U poseti garantu mira
Odluka tuzlanskih radnika iz propalih firmi Polihema, Dite i Konjuha da uz podršku Udruženja nezaposlenih izađu na ulice i potraže svoja prava, dovela je do ozbiljnih turbulencija, sukoba s policijom, paljenja zgrada najviših institucija u Federaciji BiH, ali i do ekspresne reakcije vlada susednih zemalja, pre svega Srbije i Hrvatske. Tako su premijer Hrvatske Zoran Milanović i vicepremijer Srbije Aleksandar Vučić povukli nimalo neočekivane poteze: premijer Milanović je hitno otputovao u Mostar, koji mu je “bliži od Sarajeva”, dok je vicepremijer Vučić primio Milorada Dodika, jer je “stabilnost RS-a ključna za Srbiju”. Ovde se radi o dva nonsensa, jer niti je Mostar tako blizu Zagrebu, osim kada je u pitanju podizanje političkog rejtinga, niti je RS nalik bilo kakvom “ključu Srbije”, izuzev kada srbijanski političari pred izbore žele da profitiraju, kao što je to pokušao bivši predsednik Boris Tadić, koji je u januaru 2012. završio svoju političku karijeru na balu u banjalučkoj hali Borik, kod Milorada Dodika.
Zbog ovakvih reakcija, predsedavajući Predsedništva BiH, Željko Komšić, pozvao je susedne države da se suzdrže od mešanja u unutrašnje prilike u toj zemlji. Međutim, bilo je kasno, jer su dve političke direkcije iz Zagreba i Beograda već bile povučene, reklo bi se munjevitom brzinom, tako da je bilo koja priča o zalaganju za celovitu Bosnu pala u vodu, a u srbijanskim medijima je socijalni bunt u Federaciji BiH doživeo posebnu interpretaciju, začinjenu natruhama predizborne filozofije Aleksandra Vučića i dodikovskom bahatošću.
U Vladi Republike Srbije je organizovana velika konferencija za štampu na kojoj su govorili vicepremijer Vučić i njegovi gosti, predstavnici najjačih stranaka u RS-u – Milorad Dodik i Mladen Bosić. Vučić je na početku osudio nasilje i istakao kako se sa prekodrinskim kolegama složio da su njihovi prioriteti pre svega “politička, ekonomska i socijalna stabilnost”. Radi se zapravo o komičnim elementima u nastupu vicepremijera, jer je ovo izgovarao u ulozi zamenika šefa Vlade u ostavci, koja nije uspela da se izbori sa osnovnim problemima koje je naveo kao temelje stabilnosti. Dinar je slabiji nego ikad za poslednjih dvanaest godina, propala je još jedna banka u nizu (Univerzal banka), a kako tvrde ekonomski analitičari, to nije kraj urušavanja bankarskog sektora kojim upravlja upravo Vučićeva stranka preko svoje stručnjakinje, guvernerke Narodne banke Srbije Jorgovanke Tabaković. Stopa nezaposlenosti je veća nego ikada pre, a strane investicije ne dolaze iako se o njima neprestano priča. Borba protiv korupcije svela se na nekoliko marketinških poteza sa porodicom Mišković, koja se sada okreće u proitvudar, obećavajući milione onima koji mogu da suzbiju politički uspon nesalomivog Vučića, koga u periodu ostavke mediji više ne oslovljavaju kao “najmoćnijeg čoveka u zemlji”. Sada je samo mirni čovek iz SNS-a, duboko svestan svoje narastajuće moći, što pokazuje svojim hvalisanjem kako nikog nije zvao u koaliciju, dok svi na javnoj sceni licitiraju o tome ko bi sa njim a ko ne.
Nemiri u BiH su se ispostavili kao dobrodošli Aleksandru Vučiću, kako bi objasnio narodu svoju odluku da objavi prekid rada svoje Vlade i krene u avanturu vanrednih parlamentarnih izbora. Svoje goste iz RS-a je pre javnog nastupa instruirao da govore o tome kako se “vlast ne treba menjati na ulici nego na izborima”. Taj refren bio je upečatljiv u govorima Dodika i Bosića, dok je Vučić, izrazivši zadovoljstvo stabilnošću Srbije, rekao da su nemiri u Bosni zapravo potvrda njegove političke vidovitosti zbog koje se odlučio da ide na izbore. Znao je Aleksandar Vučić da će se narod, opozicionari, tajkuni i analitičari ujediniti protiv političkih stranka, pa je zato i rešio da im pruži šansu na izborima. Takođe, naglasio je kako je on, poput počivšeg Miloševića, garant mira, te da je protiv nasilja i paljenja, a da narod na izborima treba da odluči je li za njega kao takvog ili za druge koji su, budući protiv njega, sigurno za nasilnu akciju. Ovakva retorička igra i manipulisanje događajima u susednoj BiH u svrhu predizbornog marketinga, pokazali su vicepremijera Vučića u starom svetlu, kakvim ga ljudi pamte još iz ranih radikalskih dana sa Pala.
Srećni kao nikada ranije u Beogradu, Milorad Dodik i Mladen Bosić, pošto su odgudili Vučićev refren, oborili su se na socijalne nemire u Federaciji BiH, kao na tendenciju sa političkom pozadinom koja ima za cilj rušenje Dejtona i RS-a. Uvoz revolucije je naročito uplašio Dodika, koji je rekao da će policija “zabraniti bilo kakav organizovani ulazak demonstranata” na teritoriju RS-a. Obojica lidera su istakla da je njihov entitet stabilan i da je bilo krajnje vreme da se Srbija i Hrvatska, kao potpisnice Dejtona, uključe u političke prilike u Bosni. Dodik je još komentarisao platu visokog predstavnika međunarodne zajednice za BiH Valentina Incka, najavljujući odbijanje bilo kakve intervenciju sa strane, tj. iz EU-a. Razume se da je za Dodika dobrodošla samo intervencija iz Srbije, a u skladu s tim i iz Hrvatske. O poseti premijera Milanovića Dodik se izrazio veoma pohvalno, jer to je zapravo način kako bi trebalo da profunkcioniše BiH.
I dok Tim Džuda spekuliše o tome da li je na sceni neko Bosansko ili Balkansko proleće, koje je pokazalo da građani nadrastaju situaciju obespravljenosti, ojađenosti i osiromašenja, zahtevajući temeljne promene, dotle se na liniji Banjaluka – Beograd brani upravo ono stanje koje je bilo okidač pobune. Korupcija, bogaćenje političara, tajkunsko uništavanje ionako nestabilnih ekonomskih sistema i, što je najgore, nepostojanje političke i socijalne alternative, dovelo je do pokretanja radničkih masa. Vicepremijer Vučić je garantovao da do takvih pobuna ne može da dođe u Srbiji upravo zbog njegove odluke da se za mart mesec raspišu vanredni izbori, čime će stotine hiljada nezaposlenih biti odvučeno od bilo kakve pomisli da izađu na ulice. Videćemo koliko je njegovo marketinško vizionarstvo bilo dalekosežno.