Olimp stroj, radnički gulag

U jeku kampanje za usvajanje novog Zakona o radu, koji je pripremilo Ministarstvo za rad, na čijem čelu stoji populistički metuzalem srbijanske političke scene Jovan Krkobabić, događalo se nešto što je položaj radnika, a naročito radničkih masa bez posla, pokazalo u sasvim novom svetlu. Naime, radi se o nečovečnoj eksploataciji domaćih radnika koji su preko balkanske građevinske mafije, u sprezi sa ruskom građevinskom industrijom, dospeli na nultu tačku uslova života i rada. Obespravljeni radnici u Srbiji, bez nade za novi posao, pod senkom najavljenih restriktivnih mera novog Zakona o radu, čije je usvajanje vicepremijer Aleksandar Vučić zamrznuo dok se ne okončaju novi izbori i ne ojača neoliberalna politika, predvođena njegovom strankom, prepušteni su na milost i nemilost crnom tržištu rada, koje sve češće poprima oblike logorske eksploatacije.

Ovoga puta se to dogodilo u predolimpijskoj Rusiji, koja upravo budzašto kupuje radničku klasu Ukrajine. O tome se u javnosti gotovo ništa nije znalo sve dok jedna grupa srpskih radnika nije uspela da pobegne iz Sočija, gde je pre nekoliko godina, zbog predstojeće 22. Zimske olimpijade, otvoreno veliko gradilište. Udruženi sindikati Srbije “Sloga” su početkom januara zatražili od predsednika Tomislava Nikolića, velikog poklonika Putinove Rusije, kao i šefa srpske diplomatije Ivana Mrkića, da provere da li su neki navodi o pohapšenim radnicima iz Srbije tačni. Nakon intenzivne diplomatske misije, ispostavilo se da su navodi istiniti, zbog čega je Vlada poslala avion kojim je u zemlju vraćeno stotinak izgladnelih, prevarenih i opljačkanih građevinskih radnika.

Krajem avgusta prošle godine, ovi radnici su potpisali ugovor o radu u Sočiju sa Agencijom za konsultantske aktivnosti “Hej ju”, koja je osnovana u februaru prošle godine u Čačku, a čiji je zastupnik Dušan Kukić. Tom prilikom su im obećani solidni uslovi za rad, smeštaj u hotelu, redovni obroci, pokriveni troškovi prevoza, kao i naknada za rad u visini od pet do devet eura po kvadratu, u zavisnosti od vrste građevinskih radova. Nosioci poslova u budućem olimpijskom naselju bile su državne kompanije Olimp stroj kao i Ruske železnice. Za pristup ovom “programu zapošljavanja”, radnici u Srbiji su vlasnicima agencija poput čačanske “Hej ju” morali da plaćaju po 150 eura, kako svedoče neki povratnici iz Sočija.

Međutim, već u samom startu je došlo do promene plana. Kukić je došao sa izmenjenim tekstom ugovora o radu, kojim je isključio predviđene obroke i druge obećane stvari. Usledilo je putovanje od skoro osamdeset sati do Sočija. Ubrzo, po dolasku, poslodavci su im oduzeli putne isprave (vrlo često im je traženo i do 2.000 rubalja za povraćaj pasoša) i sproveli ih do jednog od najnehumanijih radničkih smeštaja, čije slike su samo zahvaljujući snimcima mobilnim telefonima dospele u javnosti. Bez vode, hrane, toaleta i bilo kakvih ljudskih i radničkih prava, ovi ljudi su eksploatisani po 15 sati dnevno, uz obećanje da će dobiti uskoro dozvole za rad. Međutim, kako dozvole nisu stizale, neki su se pobunili, tražeći svoju dotadašnju zaradu i pasoš nazad. Umesto toga, po nalogu ruskih poslodavaca, bili su prebijani, zastrašivani i vraćani nazad na rad.

Struktura organizovane trgovine jeftinom radnom snagom zapravo je prilično čvrsta: ide od vrha ruskih državnih kompanija poput Olimp stroja, koje uz logistiku Migracione ruske službe potražuju veliki broj radnika sa teritorije druge Evropske unije, kao i onih državica koje su se pre nekoliko dana obradovale početku pristupnih pregovora. Na teritoriji tih država operišu agencije kao što je “Hej ju”, potom se uključuju i autobuski prevoznici iz firmi pred stečajem, koje odvoze te radnike na jedno dugo putovanje koje neće imati srećan kraj. Na gradilištima, koja su udaljena i po četrdesetak kilometara od Sočija, ovi radnici su predati posrednicima, regrutovanim iz mafijaških redova, koji u tom gotovo logorskom svetu imaju ulogu radničkih kapoa: Nema para, nema odmora, nema papira, nema suvišnih pitanja!

Odatle se ne može pobeći, jer ih okružuje najmoćnije rusko oružje – prostranstvo. Možete jedino ostati i trpeti surovu eksploataciju i čekati da se jednog dana nešto desi. Tako je početkom januara upao moderni ruski NKVD u vidu inspektora Federalne službe bezbednosti, koja je napravila raciju i pohapsila sve radnike bez “bumaški”.

Ruska ambasada u Srbiji je nakon pojave ove priče u medijima izrazila protokolarno žaljenje, objasnivši pritom da su za sve krive “srpske-firme-mešetari” koje su slale radnike u Soči. Ruski mediji nisu ništa izvestili o ovom slučaju. Sve je ostalo na razini lokalnog incidenta. Pronađeni su takođe i radnici koji su pobegli u obližnje šume kako bi se spasli od racije. U lancu odgovornih za ovakvu nezapamćenu eksploataciju radnika, krivicu su negirali svi, od agencije “Hej ju” do ruske države.

Bilo kako bilo, Olimpijada počinje 7. februara, a Rusija se hvali da je u izgradnju olimpijskih kapaciteta investirala preko pedeset milijardi dolara. Bivša nepregledna kolhozna polja kupusa pored Sočija, radničke mase iz bivše Istočne Evrope pretvorile su u masivne sportske objekte, komplekse zgrada, kongresne centre i hotele. Očigledno, veliki broj radnika je na ovim objektima radio kao neimenovani neko, lica bez legitimacije, plate i pristojnog tretmana. Nakon ovog slučaja, srbijansko Ministarstvo inostranih poslova je stidljivo saopštilo da je od ruskih poslodavaca traženo da se “poboljšaju radni i životni uslovi naših radnika i da im se obezbede redovne isplate zarada”. Niko nije pomenuo one koji su prošli kroz ovaj gulag i vratili se bez ičega. Oni će sada, između blokova reklama u predizbornoj kampanji, moći preko RTS-a da gledaju najskuplje Zimske olimpijske igre u povesti. Ruski mediji kažu da će ih obezbeđivati trideset hiljada policajaca, vojnika i bezbednjaka. Prevarenim radnicima ostaje samo da tuže Dušana Kukića, ali on je tek jedan točkić u ogromnom mehanizmu eksploatacije radničke klase, koja je na udaru mafije, države i kompanija.