Krstaški boj protiv neplatiša
Radio-televizija Srbije otvorila vam je prozor u svet, pa bi red bio da i vi njoj otvorite svoja vrata. Kao zahvalnicu ne morate, ako već nemate, da uplatite iznos od 500 dinara, koliko košta pretplata, pa puta meseci dugovanja. Dovoljno je da otvorite vrata sudskim izvršiteljima za prinudnu naplatu duga, koji se ovih dana nalaze na visinskim pripremama za upad u stanove i da ih dovedete, recimo, do frižidera, gde će sudski nepogrešivo odabrati namirnice čiji rok trajanja nije manji od tri sedmice, a ukoliko je korpulentnije građe, onda je najjednostavnije da mu dozvolite da odnese i formu i sadržaj. Mala je to cena za naučeno.
Tri Tijanićeva mandata
Zbog nagomilanih dugova RTS je odlučio da krene u krstaški boj protiv neplatiša. Njih je, prema podacima RTS-a, oko 400.000. Dakle, malo manje od pola miliona onih koji ili nemaju ili ne žele finansijski da podržavaju kuću koju već osam godina (tri mandata) vodi Aleksandar Tijanić, jedan od ministara informisanja za vreme Miloševića.
Kako račun za RTV pretplatu stiže uz račun za električnu energiju, dovoljno je samo platiti iznos za struju, a 500 dinara za RTS… kad zasluži. Dalo bi se štošta prigovoriti u tom segmentu “zasluga” RTS-u. Navedimo ukratko: kontinuitet sa ratnim huškačima, odgovornost za pogibiju 16 radnika prilikom bombardovanja 1999. godine, prekomeran broj zaposlenih (oko 2.000), preplaćene “Tijanićeve bebe” (novinari sa drugih TV kanala koji su prešli na RTS za basnoslovne sume), nepostojanje obrazovnog programa, pomicanje programa kulture u kasne noćne termine. Kad je tadašnji urednik redakcije za kulturu Bojan Bosiljčić progovorio o tim problemima u jednom intervjuu, dobio je otkaz. Tu su i produkcije domaćih serija poput “Selo gori, a baba se češlja”, nepostojanje dokumentarnog programa i ignorisanje Srđana Keče i njegovog dokumentarca “Pismo ocu”, za koji su interes pokazali svi javni servisi izuzev RTS-a…
Nemaš TV, plaćaš pretplatu
Ustavnom sudu je podneto niz inicijativa za proglašenje neustavnim Zakona o radiodifuziji u delu o pretplati. Razni su glasovi stizali iz Suda, ali poslednji je takav da se Sud ipak priklonio Tijaniću. Prostora za negodovanje ima jer je pretplata nametnuta svim vlasnicima brojila za struju, a ne RTV prijemnika.
Prema podacima Republičke radiodifuzne agencije za 2010. i 2011, RTS 1 je u 2010. prekršio zakon 1.474 puta, a u 2011. 30 puta, dok je RTS 2 u istom periodu u 2010. prekršio zakon 796 puta, a u 2011, ali za period od juna, 61 put. O dugovanjima RTS-a i postavljanju Upravnog odbora kojim rukovodi Slobodan Marković, istoričar koji se ističe kao jedan od kopača čiča Dražinih kostiju, možda nekom drugom prilikom. Sad bi još valjalo samo spomenuti da je rukovodstvo RTS-a donelo odluku prema kojoj zaposlenima u ovoj medijskoj kući koji ne plaćaju TV pretplatu neće biti isplaćivane mesečne stimulacije, te da je Centar za zaštitu potrošača “Forum” iz Niša zatražio od predsednika Srbije Tomislava Nikolića da ispuni predizborno obećanje i ukine TV pretplatu.