Nered, nerad, nemir

Uprkos brojnim apelima, vukovarski protesti protiv postavljanja latinično-ćiriličnih tabli na državne ustanove nastavljeni su i drugog dana ove sedmice. Na platou ispred zgrade vukovarske gradske uprave prvo se okupilo 150 do 200 građana, ali je taj broj do podneva narastao na 800 do hiljadu. Da li zbog hapšenja kolovođa protesta od dana pre ili zbog jakih policijskih snaga, demonstranti su se ovoga puta odlučili na miran protest bez razbijanja tabli. Protestna kolona, koja je krenula gradom do još nekoliko institucija na kojima su postavljene dvojezične table, drugog dana je bila brojnija, ali je u njoj bilo najmanje Vukovaraca.

Demonstranti su, kako se moglo čuti, došli iz Vinkovaca, Osijeka, Županje, Bogdanovaca, Petrovaca, Berka, Nuštra i drugih mesta. Prva stanica bila je zgrada Centra za socijalnu pomoć, gde ih je dočekalo četrdesetak interventnih policajaca pod punom spremom, ograđenih metalnim barijerama. Da su policajci, za razliku od ponedeljka, dobili naređenje da intervenišu u slučaju potrebe, moglo se zaključiti i po razgovoru dvojice od njih koji su se došaptavali o tome koliko imaju lisica. “Vukovar ne damo”, “U boj za narod svoj”, “Hrvatska policija”, uzvikivali su demonstranti. Neki od njih bili su i vulgarni, pa su dobacivali “P…e plave”, “Na svoj narod dižete ruku! Ko vam je to naredio? Ostojić?”, “Skinućemo ih, kad-tad!” Drugi su pozivali policajce da im se pridruže.

– Nemojte ih dirati. Pustite dečke, oni samo rade svoj posao – smirivala je situaciju sredovečna žena, a nekoliko invalida rata koji su u kolicima bili na čelu kolone rekli su da će napustiti skup ukoliko dođe do nasilja.

Osim premijera Zorana Milanovića spominjali su i ministra obrazovanja Željka Jovanovića kome su zamerili što je prvi školski dan obeležio stihom “Od kolevke pa do groba” srpskog pesnika Branka Radičevića, pored, kako rekoše, “toliko hrvatskih pesnika”.

Kolona je potom krenula do vukovarske bolnice, gde su katolički sveštenici održali molitvu. “Ovo je Hrvatska!” uzvikivali su nešto kasnije, prolazeći pored zgrade Generalnog konzulata Srbije. I ispred zgrade Državnog inspektorata, na kojoj je dvojezičnu tablu čuvalo 40-50 specijalaca, ponovio se isti scenario. Kolona se zatim vratila u centar grada, gde je protest i završio, uz poziv za okupljanje sledećeg dana.

– Iz Splita sam, došla sam u posetu sestri i priključila se protestu. Mislim da nije u redu što se čini Vukovaru i neće biti baš tako kako su to u Vladi zamislili. Još nije vreme za ćirilicu, možda za deset, dvadeset godina. Pričala sam i s nekim pravoslavcima koji isto nisu za to. Suživot u redu, ali za ćirilicu je prerano – kazala nam je starija žena.

– Ni Hrvati ni Srbi nemaju ništa jedni protiv drugih. Vlada nam pravi nerede da ne gledamo šta oni rade, da skrenu temu sa slučaja Perković i drugih problema u državi – dodala je Vukovarka koja se našla u blizini.

– Vlada mora doneti odluku, promeniti Ustav, proglasiti moratorijum, dogovoriti se na koliko godina. Nismo bili za nasilje, ali drugog načina nije bilo. Juče je bilo naguravanja i povređenih policajaca, ali ne sa zlom namerom. Table su postavili tokom noći, podmuklo i pokvareno, iza leđa narodu. Ako je nešto po zakonu, onda se to radi po danu, a ne kradom, noću. Prljavo su radili i prljavo je završilo – kazala nam je 62-godišnja Jelena, dodajući kako je prošla svu kalvariju rata, od zarobljeništva do gubitka članova porodice.

Vukovarski Srbi nisu preterano reagovali na proteste, kako građani tako i predstavnici srpske zajednice. Nisu želeli, kažu, dolevati ulje na vatru. Srđan Milaković, predsednik vukovarskog SDSS-a, kratko je izjavio da ne mogu biti ravnodušni na ono što se oko njih dešava i da se osećaju nelagodno.

– Vukovar ima 27 hiljada stanovnika, a ne 250 ili 300, koliko je bilo učesnika protesta. Ne stoje svi Vukovarci iz onoga što se protestima traži – zaključio je Milaković, koji od institucija države očekuje razrešenje nastalog stanja kako bi se osiguralo funkcionisanje prava i zakona.

