Jovo Ćuruvija: Ne očekujem da će otkriti nalogodavce

Prošla je gotovo decenija i po od 11. aprila 1999. godine, kada je ubijen novinar Slavko Ćuruvija, usred bela dana, u samom centru Beograda. Ovu, 14. po redu godišnjicu, obeležilo je formiranje Komisije za istraživanje ubistava novinara, koja osim za ubicama Ćuruvije traga i za ubicama Dade Vujasinović i Milana Pantića. Tim povodom razgovarali smo sa Slavkovim bratom Jovom Ćuruvijom.

 Ova se godišnjica ne bi razlikovala od prethodnih, koje su obilovale raznim obećanjima o konačnom pronalasku ubica i nalogodavaca, da nije osnovana Komisija koju čine i pripadnici novinarskih udruženja, a kojim rukovodi Veran Matić. Da li vam to budi nadu da će ubice konačno biti otkrivene?

Jako me obradovalo kada sam video da će u Komisiji biti predsednici oba novinarska udruženja i Veran Matić. Bila mi je želja da Slavkova smrt ujedini novinare. Zaista verujem da će raditi sve da se otkriju ubice. U njih imam poverenja. Od početka devedesetih do danas u Srbiji je ubijeno troje novinara, Dejanu Anastasijeviću bačena je bomba pod prozor, a Brankica Stanković (“Insajder”) pod stalnim je policijskim nadzorom. Niko nije odgovarao za to. Srbija nije država. Ovde nema pravosuđa, policije koja radi u interesu građana. Pravda je selektivna, a da zaista postoji država, onda ta Komisija ne bi bila ni oformljena jer bi nalogodavci odavno bili pronađeni. Ne samo da to nije urađeno 14 godina, nego su vodili lažne istrage. Sve vreme nas lažu da navodno istražuju Slavkovo ubistvo.

 Marković ne može da bude insajder

 Kažete da imate poverenja u novinarski deo tima, ali i taj tim više nije isti jer je iz Komisije istupio Vukašin Obradović, predsednik NUNS-a, zato jer postoje indicije da će Komisija za svedoka saradnika predložiti bivšeg šefa BIA-e Radeta Markovića, koji je u zatvoru zbog slučaja “Ibarska magistrala”. Kakva je vaša reakcija na to?

Žao mi je što je Vukašin Obradović napustio Komisiju. Razgovarao sam i sa Veranom Matićem i sa Ljiljanom Smajlović i prvo što me zanimalo jeste to sa Radetom Markovićem. Da li je tačno da je to nameštaljka kako bi se on izvukao iz zatvora? Rekli su da nije, ali i da moraju da nađu insajdera koji će dati pravu informaciju. To me malo smirilo. Ako je to onaj koji je pratio Slavka na dan ubistva, koga je BIA kasno povukla i koji je video ubice, taj je meni manje kriv od Radeta Markovića. Ali i to mi je problem. Kažu da su radili po pravilima službe. Oni su učestvovali u ubistvu samim tim što su dojavljivali Slavkovo kretanje i ne mogu da se izvuku sa pričom da su radili po pravilima službe. Nacisti su isto radili po pravilima službe, pa su odgovarali za to. Malo sam zbunjen, pokušavam i da se ne upletem, što radim već 14 godina. Zanima me samo da ubice budu izvedene pred lice pravde, ali sve ima svoju cenu. Ako je cena da Rade Marković izađe iz zatvora, ja tu cenu neću da platim. Nemam pravo da se izjašnjavam u ime stradalih na Ibarskoj magistrali i svih koji su stradali od “službe”. Uostalom, Rade Marković je nakon 5. oktobra više puta ponovio da ne zna ništa o ubistvu Slavka Ćuruvije. Kako sada odjednom zna? Opet će pričati kako je neki pokojnik naručio ubistvo, kako je neki pokojnik pucao… Ako on izađe na slobodu, koga će onda da osude? Opet neku kafe kuvaricu ili vozača? Kada imate državni vrh takav kakav je, ne možete očekivati rešenje.

 Taj državni vrh čini i čovek koji je bio ministar informisanja (Aleksandar Vučić) u vreme kada je vaš brat ubijen, a koji je inicirao i osnivanje Komisije u kojoj su ljudi kojima ipak verujete. Nije li ih onda sama ta činjenica poprilično diskreditovala?

Jeste. I ne očekujem da će Komisija otkriti nalogodavce. Verujem u njihovu želju da dođu do kraja, ali doći će do zida koji opet čine tajne službe. To je moja pretpostavka. Srbiju danas vode sluge Miloševića i Šešelja. Kada smo to sebi dozvolili, kako mogu da pomislim da će taj vrh države da izvede pred lice pravde naručioce Slavkovog ubistva?

 Ovde vlada neko drugi

 Koji je onda razlog njenog formiranja, ako je reč o još jednoj unapred izgubljenoj bici?

Da pokažemo svetu da hoćemo da istražimo ali, eto, ne možemo. Tako da će da se distanciraju. Mislim da se Vučić želi ograditi od svega time što je aminovao stvaranje Komisije. Oni će da fingiraju do neke tačke, ali u interesu im je da se skine taj slučaj, da se kaže da su probali, ali, eto, da su svi pokojni. Pokušavaju da operu tajnu službu za sve one zločine koje je radila od SFRJ do danas. Vučić, Ivica Dačić i Tomislav Nikolić nemaju nikakvu kontrolu. Jedino se nadam da će ih Evropa i svet pritiskati dok se ubistvo ne razreši i da je ovo neka međufaza. Meni su na ulici prilazili ljudi koji kažu da su dobro videli ubice. Kažu da su bila trojica i dobro su ih opisali. Samo čekam da vidim da li će i koga izvesti pred sud i da li će se poklopiti sa opisom koji ja imam. Sve sam te informacije dostavljao još bivšem ministru policije Dušanu Mihajloviću. Oni su mi najveće razočarenje. Mislim na DOS i na Vojislava Koštunicu koji su maksimalno zloupotrebljavali Slavkovo ubistvo u propagandne svrhe.

 Nije li to rađeno i nakon DOS-a, i to ne samo sa ubistvom vašeg brata, nego i samog Zorana Đinđića? Nije li tako i danas?

To ide do kraja. To je još jedan od dokaza da ovde ne vladaju premijeri, ministri i predsednici. Ovde vlada neko drugi, a to su tajne službe. I da nije tako, kako da očekujem od sadašnjeg predsednika da se založi za otkrivanje nalogodavaca kada je sam rekao da mu nije žao što je Ćuruvija ubijen? Vučić, Dačić i on nisu direktno učestvovali u ubistvu, ali jesu indirektno jer su ćutali. Izgovarali su najgore gadosti o Slavku. Huškali su protiv njega, pa se i meni desilo da mi dobacuju na ulici. Pričali su o meni kao o bratu “onog izdajnika”. To je bio medijski linč.