Vladimir Cucić: Regionalni stambeni program nije čarobni štapić

 Prošlo je više od 20 godina otkako je Srbija bila obuhvaćena prvim izbjegličkim valom. Koliko se pitanje izbjeglica u Srbiji socijalno, ekonomski i politički stabiliziralo?

 Sama činjenica da svaki deseti stanovnik Srbije nije živeo u njoj pre 1991. godine, govori u prilog tome koliki su uticaj na Srbiju imala ratna dešavanja na prostoru bivše SFRJ i na taj način izazvane prinudne migracije. Srbija je 1996. primila preko 610.000 izbeglica iz Hrvatske i Bosne i Hercegovine, a 1999, nakon oružanih sukoba na Kosovu i Metohiji i bombardovanja NATO-a, još se 210.000 lica raselilo sa Kosova. Najveći broj ovih lica odabrao je Republiku Srbiju kao zemlju u kojoj želi ostati i trajno se integrisati, što govori o visokom stepenu njihove uključenosti u svaki segment društva. Tome u prilog govori i podatak MUP-a da je preko 250.000 izbeglica primljeno u državljanstvo Republike Srbije, što predstavlja primer najmasovnije integracije u savremenoj Evropi. Svakako, izbegla lica su u velikoj potrebi za rešavanjem stambenog pitanja, prevashodno zbog nemogućnosti nesmetanog pristupa imovini i pravima u Hrvatskoj kao zemlji porekla. Na rešavanju stambenih potreba aktivno radimo od samog početka izbegličke krize, u skladu sa objektivnim mogućnostima i dostupnim sredstvima nacionalnog budžeta i sredstvima donatorske zajednice. U proteklih pet godina uspevali smo da obezbedimo pet stambenih rešenja dnevno – za rešavanje preostalih potreba izbeglica i interno raseljenih lica sa KiM-a tim tempom trebalo bi nam narednih 17 godina. Regionalni stambeni projekat predstavlja odgovor na stambene potrebe oko 17.000 najugroženijih porodica u Srbiji i njegovim sprovođenjem taj će se proces dodatno ubrzati.

 Poražavajući podaci o povratku

 S najviše izbjeglih i raseljenih lica, njih oko 275.000, Srbija je na prvom mjestu u Evropi i 13. u svijetu. Koliko je trenutno izbjeglica iz Hrvatske u Srbiji? Koliko se njih želi vratiti?

Podaci vezani uz povratak, do kojih smo došli razmenom i poređenjem baza podataka Srbije i Hrvatske posredstvom UNHCR-a, zaista su poražavajući: svega je 60.000 izbeglica ostvarilo održiv povratak u Hrvatskoj. O tome najbolje govori istraživanje prof. Milana Mesića i Dragana Bagića sa Filozofskog fakulteta u Zagrebu, koje svedoči da se povratak iz godine u godinu odvija sve lošije. Prethodno istraživanje, objavljeno 2008, beležilo je da 48 odsto od ukupnog broja povratnika ostvaruje održiv povratak u Hrvatskoj, dok se 2012. taj broj spustio na svega 38 odsto. Nažalost, u Hrvatsku se uglavnom vraćaju stariji ljudi kako bi svoje poslednje dane proveli na svojim ognjištima. Budući da Komesarijat za izbeglice i migracije Srbije, u saradnji sa hrvatskim Ministarstvom regionalnog razvoja i fondova EU-a, sprovodi organizovani povratak, svedoci smo da se prošle godine svega 50 porodica prijavilo za tu vrstu pomoći.

 Koliko u Srbiji još ima izbjegličkih kampova u kojima su smješteni Srbi iz Hrvatske?

