Ništa bez Kosova i Haga
Evropski parlament velikom je većinom ratifikovao Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) sa Srbijom, a istovremeno je, na predlog izvestioca za Srbiju Jelka Kacina, donesena Rezolucija o Srbiji. Ratifikacija SSP-a u Evropskom parlamentu objektivno je korak napred, ali preostaje još 16 država EU-a koje će ratifikaciju tek staviti na dnevni red. Pored toga, u Rezoluciji su navedena najvažnija očekivanja i zadaci koje Srbija treba da ispuni kako bi dalje napredovala u evrointegracijama.
Od Srbije se očekuje i njena Vlada se poziva da okonča saradnju s Haškim sudom, odnosno da izruči dvojicu preostalih optuženika – Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Zahteva se i završetak započetih reformi i otpočinjanje dijaloga s Kosovom. Od Srbije se, u tački 7, naročito zahteva “da rasformira paralelne srpske strukture na Kosovu koje podrivaju proces decentralizacije i sprečavaju punu integraciju srpske zajednice u kosovske institucije i, u vezi s tim, poziva srpske vlasti da igraju konstruktivnu ulogu u uspostavljanju i radu opštinskih institucija u srpskim multietničkim opštinama i severno i južno od reke Ibar”.
Za jedinstvenu BIH
U jednoj od tačaka Rezolucije od Srbije se traži da na regionalnim forumima omogući prisustvo Kosova, što je do sada opstruisano. Istovremeno, očekuje se da Srbija dade svoj doprinos očuvanju jedinstvene BIH, a Beograd se poziva da pomogne konsolidaciji i učvršćivanju bosanskih institucija.
Zvanični je Beograd pozdravio ratifikaciju SSP-a, a Rezolucija se puno ne komentariše. Tako se predsednik Srbije Boris Tadić osvrnuo samo na saradnju s Hagom i rekao da “srpske bezbednosne snage i Tužilaštvo za ratne zločine daju maksimum da se preostali optuženi za ratne zločine pronađu, uhapse i privedu pravdi”.
Premijer Mirko Cvetković govorio je o očekivanjima: “Nama je potrebno da sve zemlje članice EU-a ratifikuju taj sporazum pre nego što formalno dobijemo status kandidata. Ovo je dobra vest i očekujem da će se to završiti do druge polovine godine, kada očekujemo status kandidata.”
Licitiranje datumima inače je omiljena disciplina srpskih političara, pa bi i premijerovu izjavu trebalo tako da se gleda. Sudeći po tekstu Rezolucije i naročito izoštrenim stavovima u odnosu na Hag i ono što se od Srbije očekuje u vezi s kosovskim zbivanjima, moglo bi proći mnogo vremena do utvrđivanja statusa kandidata. Glavni haški tužilac Serž Bramerc, po vrlo kredibilnim najavama, sprema nepovoljan izveštaj o saradnji srpske Vlade s Hagom i tu će prepreku biti zaista teško zaobići.
Vrući kosovski krompir
Treba imati na umu da je Srbija u predizbornoj godini i da će ponašanje Vlade zavisiti sve više od toga koje teme smatra teškim i nepopularnim. Kosovo i Hag su teme od kojih se vlastima prevrće “politički stomak” i ne treba očekivati da će njihovom rešavanju pristupiti s velikim entuzijazmom. Pre bi se moglo očekivati da se Srbija vadi na regionalnu saradnju i da će na tom polju tražiti poene. Dakle, treba u ovoj godini očekivati učestale susrete predsednika Tadića s liderima u regionu i pojačane aktivnosti oko konsolidacije stanja u BIH.
Istovremeno je moguće da vidimo pojačane aktivnosti oko unutrašnjih reformi, donošenje nekih antikorupcionih zakona, malo jaču kampanju protiv korupcije i da se mandat ove Vlade na tome završi. Vrući kosovski krompir sigurno, a obaveze prema Hagu verovatno, sačekaće sledeću Vladu.