Vukovarska organizacija Srpske narodne stranke, osuđujući razbijanje tabli u ponedeljak, ocenila je da se radi o napadu na srpsko stanovništvo u Vukovaru. U saopštenju koje je potpisao Nebojša Bajić zatražena je ostavka ministra policije jer građanima ne može garantovati sigurnost. Srbi s kojima smo razgovarali uglavnom su želeli ostati anonimni.

– Ovo je pokušaj rušenja Vlade kao na splitskoj rivi, ali ovoga puta preko leđa Srba… Neka državne institucije rade svoj posao, a nadamo se da će i pravosuđe odraditi svoj deo i kazniti one koji su se usudili uništavati državnu imovinu… Da je to učinio neki Srbin, čitava Hrvatska bi se digla na noge… Ako su za mir kao što kažu, zašto su došli u crnim majicama koje podsećaju na 1941. i 1991. i s čekićem, a ne u belim majicama, puštajući golubice mira? Ovo su besposličari koji primaju debele braniteljske penzije, dok je običan narod na ivici gladi… Gde su bili da podrže seljake u njihovim zahtevima? – glasili su neki od komentara.

– Hrvatski branitelji imaju sve povlastice ove države, a Srbi su građani ne drugog, već ko zna kojeg reda. Ma ne znače meni te ćirilične table ništa jer sam bez posla kao i većina Vukovaraca, ali ako je ova država donela neke zakone, onda molim da ih poštuju svi, kao što ih ja poštujem. Ni meni se u ovom gradu štošta ne sviđa, ali mi ne pada na pamet da razbijam. Jadna je i ta policija kada ne može sačuvati ni svoju zgradu, kako će onda štititi građane –  rekao nam je jedan 40-godišnjak, koji je tog dana u školu ispratio dvoje osnovaca i jednog srednjoškolca.

– Table je trebao postaviti ne Arsen Bauk, već Žoze Manuel Barozo lično. Hrvatska vlast je zakone donosila da bi ušla u Evropsku uniju, a sada bi neki da ih izigraju – dodao je naš sagovornik.

Sve je počelo 24 sata ranije. Prvog dana škole u Vukovaru očekivalo se da će grad biti pun policije, ali niko nije ni slutio da će saobraćajce zameniti kolege iz interventne opremljeni pancirima, vizirima i oružjem. Niko nije znao da će iz grada na Dunavu i Vuki umesto nasmešenih lica školaraca punih utisaka posle prvog školskog dana, otići slika nereda i nasilja. Da se tako nešto moglo očekivati bilo je jasno nakon što se gradom proširila vest da je na zgradi policijske stanice osvanula tabla ispisana na hrvatskom jeziku i latinici, ali i na srpskom jeziku i ćiriličnom pismu na kojem, inače, oko 400 osnovaca i 600 srednjoškolaca u Vukovaru pohađa nastavu.

Protivnici uvođenja dvojezičnosti, članovi tzv. Stožera za odbranu hrvatskog Vukovara i branitelji, bili su revoltirani postavljanjem dvojezičnih tabli koje je, osim policijske stanice, tog jutra dobila i zgrada Porezne uprave. Osećajući se prevarenima jer je taj događaj, za koji bi se unapred masovnije organizovali, bio nezvanično najavljen tek za petak, 6. septembra, stotinjak članova pomenutog Stožera i građana okupilo se ispred zgrade državne uprave.

– Vukovar će do petka provreti – zapretio je njihov predstavnik Tomislav Josić.

Nekoliko žena je svojim telima blokiralo saobraćaj Županijskom ulicom. Za vreme protesta ispred državne uprave, organizatori su doneli odluku da se krene prema zgradi policije kako bi s nje skinuli postavljenu tablu. Ona na zgradi Porezne uprave bila im je usput, pa je prva stradala. Bio je to lak plen jer je prostor osiguravalo svega nekoliko policajaca. Adrenalin je naglo proradio i novi cilj je bila zgrada policije. Tamo je bilo nešto više policajaca koji, sudeći po mlakim reakcijama, nisu imali naređenje da intervenišu, pa su demonstranti, osokoljeni prethodnim uspehom, čekićem razbili i drugu tablu. Učinio je to Marijan Živković, 74-godišnji Vukovarac koji je opravdanje našao u činjenici da su mu u ratu ubijena dva sina. Nekolicina iz mase ga je podigla na ruke, a ostali uz pesmu “Zovi, samo zovi” bodrili.

Budući da je u međuvremenu postavljena i tabla na zgradi državne uprave, demonstranti su se uputili tamo, savladali čitav kordon policije i uspeli da netom postavljenu tablu iščupaju iz zida. U naguravanjima je četvero policajaca lakše povređeno. Nakon što su se demonstranti počeli razilaziti, na scenu je stupila policija koje je petoricu organizatora i učesnika protesta privela na informativne razgovore.

