Jugoremedilački faktor

Radnik je od statusa ikone, čime su ga smatrali u vreme samoupravljanja, dospeo do statusa štetočine, do prokletinje koja poput duha tumara pustinjom zvanom tranzicija. Pozitivni primeri ipak postoje. Jedan od njih je slučaj zrenjaninske fabrike lekova Jugoremedija, koji je opisan i u knjizi “Radno mesto pod suncem radničke borbe u Srbiji”. Reč je o zborniku tekstova koji su poslednjih deset godina objavljivani u listu “Republika”.

Međutim, dan pre nego što je knjiga predstavljena u Beogradu, policija je ponovo došla u Jugoremediju u pokušaju da nađe bilo kakve nepravilnosti koje bi diskreditovale čelnike malih akcionara, posebno Zdravka Deurića, v.d. direktora koji već petu godinu uspešno vodi ovu fabriku.

Novo samoupravljanje

Jugoremedija je bila na putu da doživi sudbinu ostalih društvenih subjekata. Nakon svojinske transformacije, 42 odsto kapitala pripalo je državi, koja je svoje vlasništvo na aukciji prodala makedonskom “kontroverznom biznismenu” Jovici Stefanoviću Niniju koji je postao većinski vlasnik konverzijom potraživanja prema Jugoremediji. To su radnici osporavali, što je Trgovinski sud u Beogradu i uvažio. Pre toga Nini je otpustio 142 radnika, fabrici je pretila rasprodaja, ukratko scenario je podsećao na brojne već viđene.

Kako je većinsko vlasništvo vraćeno radnicima, tako su se otpušteni vratili na posao i započela je teška borba za opstanak. Danas, četiri godine posle, fabrika posluje pozitivno, ali umesto da država podstakne novu vrstu radničkog samoupravljanja, na razne načine se trudi da obezvredi fabriku i ponovo je proda. O kakvim pritiscima je reč, svedoči i Nebojša Popov, glavni urednik “Republike”, u kom se Jugoremedija oglašavala.

– Privodila me patrola, tražili su dokumentaciju iz Jugoremedije i “Republike”. Niko nije objasnio da li su nešto našli, da li smo krivi. Naduvava se sumnja u ispravnost direktora Deurića, žele da ga uklone iz firme da bi organizovali novi tender na kom će neko pod zaštitom uzeti firmu. Motiv je da se smeni rukovodstvo firme i izabere novo koje će biti lojalno, da se snizi vrednost firme i akcija kako bi pod novim uslovima kupili firmu – kaže Popov.

Ističe da je program vlasti vladavina zakona i da promovišu život od sopstvenog rada.

– Oni koji se bore za ostvarenje tih principa izloženi su progonu delova vlasti. Pored radničke borbe za opstanak, postoji i borba koja obuhvata druge civilizacijske vrednosti.

One nisu ništa novo, unete su i u Ustav Srbije: pravo na slobodan izbor rada, na poštovanje dostojanstva ličnosti, ograničeno radno vreme, pravičnu naknadu… – dodaje Popov.

Način funkcionisanja Jugoremedije neoliberalno nastrojeni političari nazivaju “povratkom u mračnu 1945. godinu”.

– Upravo oni čine taj kontinuitet i sprečavaju da se temeljito i demokratski zameni sistem. Ići iz revolucije u revoluciju ne menja sistem. Prava bi revolucija bila vladavina zakona.

Kako je država vlasnik 42 odsto kapitala, za očekivati je da pomogne fabrici u želji da se restrukturiranje izvrši do kraja, što bi u slučaju Jugoremedije bila rekonstrukcija tri pogona i dobivanje evropskog sertifikata GMP bez kog je nemoguće izvoziti proizvode. Time bi se povećala vrednost akcija, pa bi budućom prodajom dobro prošli svi – kaže Popov.

Metode tajne policije

Zdravko Deurić, koji je od vođe štrajkača dospeo do v.d. direktora Jugoremedije, za “Novosti” kaže da se dešava čak suprotno i da država ni na koji način ne pomaže u dobivanju kredita za rekonstrukciju pogona.

– Pre deset dana američke su nam banke nudile kredite sa povoljnijim kamatama. Uslov je bankovna garancija Razvojne banke, odakle nisam dobio nikakav odgovor. Navodno, čekaju da vide hoću li biti uhapšen ili ne. Nisam to tražio za sebe, nego za Jugoremediju. Ako uskoro ne nađemo rešenje, bićemo u velikim problemima. Neshvatljivo da država koja je partner sa 42 odsto i ima mogućnost da ponovo proda suvlasništvo, nema interes da pomogne u dobivanju kredita – kaže Deurić, koji je inače optuživan da je preko poznanika otkupljivao akcije nestrpljivih radnika i da je novcem Jugoremedije otvarao novu firmu gde su vlasnici akcionari Jugoremedije. Za sada nisu pronađeni nikakvi dokazi da je to što je radio bilo nelegalno, iako je policija čest gost u prostorijama fabrike.

– Koriste se klasične metode tajne policije, a koriste se i teški uslovi u kojima ljudi žive, izloženi neviđenom siromaštvu u kojem su skloni da svakog ko ima pristojnu platu smatraju neprijateljem kojeg treba potkazivati policiji i tražiti da ih eliminiše – zaključuje Nebojša Popov.