Podela Kosova nije rešenje

Kosovo je poslednjih mesec dana, barem kad je o Balkanu reč, ponovo u fokusu. Tek što su se pregovori između Beograda i Prištine zakotrljali, kao klin su prvo postavljeni pečati, zatim i zauzimanje graničnih prelaza, a onda su usledile barikade, palež i protesti. Ne može se reći da je situacija u potpunosti pod kontrolom, ali iz sadašnje perspektive neke nade da Balkan opet neće buknuti ipak ima. O situaciji na Kosovu razgovarali smo sa Danijelom Serverom, potpredsednikom vašingtonskog Instituta za mir.

Nedavno ste boravili na Kosovu. Kako biste opisali raspoloženje u javnosti?

– Ljudi na severu se boje onoga što oni smatraju odustajanjem Beograda. U Prištini su za sada zadovoljni rezultatima inicijative na granici, ali se boje da uspostave trajnu kosovsku carinu i policiju.

Saradnjom protiv kriminala

U srbijanskim se medijima dosta pisalo o autonomiji severa Kosova. S druge strane, političari negiraju da se o tome uopšte razgovaralo, ali gde ima dima, verovatno ima i vatre?

– Ahtisarijev plan je omogućio veoma široke mere samoregulacije koje daju priliku za  razvoj srpskoj manjinskoj zajednici na severu Kosova. Ta ponuda još uvek vredi. Vara se svako ko misli da će severu Kosova biti dozvoljena onakva vrsta autonomije kakvu ima Republika Srpska u BIH-u. To se neće desiti jer Priština, EU i SAD to ne žele.

Možete li uporediti situaciju na Kosovu sa onom u Hrvatskoj tokom devedesetih? Tada se takođe pominjala autonomija za Srbe, koja je na kraju odbijena.

– Postoji određena analogija, ali ta široka autonomija, kakvu je Milan Martić odbio, nije ponuđena, a Prištini ne bi bila ni prihvatljiva. Reintegracija sa samoregulacijom je ono što je ponuđeno, a ukoliko se to implementira pravilno, onda taj dogovor uopšte nije loš.

Sve je počelo sa problemom oko kosovskih carinskih pečata. Sada se kao neko međurešenje spominju dva pečata – kosovski i srbijanski. Mislite li da je to rešenje?

– Postoje mnoga rešenja za carinske pečate, ako postoji dobra politička volja. Moraćemo da sačekamo do septembra da se ponovo intenziviraju dijalozi Prištine i Beograda da vidimo da li to rešenje kao ponuda zaista postoji. Po mom mišljenju, važno je da Beograd prihvati činjenicu da je kosovska vlada legitiman autoritet na čitavom Kosovu, čak i ako ne želi da prihvati njegovu nezavisnost. Na severu Kosova je potrebna čvršća saradnja Beograda i Prištine kako bi se zaustavio šverc koji finansira organizovani kriminal sa obe strane granice.

Pre nekoliko meseci, Ivica Dačić, zamenik predsednika Vlade i predsednik stranke koja je i dovela Srbiju u situaciju da je gotovo izgubila svako pravo na Kosovo, spomenuo je kao rešenje podelu Kosova. Mislite li da bi to mogla biti zvanična politika Srbije i kakve bi to posledice moglo imati za ostale države na Balkanu?

– Srbija negira da je to njena zvanična pozicija, ali mi se čini da je to ono što Beograd želi. Možda bi to rešilo jedan problem, ali bi, s druge strane, otvorilo pet ili šest drugih na Balkanu. Ni Srbija ni Kosovo ne mogu sebi danas priuštiti da budu izvor takve nestabilnosti. Srpskoj većini na severu Kosova Ahtisari je ponudio dobar dogovor. To treba da cene i da počnu sa pregovorima o implementaciji.

Skrivanje iza Ustava

Nedavno ste na godišnjici Ohridskog sporazuma u Makedoniji rekli da je vreme dezintegracije Balkana prošlost, da je sada vreme integracija. Sve bi to bilo u redu da u Ustavu Srbije ne stoji da je Kosovo neotuđivi deo Srbije. Dakle, teško da bi se u Beogradu složili s vašom konstatacijom?

– U Beogradu moraju da prokljuve kako da to reše. Sakrili su se u ćošak s Ustavom, za koji tvrde da je dobio više od 50 odsto glasova registrovanih birača. Ni Prištini ne bi bilo ništa lakše da menja svoj Ustav i dozvoli severu Kosova otcepljenje. Dakle, neće biti lako izmeniti Ustav, ali koliko vidim, to će biti neophodno da bi se ušlo u EU.

Mislite li da je referendum o Kosovu dobro rešenje?

– To je na Srbiji da odluči. Jeste moguće rešenje, ali nije jedino.

Verujete li da u Briselu postoji dovoljno znanja i volje, pogotovo sad kad se EU i sama suočava sa brojnim problemima, da se spreče nove konfrontacije na Balkanu?

– Balkan jeste teret EU-a, ali ne pretežak. Nekoliko zemalja je de fakto već u eurozoni, a Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju pruža dosta ekonomskih privilegija koje imaju i članice. Evropi nedostaje jasna strategija prema Balkanu. Nadam se da će je naći.