Vučićev afladiscourse

Zaista se retko događa da premijer u prethodnom mandatu kao ministar policije hapsi jednog gradonačelnika, koji će mu u narednom političkom ciklusu postati saradnik u Vladi, tj. ministar poljoprivrede. Ovde je, razume se, reč o premijeru Ivici Dačiću i Goranu Kneževiću, bivšem gradonačelniku Zrenjanina, danas ministru poljoprivrede i šumarstva, uglednom članu Srpske napredne stranke. Naime, Goran Knežević je početkom oktobra 2008. uhapšen u okviru policijske operacije koja je bila usmerena protiv “građevinske mafije”. Knežević je tom prilikom optužen da je sa još jedanaestoro lica oštetio opštinski budžet za oko milion i po eura. U to vreme, Knežević je bio član Demokratske stranke i tekao mu je drugi mandat na mestu prvog čoveka Zrenjanina. Njegovo hapšenje i pad u nemilost Borisa Tadića padaju u vreme formiranja Srpske napredne stranke, koja je intenzivno tragala za kadrovima. Ispostavlja se da je njegova konverzija od ubeđenog demokrate (nekada lidera vojvođanskih demokrata) do prominentnog naprednjaka tekla u vreme njegovog pritvora. Već u januaru 2010, odmah po izlasku iz pritvora, Knežević se našao u redovima SNS-a.

Međutim, proces pred Specijalnim sudom u Beogradu tekao je dalje, ali Knežević je mimo svake logike dobio novo zaposlenje, i to radno mesto ministra. Opšte je poznata stvar da nijedan običan radnik ne može doći do posla ukoliko poslodavcu prethodno ne donese uverenje iz suda da nije osuđivan, kao i da nije pod istragom. Ovo u Srbiji ne važi samo za ljude koji pretenduju na ministarska mesta, kao ni ukoliko je taj novi poslodavac upravo ministar policije koji je u međuvremenu avanzovao na mesto premijera. Cela stvar se okončala Kneževićevim trijumfom pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal, kada je on kao novoimenovani ministar u Vladi Dačić – Vučić objasnio o čemu se zapravo radilo.

Naime, tom prilikom je Knežević pobedonosno rekao da se neće pozivati na imunitet, jer se tu radilo o “montiranom političkom procesu” koji je režirala njegova bivša stranka da bi “lakše mogao da prođe Statut Vojvodine”. Tom prilikom je rečeno da su svedoci svedočili lažno iz straha od policije, dok je Knežević okarakterisao “Tužilaštvo kao deo organizovanog kriminala”. Njegov branilac je zahtevao oslobađajuću presudu, naglasivši da je Knežević pored svega ostalog i javna ličnost, te da je “javnost donela svoj sud na prethodnim izborima”. Sve se lepo završilo. I Knežević je zaplovio u novi politički život. Međutim, odluka preobraženog Aleksandra Vučića (koga sada svi mediji neizostavno zovu “prvim potpredsednikom Vlade”) da Kneževića imenuje za ministra bila je više nego kobna, baš kao što će i nekontrolisana stočna hrana, zaražena aflatoksinom M1, biti kobna po mleko i njegove konzumente u Srbiji.

Nedavno pokrenuta afera sa aflatoksinom M1, čija je granica u mleku višestruko premašila evropski standard od 0,05 mikrograma po litru, izazvala je pometnju ne samo kod potrošača ove namirnice, već pre svega u političkom diskursu naprednjaka, u kojem je od početka predizborne kampanje, preko formiranja Vlade do danas konstruisan njihov novi identitet. Glavni nosilac ovog političkog konstrukta je upravo prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić, koji je u startu napravio dve krucijalne greške u izboru svojih ministara: jedna je ministar kulture Bratislav Petković, a druga – Goran Knežević. Ova dva ministra unela su u Vladu upravo ono na čijoj negaciji je sam Aleksandar Vučić zasnovao artikulaciju svog proevropskog diskursa, s jedne strane, kao i antikorupcijskog, s druge. Na tom diskurzivnom talasu on je za kratko vreme, najpre preko istrage u slučaju Agrobanke, a potom hapšenjem Miroslava Miškovića, osvojio rejting od 70 posto popularnosti u javnosti. Međutim, jednom uneti aflatoksin kad-tad mora pokazati svoje kancerogeno dejstvo. Mnogo pre nego što će mleko građanima Srbije početi da “ide na jetra”.

I dok se Vlada bavila antievropskim manevrisanjem oko podizanja procenta aflatoksina u mleku sa 0,05 na 0,5 mikrograma po litru, Aleksandar Vučić je istovremeno u Berlinu ubeđivao nemačke političare kako je Srbija konačno na evropskom putu, i to “pre svega u oblasti ekonomskih reformi, vladavine prava i borbe protiv korupcije”. Oni su mu, kako nas je izvestio sa Pariser Platza, poverovali i obećali famozni datum za početak pregovora. Međutim, kada se vratio u Beograd, sačekala ga je prva aflatoskična aporija koju je izazvao njegov ministar Knežević, ubeđujući pučanstvo kako mleko nije otrovno, što je ubrzo, nakon prvih analiza, morao da demantuje i povuče određeni kontingent mleka sa tržišta. Aleksandar Vučić nije stigao da uživa u lovorikama svoje “berlinske ofanzive” ni sat vremena. Sazvao je glavni odbor SNS-a, nakon čega je izjavio da će “zbog mleka biti smenjeno četvoro ljudi, a da će dozvoljeni nivo aflatoksina biti vraćen na evropskih 0,05”. Tom prilikom, šef naprednjaka najavio je i moguću rekonstrukciju Vlade. Ipak, Vučićeva obećanja svela su se na simboličnu smenu, kada su zbog “nečinjenja” razrešeni dužnosti direktori Uprave za zaštitu bilja i Uprave za veterinu. Knežević je tih dana izjavio da ga Vučić nije kritikovao, tako da je nastavio sa obmanjivanjem javnosti. Najpre je rekao da rezultati ispitivanja mleka u Holandiji nisu alarmantni, što je demantovao sam direktor holandske laboratorije RIKILT Wageningen, Robert van Gorkom. Ministar je potom objasnio da će se procenat aflatoksina smanjiti na evropsku vrednost, ali postepeno, sve do ulaska Srbije u EU. Naposletku su na ulice izašli mlekari u nameri da spreče bilo kakvu dalju spekulaciju o vraćanju na evropske standarde.

Kako stvari stoje, Aleksandar Vučić sada se nalazi pred dilemom povlačenja radikalnih rezova koji bi trebalo da zadru duboko u njegov prethodni politički identitet. Smena nacionalističkog ministra kulture i korupcionaškog ministra poljoprivrede pokazala bi da je prvi potpredsednik Vlade zaista rešen da svoj afladiscourse oslobodi kancerogenih primesa iz prošlosti. Pre dvadeset i četiri časa, Vučić je izjavio da je ministar Knežević ipak “napravio određene greške u aferi sa aflatoksinom u mleku”. Ministar na to nije rekao ništa. Za to vreme, aflatoksin tiho nastavlja da radi u diskurzivnoj pozadini.