Predizborno medijsko pozicioniranje
Liberalno-demokratska partija optužila je Demokratsku stranku, sa kojom je u koaliciji na gradskom nivou a pripomogne i kad zatreba u Skupštini Srbije, da je preko državnih fondova dala novac vlasniku “Kurira” Aleksandru Rodiću da otkupi udeo nemačkog VAC-a u tim medijima. Podsetimo da je VAC odlučio da se povuče iz medija u Srbiji nakon što nije uspeo u nameri da većinski preuzme “Večernje novosti”, koje su opet spletom političkih dogovora, u kojima se isticalo ime Vojislava Koštunice, tada premijera, dospele u većinsko vlasništvo Miloševićevog tajkuna Milana Beka, koji je u postpetooktobarskoj Srbiji samo oplodio svoj kapital.
Rodić je potom prozvao LDP da je nekom članu SPO-a, nakon što je stranka Vuka Draškovića potpisala manifest zvani “Preokret”, dao dozvolu za zimsku baštu u delu grada u kojem drži vlast. Već ionako bolesna predstava dobiva još opasniju dijagnozu, jer je Rodić priznao da ima nameru da otkupi udeo VAC-a u “Politici” kako to ne bi uradio sarajevski izdavač povezan sa narko-kartelom, pa uz sve ispada da je “Kurir” stao u zaštitu nacionalnih interesa. Nakon svega, LDP poziva Skupštinski odbor za kulturu i informisanje i novinarska udruženja, kao i Agenciju za borbu protiv korupcije, Tužilaštvo za organizovani kriminal, pa čak i Evropsku komisiju da osujete “pakleni plan”.
Dok se namiču gasna pomagala, ukažimo i na puter na glavi LDP-a za koji se osnovano sumnja da je u sprezi sa Milanom Bekom u slučaju “Luka Beograd”, pa bi se u tom kontekstu ovaj iskorak protiv DS-a mogao gledati i kao zaštita Bekovih interesa u “Večernjim novostima”, a to opet mnoge navodi na misao da je Miloševićev tajkun finansijer stranke Čedomira Jovanovića. No, zaronimo još malo dublje u ovu uskovitlanu baruštinu, jer je sve ovo samo deo jedne mnogo malignije priče o medijima u Srbiji.
U vreme Miloševića nije postojala gotovo nikakva kontrola rada i osnivanja elektronskih medija. Kako je u tom polju zaveden koliki-toliki red, haos je u eri nakon 5. oktobra preseljen u sferu štampanih medija. Tako danas u Srbiji funkcioniše preko 1.000 medija, odnosno na jedno glasilo dođe 6.800 ljudi. U svom izveštaju o medijima, Savet za borbu protiv korupcije i Verica Barać ističu da su mediji u potpunosti pod kontrolom političara, gde posebno ističu dva lika – Dragana Đilasa, koji rukovodi Beogradom i Srđana Šapera, savetnika predsednika Borisa Tadića. I jedan i drugi uticaj na medije imaju putem svojih agencija, dakle pritisci su neposredno finansijski, a posredno politički. Marketinški kolač iznosi oko 160 miliona evra, a kad se on podeli na broj medija, ispada da na svaki medij mesečno otpada oko 12.000 evra. Nedovoljno za ozbiljno novinarstvo, a opet idealno za poltronsko.
Mediji su se u Srbiji odavno dokazali u tom smislu i dok veliki igrači vode kolo, novinari pokunjeno ćute i bez pogovora izvršavaju radne zadatke.