Petar Miletić: Srbija i dalje ne želi da komunicira sa nama

Foto: Jovica Drobnjak

Nakon lokalnih izbora održanih početkom novembra, Srbi sa severa Kosova prvi su put dobili svoje predstavnike vlasti u kosovskom sistemu. Važno je da glasaju i na prevremenim izborima u Srbiji 16. marta – uveo nas je u razgovor, za svoga nedavnog boravka u Zagrebu, potpredsjednik Skupštine Kosova Petar Miletić.

– Specifikum novembarskih lokalnih izbora bili su izbori na severu Kosova. Južno od reke Ibar, i među Albancima i među Srbima, provedeni su redovni izbori za opštinske uprave, međutim prvi put posle 1999. izbori su organizovani i na severu Kosova, pa su Srbi tamo dobili svoje predstavnike vlasti. Srbija je vrlo snažno podržala listu Građanske inicijative Srpska, koja je osvojila devet opština i severno i južno od Ibra, a opštinu Štrpce osvojila je Samostalna liberalna stranka. Uz jaku kampanju, u kojoj su učestvovali premijer Ivica Dačić i vicepremijer Aleksandar Vučić, i veliku logistiku Srbije, izabrani su ljudi koji su se do ovih izbora zalagali za bojkot kosovskih institucija. No i nakon izbora povezanost kosovskih Srba sa maticom ostaje ista, a to znači loša. Srbija, bez obzira na to koju vladu ima, nema kontakt sa nama koji smo učestvovali u radu kosovskih institucija, smatrajući da mi nismo ti sa kojima treba da se komunicira. Sada su u pomenutih devet opština na vlasti ljudi koje Srbija podržava; videćemo kako će to dalje funkcionisati jer je reč o konglomeratu sitnih političkih opcija – objašnjava Miletić.

Bezbednost sve bolja

Kako napreduje integracija Srba u državne institucije i službe te kako ocjenjujete najavu stvaranja oružanih snaga Kosova?

Integracija je dobra na najvišim nivoima, u Vladi i Skupštini, kao i u opštinama, ali na nižima je sve lošija. Imamo preduzeća i druge institucije u kojima Srba skoro da i nema, iako su po Zakonu o javnim službama obavezni zaposliti najmanje deset odsto pripadnika manjina. Taj prag u gotovo nijednom javnom preduzeću nije ispunjen. Da zaključim, napretka ima, ali nedovoljno. Šta se tiče oružanih snaga Kosova, čini se da taj posao nema puno veze sa nama. Tu je najodgovornija institucija NATO i ako oni budu dali zeleno svetlo Kosovu da formira te snage, to će i da se uradi. Kako će to da završi, u ovom trenutku ne mogu da predvidim, kao šta ne mogu da procenim da li će se to uopšte i kada desiti.

Bi li i Srbi i ostale manjine trebali biti u tim oružanim snagama?

Već sada ima nekih Srba u kosovskim bezbednosnim snagama. Oružane snage su osetljiva institucija i teško je reći nekom ko je Srbin da u njima bude. U svakom slučaju, treba sačekati da se vidi kako će to da izgleda i koje će zadatke ta institucija imati ako se formira.

Ima li i sada na Kosovu međunacionalnih napetosti, sukoba i incidenata?

Mada nisu iskorenjeni, međuetničkih incidenata, srećom, ima sve manje i u sve blažoj formi. Odbornik Dimitrije Janićijević iz Severne Mitrovice ubijen je od strane Srba, tako da to nije bio međunacionalni incident, nego zločin koji je nerešen. Ipak, bezbednost građana je sve bolja i to je dobro.

Imaju li sada Srbi, i oni sjeverno i oni južno od Ibra, bolje uvjete za egzistenciju?

