Dizanje svastike na benč
Nije prošlo mnogo vremena od kapitulacije države pred pretnjama huligana da će u vreme Prajda izazvati nasilje širokih razmera. Premijer i njegov zamenik bili su saglasni u tome da se sa vatrom ne smeju igrati, kao što su nakon zabrane Prajda bili saglasni da se tu nije radilo ni o kakvoj kapitulaciji države, već o sprovođenju mudre državničke politike. Zabrinuti za posustalu ekonomiju države, premijer i vicepremijer su suspendovali sva ostala pitanja, naročito pitanja ljudskih prava, s kojima ni sami nisu načisto, treba li ih poštovati ili ne. Razume se, jedino im je jasno da se treba pobuniti kada su ugrožena prava srpske manjine u regionu, ali kada je reč o domaćem terenu, odmah se prelazi na temu ekonomije ili na nepočinstva bivšeg režima u Srbiji. Naravno, u diskursu Aleksandra Vučića i Ivice Dačića, sintagma “bivši režim” odnosi se pre svega na period vladavine Demokratske stranke, u kojem je i sam Dačić aktivno učestvovao, ali se zbog svog širokog “koalicionog potencijala” brzo prilagodio novom registru političkog govora. On je, naime, bio zatočenik bivšeg režima, tako da se tek “pod Vučićem” oslobodio nemilih stega.
U tom negatorskom odnosu prema svemu što je bivša politička garnitura počinila, nova vlast je amnestirala i masu kriminalaca, huligana i izgrednika, među kojima su i osvedočeni raspirivači mržnje prema LGBT zajednici. Reč je pre svega o Mladenu Obradoviću iz nacionalističke falange Obraz, kao i Miši Vaciću, portparolu Srpskog narodnog pokreta 1389. Kada su tokom leta okončani njihovi procesi pred sudom, javnost je saznala da je Vacić osuđen na godinu dana uslovno, “uz četverogodišnje praćenje, dok mu je u kaznu uključena i zabrana posedovanja oružja kao i ometanja službenog lica u vršenju dužnosti tokom tog perioda”. Uprkos protestu civilnog sektora, ova presuda je prošla, a Miša Vacić nas je nasmešenog lica pozdravio sa novinskih stranica, uz dodatno objašnjenje da sud nije podlegao pritiscima iz NVO sektora, te da bi drugačija presuda bila “presuda svima koji misle kao on, a takvih je 99 posto u Srbiji”.
Poslednjih dana oktobra, na teritoriji beogradske opštine Voždovac, kojom od 2009. godine upravljaju Vučićev SNS i Koštuničin DSS, pojavila se u jednom parku nesvakidašnja fašistička instalacija. Osvanule su, naime, nove sprave za vežbanje na otvorenom, koje je natkrilio veliki bilbord na kome je oko ogromnog grba sa dvoglavim orlom i ocilima bio raspoređen tekst: “Telo sledi duh. Sport, zdravlje, nacionalizam. Omladini Voždovca daruje 1389.” Prvi koji su reagovali bili su upravo građani, baš kao i u slučaju presude liderima nacionalističkih organizacija. Vest se najpre pojavila na profilu fejsbuk grupe “Zaštitimo Šumice”. Građani su se prvo obratili komunalnoj policiji, međutim komunalci nisu znali kako da reaguju jer je, prema njihovom sudu, sve bilo u najboljem redu. Oni su zapravo zaduženi da u Šumicama proganjaju one građane koji ne počiste izmet iza svojih pasa, dok se golemi izmet iza nacionalističke organizacije 1389. ne može videti kroz naočare nemoćnog zakona. Sledeća instanca bio je predsednik opštine Voždovac, dr Dragan Vukanić, kadar SNS-a koji je, po ugledu na svog lidera kada ga pitaju o nečasnoj prošlosti, odgovorio da se on sada bavi “rešavanjem egzistencijalnih pitanja Voždovčana i da nema ništa protiv kada se postavljaju sprave za bavljenje sportom”. Takođe, zamolio je građane da mu pitanja ubuduće šalju e-mailom, jer ovako ne može da odgovara. Drugi odgovor osim ovog, međutim, nikada nije stigao. Budući prepušteni samima sebi i ličnoj inicijativi, građani su direktno intervenisali na bilbordu, precrtavši sporne reči i ostavivši poruku: “Niste dobrodošli!” Potom je usledila reakcija Javnog komunalnog preduzeća Zelenilo, koje je uputilo prijavu Sekretarijatu za inspekcijske poslove zbog uzurpacije javne zelene površine. Gradski sekretarijat je najavio da će hitno poslati nalog za uklanjanje spornog objekta u javnom prostoru, ukoliko se pokaže da je nelegalno postavljen. Organizacija 1389. na sve je to odgovorila da za naredni vikend sprema otvaranje još jednog vežbališta, koje bi trebalo da “srpsku omladinu okrene sportu i razvoju umesto sektama, narkomaniji i alkoholizmu”.
Ostaje da se vidi kako će reagovati gradska prinudna uprava i njeni organi, budući da su Vučić i Dačić srušili “bivši režim” u Beogradu, otvorivši poligon za vežbanje nacionalističkih bicepsa “na otvorenom”. Da je Voždovac probna opština za prodor retrogradnih politika i tobože reformisanih partija prabivšeg režima, to je sasvim jasno. Fašističko vežbalište koje je nedavno osvanulo upravo je jedan od vidova predizborne propagande. Lokani izbori na Voždovcu su raspisani za 15. decembar i trka je počela. Rok za prijavu izbornih lista je 30. novembar, a do sada su prihvaćene tri liste: “Aleksandar Vučić – SNS”, “Goran Mandić – ne volimo političare” i “1389. Bitka za Voždovac – Miša Vacić”. Žitelji ove opštine znaju dobro da je falanga 1389. odavno počela svoju predizbornu kampanju, sejući svoje flajere sa ocilima i krstovima već nekoliko poslednjih meseci. Voždovačke vlasti su odgovorne za stvaranje ambijenta u kojem se fašistička propaganda toleriše kao legitiman oblik političkog izražavanja. SNS je odgovoran za pomilovanje huligana i nacionalističkih izgrednika koji su pod uslovnom kaznom postali legitimni nosioci izborne liste. Aleksandar Vučić je odgovoran za negovanje ovakvog diskursa u Srbiji tokom dugog perioda od 1991. do 2008, kada je on naglo odlučio da se civilizuje. Na kraju, ostaje tužna činjenica da se u Srbiji fašistička propaganda ne može suzbiti pravnim putem, već zaobilazno preko javnog komunalnog preduzeća koje je, po svemu sudeći, jedino ovlašćeno za uklanjanje govana.