Teško je ovde definisati uspeh

Beogradska grupa Rebel Star nedavno je potpisala ugovor o snimanju novoga, trećeg po redu studijskog albuma za hrvatsku diskografsku kuću Dancing Bear. Ugovor je potpisao Milan Glavaški, spiritus movens benda, koji je ponikao u Popcycleu, a povremeno svira i s grupom Eva Braun. Najavni singl “Anđeli” izuzetno je dobro primljen i u Zagrebu i u Beogradu.

Je li odluci da potpišete za Dancing Bear pridonijelo i to što za njih objavljuje i grupa Goribor?

Naša odluka ima najviše veze sa ljudima koji u toj kući rade i sa onim kako osećaju našu muziku, a to šta uspešno sarađuju sa Goriborom samo uliva dodatno poverenje, jer su zajedno uradili dobar posao. Puno je tu posvećenosti i kvalitete samog benda, ali imam poverenja u ozbiljnog izdavača i drago mi je šta će na kraju neko da nam pomogne.

Rebel Star iza sebe ima dva studijska albuma, jedan EP i dva singla. Jeste li očekivali tako sjajnu reakciju publike na aktualne “Anđele”?

Očekivao sam dobru reakciju. Teško je definisati šta je ovde uspeh. Moje je iskustvo da pravila nema, ovdašnje je tržište u nekoj suludoj tranziciji, od eks-ju scene koja je funkcionisala, preko potpunog nipodaštavanja kvaliteta, pa do neviđene piraterije i ludnice socijalnih medija. Po meni, uspeh je kada dođemo na koncert, a onde su ljudi koje naša muzika dodiruje.

Saradnja bez granica

Premda je Goribor osvojio i publiku i rock kritičare regije, gotovo ih nema u hrvatskom eteru. Ne bojite li se da bi i Rebel Star mogao slično proći?

Žalosno je da je to tako, voleo bih da se mediji orijentišu tako da ih se ne masira na lokalnom nivou. Mislim da to nije samo problem u Hrvatskoj. Međutim, i mi smo deo problema: nakon objavljivanja drugog albuma, “Kalifonije”, praktično smo prestali sa aktivnostima, najviše zbog mojih preteranih poslovnih obaveza. Stara postava se raspala i nismo promovisali ploču. Medijima treba kolaboracija na duge staze, da bi te priznali kao ime. Ali, treba dozvoliti da ta saradnja ne poznaje granice.

U vašoj je glazbi prisutan karakterističan zvuk šezdesetih i sedamdesetih: što vas toliko oduševljava u tom razdoblju?

Opčinjen sam tim zvukom, načinom snimanja i sviranja, prvenstveno američkom zapadnom obalom, kasnim Bitlsima… Sam zvuk ploča iz tog vremena vrhunski je audio-doživljaj i volim da ga čujem u izvornom obliku i kao referencu na modernim pločama.

Izjavili ste da vam je bilo posebno zadovoljstvo snimati posljednji album: zbog čega?

Pre svega zato šta smo renovisali naš studio i popunili opremu retkim gitarama, klavijaturama i mikrofonima, koji su vrh istočnoevropske, japanske, nemačke i ruske ponude od pre 30-40 godina. Nismo koristili nijedan instrument iz kompjutera, samo te poluraspadnute sprave. Možda i bitnije od toga, ceo se album nekako sklopio za par meseci, pesme su nastajale brzo, a snimane su još brže.

U grupi su i dvojica britanskih glazbenika koje ste upoznali u Mađarskoj. Tko je koga otkrio, vi njih ili oni vas?

Oni su otkrili Rebel Star: gitarista Ešli vodi emisiju na budimpeštanskom radiju Q i došao je da nas intervjuiše po preporuci prijateljice iz Beograda. U to smo vreme bubnjar Atila i ja spremali novu ploču i nastupali kao duo. Eš je reka “OK, od sada ja sviram sa vama, a dovodim i basistu.” Mi smo samo slegnuli ramenima. Sve je bilo jasno posle prve probe: ne samo da predivno sviraju, nego smo odrasli na istoj muzici i kapiranje je bilo gotovo trenutno.

Živite u Mađarskoj, pa poznajete tamošnju rock scenu, o kojoj mi ovdje malo znamo.

U Mađarskoj ima izuzetnih bendova, no kočnica uspehu u regionu je specifičnost izraza, lepota i izolacija mađarskog jezika. Kvalitet muzike je zasnovan pre svega na tradiciji izuzetnih tekstova, a to nosi problem proboja u regionu. U Mađarskoj imate bendove za čiju muziku slobodno možete reći da je alternativna, a koji lako pune prostore za pet do deset hiljada ljudi.

Zašto ste se odlučili preseliti u mađarski gradić Sent Andreju?

Sent Andreja je najlepši gradić na svetu, šta ćete više? Došli smo ovamo pre 13 godina i postavili si cilj da živimo ovde.

Kompleksno okruženje

Surađivali ste i s poznatom nezavisnom etiketom Slušaj najglasnije Zdenka Franjića i srbijanskom etiketom Odličan hrčak, no odnedavno prava na sva tri albuma Rebel Stara polaže klasična diskografska kuća, Dancing Bear. Kako to?

Zato što mislim da dobro razumeju šta je danas, u kompleksnom okruženju, bitn i vinil, i 150 onlajn servisa, i socijalni mediji, i klasični kontakti, i koncerti, i CD-i, sve ima svoju specifičnu namenu. Densing Ber ima ljude koji se bave svim tim oblastima. Ja sam sve to radio sam u okviru svoje veb-etikete Lejbl Star, uz ograničenu saradnju sa Zdenkom i Hrčkom, ali bilo je previše posla. Ovaj sam put ogroman deo vremena proveo komponujući i snimajući pesme te uvežbavajući ovaj sjajan bend.

Gotovo svi srbijanski bendovi s aktualne top-liste singlova na portalu Popboks.com objavljuju za hrvatske izdavače ili imaju samoizdanja. Što se to događa s diskografijom u Srbiji: diskografi ne prepoznaju nova imena ili novi izvođači ne žele snimati za etablirane diskografske kuće?

Po meni, to je čista nesposobnost izdavača da promene svoj način rada i da prihvate novi biznis-model. Mladi muzičari rade sami ne zato što ih niko ne zove, nego zato što su shvatili kako da promovišu svoj rad u okruženju koje se drastično promenilo u kratkom roku. To vam je isto kao i u drugim granama privrede: odeš na posao i radiš u zastarelom i-mejl sistemu, nemaš dobre alate za kolaboraciju i inovaciju, procesi su spori i teško ih je promeniti. Onda odeš kući i zakačiš se na Gugl, Ajklaud, Dizer i socijalne servise. Kada ljudi u muzičkom biznisu u regionu nauče kako da posluju na moderan način, i muzičari će rado sarađivati sa njima.

Paralelno s grupom Rebel Star, svirate i s grupama Eva Braun i Popcycle. Može li se danas živjeti od muzike u Srbiji?

Sviram, komponujem i produciram u Evi Braun, a Popcycle ne postoji od kraja devedesetih. Nisam u stanju da ispratim sve aktivnosti Eve Braun, pa učestvujem samo na većim koncertima. Nadam se novom albumu i novoj saradnji.