U Srbiji postoji još 29 kolektivnih centara u kojima je smešteno oko 2.500 ljudi, uglavnom interno raseljenih lica sa KiM-a. Jedanaest kolektivnih centara nalazi se na Kosovu i Metohiji. Kolektivni centri predstavljali su urgentan odgovor na masovne dolaske izbeglica, a u cilju izbegavanja humanitarne katastrofe. Na vrhuncu izbegličke krize, 1996, imali smo 700 kolektivnih centara u kojima je živelo 60.000 ljudi. Avgusta 1995, u svega nekoliko dana, prihvatili smo preko 200.000 izbeglica, a nakon toga je usledilo raseljavanje 210.000 ljudi sa Kosova. Svake godine zatvorimo oko deset kolektivnih centara i korisnike uselimo u stanove ili kuće: svakoj porodici kupimo seosko domaćinstvo, damo montažnu kuću, stan ili paket građevinskog materijala da završi započeti stambeni objekat. Zahvaljujući podršci EU-a, obezbedili smo sredstva za zatvaranje preostalih kolektivnih centara u naredne tri godine.

 Što je učinjeno na rješavanju izbjegličkog pitanja i integraciji izbjeglica u Srbiji godinu dana nakon održane donatorske konferencije?

Izuzetno sam ponosan na činjenicu da je proces regionalne saradnje iniciran od strane Republike Srbije, a prepoznat i podržan od drugih država regiona, čiji je rezultat i Regionalni stambeni program, ali sam veoma nezadovoljan činjenicom da, uprkos podršci međunarodne zajednice iskazanoj na donatorskoj konferenciji u Sarajevu, nijedna porodica još nije pomognuta. Mislim da će u narednih dva do tri meseca otpočeti konkretne aktivnosti na terenu.

 Program stambenog zbrinjavanja trebao bi trajati sljedećih tri do pet godina i obuhvata onu najtežu izbjegličku populaciju. Nisu li oni predugo čekali? Što se planira u ovoj i narednim godinama?

Stambeno pitanje ne počinjemo da rešavamo 2013, to radimo već dobrih 20 godina. Sa druge strane, Regionalni stambeni projekat Srbije vredan je 335 miliona evra i predviđa izgradnju 10.000 stanova, kupovinu 2.000 domaćinstava sa okućnicom, postavljanje 1.200 montažnih kuća i donaciju 3.580 paketa građevinskog materijala, a za to je potrebno vreme. Ne bih vas zamarao podacima koliko građevinskih i drugih dozvola treba pribaviti, koliko porodica obići da bi se rešilo stambeno pitanje najugroženijih… Ove godine počećemo implementaciju tzv. prvim talasom projekata, kojim će 70 porodica dobiti montažne kuće, a 125 porodica pakete građevinskog materijala. Pripremićemo projekte i za narednu godinu, u kojoj očekujemo daleko veća sredstva, u okvirnom iznosu od oko 30 miliona evra.

 Bitka za prava tek predstoji

 Programom stambenog zbrinjavanja rješavaju se samo potrebe, ne i prava izbjeglica. Što će biti s ljudima koji se ne žele vratiti, a kojima je imovina uništena?

Regionalni stambeni program (RSP) ne predstavlja čarobni štapić kojim će se rešiti svi problemi izbeglica, on predstavlja rešenje stambenih potreba 27.000 izbeglica i raseljenih lica u regionu. Svi oni koji se ne opredele za obnovu svoje imovine kroz RSP, opredeliće se za integraciju u zemlji izbeglištva. Takođe, pitanje nesmetanog pristupa pravima izbeglica iz Hrvatske u zemlji porekla treba rešavati primenom aneksa G sporazuma o sukcesiji, i ja očekujem da će vlade dveju država nastaviti da razgovaraju na tu temu. RSP rešava stambena pitanja najugroženijih, a restitucija ili kompenzacija imovinskih prava je nešto na čemu insistiramo i oko čega države tek treba da se dogovore.

 UNHCR nagovještava skoro zatvaranje izbjegličkog pitanja, što je proces koji je sa ulaskom Hrvatske u EU i provođenjem RSP-a, bez obzira na mala sredstva dobivena na donatorskoj konferenciji, već započeo. Da li su države i izbjeglice na to spremne?

Za nas se priča ne završava sa RSP-om. Nadamo se da ćemo njegovom efikasnom i transparentnom implementacijom međunarodnoj zajednici još jednom pokazati koliki su naši kapaciteti i zahvaljujući tome uspeti da obezbedimo nedostajući deo sredstava. Bitka za prava tek predstoji.