Deca Miloševićeve ere
Još je 2009. godine Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji u svesci o stavovima i vrednosnim orijentacijama srednjoškolaca upozoravao na pojačane nacionalističke i rasističke stavove. Tada je čak dve trećine ispitanih otvoreno ispoljavalo antiromske stavove, a kao najveći neprijatelji smatrani su prvo Albanci, zatim Hrvati, pa tek onda Romi. Od tada do danas stavovi su sazreli, a identične rezultate pokazalo je i istraživanje YUCOM-u (Komitet pravnika za ljudska prava). Kako već država ne radi svoj posao sa mladima, a što i bi, ovakvi kakvi jesu idealni su za svaku vrstu manipulacije.
Direktor YUCOM-a Milan Antonijević za “Novosti” je pojasnio da je to istraživanje obuhvatilo srednjoškolsku populaciju, a pokazalo je da učenici prepoznaju samo pojedine oblike diskriminacije, kao što su “diskriminacija na osnovu pola ili rase i boje kože, ali dosta oblika diskriminacije ne identifikuju”.
– Ne razumeju problem upotrebe rodno senzitivnog jezika i u velikoj većini ne prihvataju prava seksualnih manjina. Učenici, roditelji, nastavnici i ostalo školsko osoblje nemaju adekvatna znanja o ovoj oblasti. Đaci često ne znaju da su žrtve diskriminacije, a prosvetni inspektori ne prepoznaju oblike diskriminacije, pa je potrebna edukacija svih učesnika školskog sistema – kaže Antonijević.
Onim malo starijima, koji su srednjoškolske klupe već ostavili iza sebe, pozabavili su se u Centru za modernu politiku, Fondaciji Fridrih Ebert i CESID-u. Njihovo istraživanje je pokazalo koliko su omladinci nepoverljivi prema političkim strankama. Čak 60 odsto smatra da nema nikakav uticaj na politička kretanja, ali stavove očigledno preuzimaju od starijih, jer jednako kao i njihovi roditelji najveće poverenje imaju u crkvu i vojsku. Sa perjanicama Srpske pravoslavne crkve poput Vasilija Kačavende, Jelenka Mićevića znanog kao Filaret, Pahomija, Amfilohija… crkva prednjači u homofobičnim i nacionalističkim stavovima. Stoga ne treba da čudi da po ovom istraživanju nacionalista među mladima ima duplo više od nenacionalista i više je nedemokratičnih od onih koji su demokrate.
– Stvari koje se dešavaju u desnom krilu Srbije nisu tako naivne – smatra Đorđe Vuković, programski direktor CESID-a. – Nisu incidentne, već su socijalno utemeljene. Imamo 30 odsto populacije koja ima rasističke i nacionalističke stavove, to je oko 500.000 ljudi i ne treba se pitati odakle se rađaju navijačke grupe i desničarski pokreti.
Takva je berba iz devedesetih, oplemenjena i nađubrena nacionalističkom Miloševićevom politikom. Krivo srasla mladost, moglo bi se reći, koja predstavlja budućnost ove zemlje.