Hvala što ste nas tukli

Ustaljena uzrečica o vremenu koje leči sve, u Srbiji se često izvrne, pa dobije sasvim novo značenje. Kratke pameti, kakvi već jesmo, prihvatićemo nove okolnosti i nastaviti dalje. – Hvala onima koji su socijaliste svrgli s vlasti 5. oktobra 2000, jer da nije bilo tako, socijalisti bi možda i dalje mislili da su najbolji i nepogrešivi – rekao je Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije (SPS) na nedavnoj izbornoj konferenciji beogradskog odbora stranke i ujedno najavio daljnju saradnju s predstavnicima stranke koja je socijaliste i svrgla. Reč je, naravno, o DS-u s kojim je SPS već tri godine u prisnim odnosima.

Čuveni pakt o saradnji dveju stranaka postignut je pre tri godine na iznenađenje onih koji su u žute boje DS-a gledali i dalje kroz prizmu koju je postavio pokojni premijer Zoran Đinđić. Nepostojanje lustracije ostavilo je prostora i za takvu odluku. Samo se čekao pogodan trenutak.

– Da nije bilo SPS-a, ne bi bilo ni vladajuće koalicije ili bi bilo neke druge koja ne bi bila tako dobra za Srbiju – objasnio je Dačić ovu obostrano korisnu stranačku ljubav koja će se nastaviti i ubuduće.

Dokle? Dok je vlasti i koristi. To misli i gradonačelnik Beograda Dragan Đilas koji je sredinom devedesetih predvodio studentske proteste protiv SPS-a. – Budućnost Srbije je u saradnji DS-a i SPS-a i svih stranaka koje danas čine vlast u Beogradu – kaže. DS je na prošlim izborima bio stranka s procentualno najvećom količinom glasova, ako izuzmemo već raspadnute radikale. SPS je bila stranka koja je, uz pomoć Jedinstvene Srbije koju je osnovao Arkan a koju danas predvodi Dragan Marković Palma, i uz Partiju penzionera, prešla potrebni cenzus sa 7,6 odsto glasova. Paradoksalno, ali Dačić i njegovi partneri su u često svojim stavovima bili bliži evropskim vrednostima nego je to bio slučaj s “demokratama”. Izbori koji slede mogli bi presuti deo “žutih” glasova “crvenima”, ali to apsolutno ništa neće značiti jer sve ostaje isto, samo…