Revidiranje istorije u bronzi
Ivica Dačić, mali od palube onog Miloševićevog SPS-a, a danas kormilar SPS-ovog broda, nedavno je u selu Komiriću pored Osečine, u blizini Valjeva, svečano otkrio spomenik Borki Vučić, stradaloj, podsetimo, polovinom pretprošle godine u saobraćajnoj nesreći. I hajde da je samo otkrio, no tom je prilikom rekao da mu je veoma drago da se čuva uspomena i poštovanje prema Borki Vučić, velikoj bankarskoj ličnosti, čiji rad nije zapamtila mlađa generacija.
Prokuplje čeka Miloševića
A šta je to mlađa generacija propustila? Kad se mlađim generacijama bude pričalo o Borki Vučić, u zavisnosti iz čije perspektive se gleda, jedni će govoriti o njoj kao o najvećoj srpskoj i balkanskoj bankarki koja je posao obavljala u trenucima najvećega finansijskog kolapsa jedne države, a drugi kao o osobi koja je najzaslužnija za iznošenje kofera i kofera novca iz Srbije u Kipar. To joj nikad nije dokazano, najviše zahvaljujući nedoslednosti njenih naslednika nakon 5. oktobra, ali i zbog doslednosti u kontinuitetu politike koju su nasledili i u kojoj SPS ima značajnog udela.
I tako dolazimo i do Prokuplja. Odbornik Socijalističke partije Srbije Miroljub Đorđević u opštinskom je parlamentu Prokuplja inicirao gradnju spomenika Slobodanu Miloševiću i to, kako je rekao, nakon “osluškivanja razgovora običnih ljudi, poštovalaca lika i dela Miloševića, koji smatraju da bi mu se na ovaj način trebalo odužiti”. Isti bi građani putem peticije trebalo da se izjasne šta zaista misle o ovom predlogu.
Đorđević je to uradio bez prethodnih konsultacija s centralom u Beogradu, koja je s popriličnom dozom rezerve primila ovu inicijativu. Ivica Dačić je poslednjih godina redovno izostajao s grupnih poseta Miloševićevom grobu pod lipom u Požarevcu, pa je tako i ovu inicijativu dočekao bez odobravanja, jer su inicijatori navodno ljudi koji predstavljaju drugu struju unutar SPS-a, koja je redovno protiv njega.
Istorija se (ne) seća
Stajalište Milutina Mrkonjića, još jednog SPS-ovog ministra, jasno je, on se nikad nije odrekao starog drugara, ali nekako je najsimptomatičnije stajalište Slavice Đukić Dejanović, predsednice Skupštine Srbije, takođe iz redova SPS-a, koja smatra da inicijativa nije osuvremenjena, kao i da ocenu o značaju Slobodana Miloševića treba da da istorija. Istorija se seća Miloševića kroz ratove u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, na Kosovu, kroz bombardovanje Srbije, kroz inflaciju vaseljenskih razmera…
Izgleda da to nije dovoljno da se ideja u startu osudi, pa bi se u doglednoj budućnosti moglo desiti da Prokuplje, pored spomenika Zoranu Đinđiću, dobije i spomenik Slobodanu Miloševiću. Nekima je to nelogično, nekima skrnavljenje ubijenog premijera, ali nema potrebe za takvom osudom jer to je realno stanje u Srbiji danas, 11 godina nakon 5. oktobra.