Permanentna apokalipsa

Zoran Ferić: “Kalendar Maja” (Profil, 2011)

“Kalendar Maja”, šestostranični roman Zorana Ferića (Zagreb, 1961), ako bismo ga sveli na jednu rečenicu i dominantnu nit, jeste roman o jednoj neobičnoj, bizarnoj i neuspešnoj ljubavi. Sve ostalo, konstrukt romana o odrastanju, melodramska intriga i bračni mnogougao, povest seksualnosti u Drugoj Jugoslaviji, pa i pripovedanje o starim ljudima, mahom 70-godišnjacima, tek je kontekst u kome do izražaja dolazi kompleksni erotski odnos koji pripovedač, Tihomir Romar, ginekolog u penziji, ostvaruje sa Senkom, nekadašnjom drugaricom iz škole i višekratnom ljubavnicom.

Ferić je svoj roman podelio u četiri dela, sa uvodnim i epiloškim poglavljem, a radnju romana raslojio na savremeni tok u kome se prati putovanja brodom grupe seniora od Opatije do Zadra, koje predstavlja reprizu njihovog maturskog putovanje od pre 50 godina i na istorijski tok koji nelinearno (skokovito) prikazuje fragmente naratorovog života i povest ove atipične veze sa Senkom.

Usev truleži

Uz atipičnu seksualnost, Ferićev roman ispunjavaju legije mrtvih likova. Od samog početka romana narator je okružen smrću najbližih: druga, suseda, majke, bake, znatno kasnije Senkine majke, oca, Romana… S druge strane, Ferićeva poetika morbidnog jeste poetika provokacije koja redovito ima veze sa nečim mučnim i odbojnim koliko i psihološki (samo)razotkrivajućim. Poglavlje u kome narator, u svojoj 30-oj godini, prvi put posle gimnazije u parku sreće Senku, počinje rečenicom: “Drugi su šetali pse a ja teško pokretnog oca.” Kao dečak, narator je propušio tako što je prvu cigaretu zapalio čoveku bez šaka, koji ga je zamolio za tu uslugu. Psa, kućnog ljubimca, koji ne reaguje na dresuru, doživljava kao retardirano biće, potom i kao mlađeg brata idiota, zbog čega ga oseća bližim. Posle majčine smrti od raka, čita njen dnevnik pun zakasnelih saveta, uz komentar: “Ona mi je pisala o ljubavi, a ja je se sećam gole, kako joj kaplje s pičke”, prisetivši se kako je pomogao ocu da je teško pokretnu istušira, bivajući kao tinejdžer suočen sa majčinom golotinjom.

Razotkrivalačka destruktivnost naracije posebno dolazi do izražaja u profilisanju likova maturanata seniora. Svako od njih krije ružno naličje ili ličnu tragediju koja će tokom putovanja izbiti na videlo: mučna prošlost Josipa koga je pratilo ogovaranje da je silovao retardiranu učenicu, a zapravo osobi koja je zatrudnela s njim nedostatak radne sposobnosti pripisala je socijalna radnica da bi se lakše školovala, ali je ipak sudskom odlukom bila prinuđena na abortus. Ferićevi likovi, što bazično važi i za naratora, kad nisu pokojni ili bolesni na smrt, uglavnom su emocionalno oštećene moralne ruine koje ostaju zločesta deca i u najpoznijem dobu, ali se nose sa tim bez naročite traume.

Za ljubav je potrebno troje

Erotika se kod Ferića javlja u neposrednoj korelaciji sa degradacijom ljudskog tela, sa smrću i bolestima, i praćena je crnohumornim komentarima i bizarnim situacijama. Ferić u svom romanu gradi gotovo romantičarski koncept neobuzdane privrženosti, ili konvencionalno rečeno ljubavi koji, sasvim floberovski, nije bio skrojen za pripovedačevo uživanje. Obuhvatnije rečeno, “Kalendar Maja” jeste roman o erotskoj psihopatologiji, heteroseksualnim odnosima koji nisu lišeni perverzne kombinatorike, od pripovedačeve opsednutosti prostitutkama do njegovog učešća u svingerskim aktivnostima. Istina, najtoplije stranice romana pripadaju epizodi u kojoj se opisuje nežna prisnosti Tihomira i Senke dok neguju Senkinu majku, obolelu od neizlečivog karcinoma. Ali, ta veza ne samo da ne uspeva da se održi, već će se iz perspektive završne Senkine ispovesti, na maturantskom brodu koji trese neverin, posle više decenija razotkriti kao krhka fasada iza koje je pripovedač poslužio kao seksualna igračka u rukama Senke i svog najboljeg prijatelja, Romana. Tamno erotsko jezgro romana čini lik Senke, žene neutaživog libida nesrećno zaljubljene u Romana, oženjenog čoveka koji je profesionalnu sujetu arhitekte (obesio se zbog kuće koju je projektovao) pretpostavio samoponištavajućoj submisivnosti svoje ljubavnice.

Od prethodnog romana Zorana Ferića, “Djeca Patrasa”, prošlo je šest godina. “Kalendar Maja” je roman vešto konstruisane, efektne i opore proze, koja nije za svačiji stomak. Ali, isplatilo se čekati.