala pouzećem preko novinskih oglasa.

Organizator prostitucije

Prošlo je 19 godina i taj isti kapetan Dragan, alias Daniel Snedden, odranije poznat organima australijske policije zbog držanja kradene robe i trgovanja njome, kao i zbog organizovanja lanca prigradske prostitucije u Melburnu, sedi u ekstradicionom pritvoru i čeka izručenje u Hrvatsku po tamošnjoj optužnici za ratne zločine.

Sic transit gloria mundi, rekao bi neko.

Dok se ta optužnica ne objavi, na šta nećemo dugo čekati, teško je proceniti o čemu je tu reč. Zna se da je kapetan Dragan osnovao centar za obuku “Alfa” u Golubiću kod Knina; da je odatle izašlo par stotina veoma dobro obučenih mladih ljudi, jer on je odličan instruktor iz dobre australijske regimente; zna se da je sa svojim ljudima bio aktivan oko Gline i Dvora na Uni, manje oko Knina, a 1993. bio je došao u ispomoć na mesec dva tokom Masleničke ofanzive, i to na teritoriji oko Benkovca, iako je bio marginalizovan i udaljen iz RSK još u jesen 1991.

S druge strane, on je od početka tvrdio da u njegovim operacijama nikada ni jedan civil nije stradao, što su kasnije potvrđivali ljudi s terena. Štaviše, hteo je da strelja neke magarce iz Dvora na Uni koji su hrvatske zarobljene ranjenike (i civile) bili masakrirali u tamošnjoj bolnici, ali ga je Mile Martić, kaže, sprečio. U hrvatskim novinama su avgusta 1991. izašle izjave hrvatskih razmenjenih ratnih zarobljenika koji su hvalili njegov human odnos prema njima.

Pa ti telefoniraj…

Imamo, dakle, slučaj nadasve zanimljiv i nejasan. Svi znamo da je hrvatsko pravosuđe lake ruke kad treba tužiti te u odsustvu suditi razne Srbe i oko toga se tužilaštva Hrvatske i Srbije upravo dogovaraju. Ništa novo hrvatsko tužilaštvo o poslovima kapetana Dragana nije moglo doznati od jeseni 1991. (pa onda od januara 1993.) sve do 2006. kad je podnelo zahtev za izručenje; sve se zna oduvek. Šta su čekali toliko dugo? Jesu li u međuvremenu došli do novih saznanja? Ne znamo – dok ne vidimo optužnicu. A da je, kao tadašnja estradna pojava, bio zgodan za optuženje – bio je; ali tada.

Australijski Visoki sud odobrio je izručenje pre dva meseca (što oni inače nerado čine sa svojim državljanima); Dragan je pobegao u ilegalu, pa je pre nedelju dana uhvaćen dok se skrivao na nekoj jahti. Kažu da je holandska policija javila Australiji tu lokaciju. Tako to ide kad se begunac od pravde uhvati za telefon, što je postupak zapanjujuće glup za jednog iskusnog obaveštajnog lisca. Izgleda da smo ga precenjivali do sada.

Evo ga kapetan Dragan, dolazi pa ćemo videti.