Srbi se tu ne razlikuju od Srba u Srbiji ili Albanaca na Kosovu, oni dele dosta tešku sudbinu svih građana Kosova, ali i šire. Uspevaju da prežive i nije to neki rub egzistencije, ali ima dosta ljudi kojima je stvarno teško. Težak život nema etničku pripadnost i težak je svima zajedno. Dobra vest za Srbe na Kosovu je pozitivna stopa nataliteta: više se dece rađa nego šta odraslih umire, pa porodilišta u Gračanici i Mitrovici, gde se rađaju deca srpske nacionalnosti, imaju posla. Zdravstvena zaštita i obrazovanje bi morali da budu mnogo bolji nego šta jesu, ali su poslednju godinu ipak izgrađene bolnice u Štrpcu i Pasjanu, selu na istoku Kosova, dok je bolnica u Gračanici u fazi izgradnje. Kada se ti objekti opreme, i kvalitet zdravstva biće na višem nivou. Deca u školama uče po obrazovnim sistemima Srbije, a kada je reč o Prištinskom univerzitetu, koji je izmešten u Severnu Mitrovicu, ima prostora za poboljšanje i kvaliteta nastave i uslova za studiranje. Ipak, to je u rukama Ministarstva zdravstva i obrazovanja Srbije.

Evropski sud za ratne zločine

Kakvo je stanje nakon početka ukrajinske krize i čestih usporedbi Krima i Kosova?

To će uvek da bude takkada dođe do odvajanja neke teritorije, Kosovo će uvek da se uzima za primer. Svi separatistički pokreti ili države uvek će da se pozivaju na primer Kosova i na to je međunarodna zajednica trebala da računa kada je dala podršku odvajanju Kosova.

Kakva je atmosfera uoči prijevremenih izbora u Srbiji 16. marta, posebno u svjetlu činjenice da je nekim političarima zabranjen dolazak na Kosovo?

Mislim da je najvažnije šta će Srbima na Kosovu biti obezbeđeno da glasaju. To šta pojedinci neće uspeti da rade kampanju jeste loše, ali najbitnije je da se ne ugrozi proces samoga glasanja, jer to bi značilo prekidanje kontinuiteta ljudi koji imaju pravo glasa na srpskim izborima, a koji su to pravo do sada uvek ostvarivali. Izbori treba da se organizuju, da ljudi imaju pristup biračkim mestima i da ostvare svoje pravo.

Kako komentirate hapšenje i zatvaranje Olivera Ivanovića, jednog od lidera Građanske inicijative?

Postupak je pokrenulo Specijalno tužilaštvo za ratne zločine, optuživši Ivanovića za dva krivična dela: da je tokom bombardovanja 1999. predvodio policijsku jedinicu koja je počinila zločine i da je u februaru 2000. predvodio grupaciju koja je u Severnoj Mitrovici ubila dvanaest Albanaca. On je u zatvoru i štrajkuje glađu, a verujem da će ga EULEX pustiti da se brani sa slobode. Lično sam uveren u njegovu nevinost. Verujem da su obe optužnice potpuno besmislene, jer Ivanović nije bio pripadnik ni policije ni rezervnog sastava, a u postupku protiv njega je mnogo nelogičnosti. Priveden je u momentu kada je trebalo da se kandiduje na izborima za gradonačelnika Severne Mitrovice, a optužen je za dela stara 14-15 godina, pa se postavlja pitanje zašto baš sada.

Kako se obje strane suočavaju s počinjenim ratnim zločinima?

U nekoliko narednih meseci formiraće se evropski sud za ratne zločine, koji treba da se bavi ratnim zločinima na Kosovu i to na tragu Dika Martija o trgovanju organima. Pitanje je da li će da bude pod jurisdikcijom EU-a ili UN-a, te hoće li sedište da mu bude u Hagu ili negde drugde, možda čak na Kosovu, ali se zna da će da bude biti međunarodni i da će da se bavi ratnim zločinima. Većina Srba je vrlo malo informisana o tome, ali pozdravljam sve ono šta će doprineti da počinioci ratnih zločina odgovaraju za ono šta su uradili.