Tokom popodneva dvojezične table postavljene su i na zgrade Hrvatskog zavoda za penziono osiguranje i Hrvatskog zavoda zapošljavanje, ali se situacija u međuvremenu bitno promenila. Ove zgrade su čuvale jake snage interventne policije, blokirajući prilaz ulici vozilima i metalnim ogradama. Pojačanje je stiglo oko 14,30 časova, kada je iz pravca Osijeka viđeno nekoliko policijskih “marica” dupke punih pripadnika interventne policije. Stacionirali su se u vukovarskoj luci na Dunavu, odakle je nekoliko kombija upućeno u centar grada.

Protest se nastavio uveče ispred zgrade vukovarske policije, gde je dvestotinjak okupljenih demonstranata zahtevalo puštanje svojih vođa. Razišli su se u ponoć, a novo okupljanje najavili za utorak. Policija je tokom noći neke od privedenih pustila, a glavnog organizatora protesta Tomislava Josića tek sledećeg dana.

Vlada je u svom saopštenju oštro osudila nasilje u Vukovaru, nazivajući ga šovinističkim te pozvala sve političke stranke da se nedvosmisleno distanciraju od gaženja po temeljnim vrednostima demokratije, da jasno i javno ustanu protiv širenja mržnje.

– Molim, ako tako treba reći, sve one koji su ovih dana na jedan, po meni i po zakonu, neprihvatljiv način protestovali, da naprosto prihvatimo to da je rat gotov! Da je prošlo više od 20 godina od Zakona o amnestiji i da Hrvatska u pobedi mora pokazati velikodušnost, a u miru dobru veru i dobru volju te poštivati zakone – rekao je premijer Zoran Milanović za Hrvatski radio.

Poručio je da Vlada neće odustati od postavljanja tabli i optužio HDZ da je politički odgovoran za događaje u Vukovaru. To je učinio i vukovarski gradonačelnik Željko Sabo koji je apelovao na sve građane da se razumno ponašaju.

– Građani Vukovara 15 godina žive u miru, za šta nam je trebalo puno tolerancije, i nemojmo sada dopustiti da Vukovar postane Bejrut… Sramotno je da se ovaj grad koristi kao politička tribina – rekao je Sabo, podsećajući da dvojezične table u Vukovaru postoje od 1998. godine (na zgradi dečjeg vrtića), a da su Statut grada 2009. uz SDSS doneli HDZ i HSP Ante Starčević.

– Pozivam političare srpske nacionalnosti da javno kažu kako još nije vreme za uvođenje ćiriličnih natpisa, a Vukovar je mesto posebnog pijeteta i za to se svi moramo zalagati ako želimo zajednički život – rekao je s druge strane HDZ-ov župan Božo Galić.

Njegov šef Tomislav Karamarko pozvao je Vladu da povuče odluku o uvođenju dvojezičnosti smatrajući je nezakonitom, pozivajući se pritom na članak 8. Ustavnog zakona o pravima nacionalnih manjina koji govori o primeni zakona samo ako postoje razumevanje, saradnja i dijalog većinskog naroda i nacionalnih manjina, čega u Vukovaru, tvrdi, nema. Ograđujući se od bivšeg HDZ-a koji je 2009. izglasao zakonski okvir za postavljanje dvojezičnih tabli, Karamarko je najavio da će većina u Gradskom veću Vukovara, na čelu sa HDZ-om, za desetak dana pokrenuti proceduru za izmene članaka Statuta koji govore o službenoj upotrebi srpskog jezika i ćirilice.

Saborski zastupnik SDSS-a i predsednik SNV-a Milorad Pupovac izjavio je da država ne sme ustuknuti pred bezakonjem i onima koji uništavaju državnu imovinu. Zbivanja u Vukovaru smatra porukama netolerancije i pozivima na nasilje, a stigmatiziranje ćiriličnog pisma nazvao je sramotnim. Razbijanje dvojezičnih tabli u Vukovaru osudili su i Savet za nacionalne manjine i pučka pravobraniteljica.

Do zaključenja ovog teksta još je neizvesno kakav će biti epilog protesta protiv ćirilice u Vukovaru koji su najavljeni sve do petka. U međuvremenu je postavljena nova tabla na zgradi vukovarske policije. Neki misle da će se atmosfera tek užariti nakon utakmice Hrvatska – Srbija, ali većina se nada da će nad uzavrelim emocijama ipak prevladati razum.

Profesor Penava protiv ćirilice na kojoj izdaje svedočanstva

U želji da pokažu koliko su protiv ćirilice, čelnici vukovarskog HDZ-a pridružili su se protestima. Jedan od njih je Ivan Penava, direktor srednje Ekonomske škole u Vukovaru i poraženi kandidat za gradonačelnika na prošlim izborima, koji je u skladu sa dobrim običajem ujutro pozdravio učenike, među njima i one srpske nacionalnosti koji u toj školi pohađaju nastavu na srpskom jeziku i ćirilici, odslušao hrvatsku himnu s rukom na srcu, a potom otišao da podrži razbijanje tabli na ćirilici, istoj onoj koju svakodnevno viđa u školskim imenicima i potpisuje na đačkim dvojezičnim svedočanstvima.