Imigranti umesto banjskog turizma
Banja Koviljača već je mesecima tema medija u Srbiji. U gradiću s oko 5.000 stanovnika živi navodno oko 2.500 imigranata. Javnost, a posebno deo građana Banje Koviljače, najviše se uzbudila pošto se pročuo glas o silovanju jedne Britanke, nakon čega je krenula lavina rasističkih izjava i izveštaja, a sve to je kao rezultat imalo sedmodnevni protest roditelja koji su bojkotovali nastavu i decu nisu slali u školu.
Izvor zarade
Za lakše razumevanje, objasnimo razliku između azilanata i imigranata. I jedni i drugi su ilegalno krenuli u potragu za nekim boljim životom, ali azilanti su ti koji su se uredno prijavili, zatražili azil, pa su samim tim poznati policiji. Imigranti to nisu želeli da urade.
U Banji Koviljači postoji Centar za azilante koji ima kapacitet 84 ležaja. To je u odnosu na 2.500 s kojima se licitira svega tri odsto. Upravnik Centra Robert Lesmajster kaže, međutim, da je ta brojka naduvana, jer je po podacima policije u gradu bilo najviše 1.000 imigranata. Nakon buke koja je podignuta, taj broj je gotovo prepolovljen, deca su vraćena u školu, ali problemi ostaju.
Nemoguće je proći gradom a da se na naleti na grupicu stranaca. Okupljanja su uglavnom ispred banaka, pošte, kafića i prodavnica, koji ubiru najviše koristi. Protesti koji su se dešavali zbog silovanja zapravo nisu ništa drugo nego nezadovoljstvo onih koji od imigranata nemaju nikakve koristi. Barem tako tvrde meštani. Svako ko je imao viška soba, iste je izdao. U gradu je nezaposlenost ogromna, turista nema ni za lek, pa se na imigrante gleda kao na najbolji, a često i jedini izvor zarade.
Zbog protesta – kao i činjenice da su ideje da se jedan deo imigranata smesti u gradove poput Aleksinca, Rume, Požarevca i Surdulice u startu doživele krah, jer su lokalne vlasti rekle šta misle o tome organizujući proteste protiv razmeštanja azilanata u njihove nacionalno čiste gradiće – policija je pojačala kontrolu u Banji Koviljači. Drastično se smanjio broj ilegalaca, a pohapšena je i grupica organizatora. Zbog svega toga posebno su na udaru taksisti, na koje se gleda kao na deo lanca u ilegalnim prelascima.
Policijska tortura
Jedan od taksista požalio nam se da će zbog toga što je uhvaćen u prevozu azilanata morati na sud u Sremsku Mitrovicu. Smatra da nije kriv, jer taksisti nemaju nikakvo pravo da legitimišu imigrante, a ima ih koji su tu legalno (azilanti) i onih koji to nisu. Policiju i sud to nije zanimalo, ali postoji još nešto što može dodatno otkriti razloge hajke na taksiste. Mađarski sajt www.mindennapi.hu objavio je nedavno snimak iz kampa kod Subotice, na kom se imigranti žale da ih je policija reketarila, u boljem slučaju; u gorem, ako novca nisu imali, bili su prebijeni. Ako taksista kaže da je promet porastao, nakon gledanja snimka teško je ne pomisliti da se oni isključuju iz posla koji nekom drugom može da donese ogromnu zaradu.
Zanimljivo je da se “uslužna” delatnost razvila i među samim imigrantima. Ilegalci nisu u mogućnosti da prime novac na legalan način, pa su sunarodnjaci koji imaju uredne papire i za njih najsigurniji vid primitka novca uz, naravno, određenu nadoknadu. Međutim, postoje i oni koji su novac za putovanje poneli sa sobom i takvi su često meta sitnih kriminalaca iz Loznice i okoline, što nas dovodi do paradoksa o kom svedoči Robert Lesmajster.
– Veći je broj prekršajnih prijava koje su azilanti podneli zbog otuđenja novca i mobilnih telefona, više su pretrpeli štete nego što su je naneli domaćinima – kaže upravnik Centra za azilante.
Iako će građani Banje Koviljače potvrditi da problema sa ovim nesrećnim ljudima nisu imali, zao glas i negativna propaganda već su svoje učinili. Snovi azilanata ipak opstaju.
Avganistanci prednjače
Od početka ove godine Centar za azilante primio je 309 azilanata. Čak 206 došlo je iz Avganistana, a daleko iza su Somalijci, Palestinci i Pakistanci. Iako u Srbiji postoji još jedan centar u Bogovađi, blizu Lajkovca i Valjeva, Rober Lesmajster kaže da im je Banja Koviljača ipak prvi cilj, jer u tom gradiću imaju sve šta im je potrebno: banke, pošte a, dodaćemo, blizu je i granica sa Hrvatskom, samim tim i sa nekom od zapadnoevropskih zemalja. Koliko god neki ozbiljno shvatali pojavu azilanata, treba reći da su oni ovde samo u prolazu. Lesmajster ističe da napuste Srbiju i pre nego što se donese konačna odluka o eventualnoj dodeli statusa azilanta.