Selo je na kolenima

Poljoprivredno zemljište u vlasništvu države kojim raspolažu jedinice lokalne samouprave zavadilo je stanovnike opštine Trpinja, radnike vukovarskog Vupika s jedne i vlasnike poljoprivrednih gazdinstava (OPG) s druge strane. Programom raspolaganja zemljišta, koji je ova opština ranije donela uz saglasnost resornog ministarstva, za povrat je predviđeno 1.250 hektara nekad nacionalizovane zemlje, 180 ha za privredne zone i 1.680 ha za dugogodišnju koncesiju vukovarskom Vupiku, dok bi se preostalih oko 1.650 ha prodalo, a do prodaje dalo u zakup na pet godina prioritetno OPG-ima. Upravo su ovi hektari predmet nastalog spora, jer ih želi i Vupik.

Nakon što je opštinsko veće sredinom marta gotovo jednoglasno donelo odluku o raspisivanju konkursa za davanje u zakup tog zemljišta, mesec i po dana kasnije veće je većinom glasova izglasalo izmene i dopune važećeg programa, čime je i provedeni konkurs doveden u pitanje. Prema tim izmenama, za oko hiljadu hektara povećane su površine namenjene dugogodišnjem zakupu, a nauštrb oranica predviđenih za seljake. Načelnik Opštine Trpinja Miroslav Palić iznenađen je ovakvim obratom.

Većnici promenili mišljenje

– Konkurs je sproveden bez ikakvih primedbi, prikupljene su jamčevine i sva dokumentacija, komisija je uradila bodovanja i rangiranja i ovo nas je zaista iznenadilo – objašnjava Palić i dodaje da je novom odlukom osim OPG-a na gubitku i sama opština, jer će ostati bez 1.600 kuna po hektaru koliko su seljaci ponudili za zakup.

Od 16 većnika trpinjskog veća osmero je iz SDSS-a, dok drugu polovinu čine Nova srpska stranka, Partija podunavskih Srba, SDP i nezavisni većnici. Inicijativu da se krene u izmene programa raspolaganja zemljom pokrenuo je Nikola Lazić iz Bobote, većnik NSS-a i jedan od 122 radnika vukovarskog Vupika sa područja opštine Trpinja.

Nekadašnji poljoprivredni kombinat, koji se od pre godinu i po dana nalazi u sastavu Agrokora, obrađuje najveći deo državne zemlje u trpinjskom ataru. Osim one koju je dobio u zakup na 50 godina, Vupik trenutno obrađuje i deo zemlje namenjene seljacima. Situacija u kojoj bi ostao bez tih površina zabrinula je radnike Vupika, uplašene da će ostati bez posla. Lazić smatra da će njegov predlog očuvati radna mesta, a da istovremeno ima prostora i za jačanje OPG-a sa preostalih 650 hektara. Tvrdeći da će predloženi program doneti dugoročnu stabilnost Trpinji kroz nova zapošljavanja u Vupiku, od čega bi, prema njegovom izračunu, opština mogla uprihodovati oko milion kuna godišnje, on je u mesec i po dana uspeo da ubedi još devetero većnika da promene raniju odluku. Svoje obrazloženje potkrepio je podacima o Agrokorovim investicijama u tri nove farme vredne oko 140 miliona kuna i u razvoj kooperacije kroz ugovorenih 3.000 ha ratarske proizvodnje, čija je vrednost pet miliona kuna.

– Proteklih deset godina konstantno smo pričali da se u područja na kojima žive Srbi ništa ne ulaže, a sad smo dobili možda najveću investiciju u Hrvatskoj i regiji – ističe Lazić.

Ovo je situacija u kojoj će se samo Agrokor razvijati, a mi sve dublje propadati, govore ogorčeni seljaci. Zato su Ministarstvu uprave uputili zahtev za raspuštanje opštinskog veća zbog, kako su naveli, učestalog kršenja i neprovođenja zakona te donošenja nezakonitih odluka. Uz zahtev su priložili i potpise stotinjak građana. Prema rečima Srđana Maksića iz Vere, seljaci su uvereni u korumpiranost pojedinih većnika i najavljuju i oštrije mere.

Na mogućnost korupcije ukazao je i trpinjski SDSS u svom saopštenju za javnost, ograđujući se od postupka trojice svojih većnika i zahtevajući od nadležnih organa istragu. “Izglasavanje izmena Programa raspolaganja poljoprivrednim zemljištem izvršeno je nezakonito i pučistički od većnika koji su na različite načine poslovno i interesno povezani sa velikom poljoprivrednom kompanijom”, navodi se, između ostalog, u saopštenju koje je potpisao Svetislav Mikerević.

Većnici koji su promenili mišljenje nisu bili raspoloženi za davanje izjava. Inače, u sedam naselja trpinjske opštine registrovano je oko 700 OPG-a, a koliki je interes za zemlju pokazuje uplaćena jamčevina koja dostiže iznos od milion i po kuna. Seljaci kažu da je 650 ha zemlje premalo za njihove potrebe.

– Radnike zapošljavamo i mi, a ne samo Vupik. Imamo i svu potrebnu savremenu mehanizaciju – objašnjava Maksić čiji OPG ima troje radnika.

Seljaci neće odustati

Od 95 hektara zemlje koju obrađuje njegov sumeštanin Goran Bošković, 20 je u državnom vlasništvu. Za te je parcele i sada konkurisao, jer planira unaprediti proizvodnju.

– Govori se o potrebi okrupnjavanja gospodarstava kako bi bila konkurentna na tržištu, a ova situacija nam ne dozvoljava da se proširimo da bismo uopšte mogli opstati – kaže ovaj Verac.

– Ovo nije pravedno prema nama seljacima. Nije pošteno da sva zemlja pripadne Agrokoru, ja nisam za to da radnici dobiju otkaz, ali neka daju i nama da živimo – dodaje Đorđe Kostić.

Nastala situacija ne odgovara ni jednom od najvećih privrednih subjekata na području trpinjske opštine, Proteinu d.o.o. iz Bobote koji zapošljava 47 radnika. Ova firma se bavi proizvodnjom svinja i stočne hrane te ratarskih kultura na oko 700 jutara zemlje, ali državne zemlje u zakupu nemaju. Od potrebnih 7.000 tona kukuruza, četiri vagona ove žitarice do sada su kupovali od Vupika, ali dolaskom Agrokora to više nije moguće. Drago Rusmirović, vlasnik Proteina i dobitnik nagrade Vukovarsko-sremske županije za razvoj privrede, kaže da je selo u sve težem položaju.

– Selo je na kolenima i treba mu pomoći. Seljacima treba dati zemlju da je obrađuju u skladu s njihovim mogućnostima. A onda bi i Protein imao od koga da kupuje žitarice. Mi sve plaćamo sto odsto avansno – kaže Rusmirović. Zaista, radi se o firmi bez lipe kredita, koja za proizvodnju koristi vlastita obrtna sredstva. Ukoliko ne bude mogao doći do potrebnih sirovina, Protein će morati da smanjuje proizvodnju i otpušta radnike.

Seljaci poručuju da neće odustati dok se čitava situacija ne raščisti.

– Sin mi je nosilac OPG-a, imamo četiri traktora, sve priključne mašine, sve uslove da radimo zemlju. Moj otac se bavio poljoprivredom, ja sam nastavio, sin je nastavio, ništa nam nije došlo ispod žita, sve smo postigli žuljevima i znojem. Ovo je sramota. Mi ćemo do kraja ići. Znači vlast, zakon, Uskok, policija… Ko je kriv, neka ide na robiju! – poručuje Savo Maletić iz Bobote.