Kad eksperti privatizuju
Prošlo je 120 godina od rođenja najvećeg sina naših naroda i narodnosti. Opšte je poznato koliko je Josip Broz Tito voleo filmove, pa se delom zahvaljujući tome, u bivšoj nam domovini dalo gledati najnovijih holivudskih i inih dostignuća u poprilično razgranatoj bioskopskoj šemi. Mnogi su danas pretvoreni u lance kafeterija, trgovine, a da je tu nekad bio bioskop podsećaju samo oni koji se sećaju vremena u kom su najveće filmske zvezde pohodile Beograd.
Mladost otišla u dim
Teško je reći da bioskop “Kozara” nije imao tu sreću da danas svoje prostorije nudi posetiocima kao kafeterija ili kao deo trgovinskog lanca Ivice Todorića. Teško je reći, jer je baš na Dan mladosti, na 120. rođendan Josipa Broza, gotovo do temelja izgoreo.
Još nije sasvim jasno šta je konkretno uzrokovalo požar, mada se nagađa da je reč o starim instalacijama, nekim kablovima koji su tu bili a nisu trebali biti, kiši koja je dodatno otrulila zdanje itd. Paljevina koja je ostala na tlu bioskopa samo je posledica.
Povodom požara, inicijativa “Bioskopi: Povratak otpisanih” saopštila je da je taj događaj možda i najbolja slika društva u Srbiji danas. Konstatujući sa žaljenjem da je “bioskop ‘Kozara’, posle dugog i teškog propadanja, konačno mrtav”, inicijativa “Bioskopi: Povratak otpisanih” navela je da tužna slika na nekadašnji Dan mladosti, koja je obišla celu zemlju, ukazuje na stanje prostora za mlade i kulturu koje oslikava odnos društva prema svojoj budućnosti. “Požar, koji je mesto mnogih mladosti pretvorio u pepeo i dim, ostavio je takvo stanje i generacijama koje dolaze”, saopštila je inicijativa “Bioskopi: Povratak otpisanih”, koja već mesecima različitim akcijama ukazuje na pogubne posledice svojevremene prodaje Beograd filma sa bioskopskim lancem od 14 dvorana.
Tipična tranziciona priča
Beograd film je prodat još 2007. godine Nikoli Đivanoviću, još jednom iz plejade asova koji su posle 5. oktobra 2000. odlučili svoju energiju i znanje uložiti u razvoj napaćene zemlje. Naravno, uz određenu naknadu. Đivanović je predstavljen kao stručni kadar tada guvernera Narodne banke Mlađana Dinkića, koji je nesebično napustio Veliku Britaniju i došao u Srbiju kako bi pripomogao u uspostavljanju novog tržišnog sistema.
Do bioskopskog lanca je došao 2007. godine plativši ga 9,2 miliona evra. Iako su se mali akcionari bunili, jer su pretpostavljali da Đivanović ni ne razmišlja o nastavku bavljenja kinematografijom, u Agenciji za privatizaciju nisu imali sluha. Bioskopi su prodati čoveku koji je isplatio svega deset odsto od ugovorenog, a pet bioskopa, uključujući i nesrećnu “Kozaru”, prodao je Ivici Todoriću, kojem se nije ispunila želja da na tom mestu otvori još jedan u nizu marketa. Uglavnom, Đivanović je zbog zloupotrebe službenog položaja i utaje poreza veće od 5,5 miliona evra prošle godine završio u pritvoru, gde se nalazi i danas.
Privatizacija “Kozare” samo je jedna u nizu sličnih priča u eri tranzicije. Za razliku od mnogih, ova je svoj epilog dobila u buktinji. Ljudskih žrtava, srećom, nije bilo. Ljudi ionako odavno ne stanuju ovde.