Heroji na licu mesta

Iako se još uvek ne zna ukupan broj žrtava poplava u Srbiji, jasno je da bi on bio veći da nije bilo radio-amatera. Obrenovac, Krupanj, Šabac… gde je bilo gusto, tu su bili oni, sa svojom radio-mrežom za opasnost (RMZO). Koliko god tehnologija uznapredovala, tih je dana sve zakazalo, a radio-amateri su bili jedina veza spoljašnjeg sveta sa ugroženim područjima. Svoj RMZO ugasili su istog dana kad je proglašen prestanak vanrednog stanja u državi, 23. maja, a u odjavnom su skedu rekli: “Voleli bismo da se naša mreža za opasnosti nikad više ne aktivira, ali i da se ne zaboravi ovo šta smo uradili.”

A zašto da se ne zaboravi? Ne samo kao priznanje za stotine spasenih života, nego i iz jednog, da tako kažemo, romantičnog razloga – jer je radio-amaterizam, pre svega, hobi. Hobi koji nije jeftin, ali je jedinstven; kako kaže naš sagovornik pozivnog znaka YU1PZ, “kad naiđu ovakvi problemi, poput poplava, svi ostali idu u fioku, a samo mi sa svojim hobijem idemo na ulicu”. Mnoge porodice i prijatelji su spajani preko radio-amatera, posebno tokom rata u BiH i bombardovanja Srbije, a poplave su bile poslednji događaj u kom su pokazali svoje veštine, na prvom mestu neviđenu hrabrost i humanost.

YU1PZ ističe da u Srbiji ima oko 5.000 radio-amatera i svi imaju potrebne veštine i licencu koju izdaje Savez radio-amatera Srbije.

– To vam omogućuje da koristite radio-amaterske frekvencije u zemlji gde živite. Licenca znači da ste osposobljeni da napravite radio-vezu između dve tačke u bilo kojim uslovima. To je suština naše moći. To se videlo prethodnih dana. Kad su svi sistemi pali, samo su radio-amateri bili spremni i besprekorno, smirenim glasom koordinisali spasilačke ekipe i ugrožene.

U jednom trenutku, u jeku spasilačkih akcija u Obrenovcu, proneo se glas da su radio-amateri ugašeni, da im je oteta frekvencija, jer su građani javno dostupnim kanalima, koji su se mogli pratiti i putem neta, mogli iz prve ruke, bez ičijeg ulepšavanja ili cenzurisanja, čuti kakva je zaista bila situacija.

– Tu dolazimo do najvećeg problema, koji imamo već deset godina. Radio-amateri Srbije nisu deo Republičkog štaba za vanredne situacije, koji okuplja 25 organizacija: Vodovod i kanalizaciju, Gorsku službu spasavanja (GSS), vojsku, policiju, putna preduzeća… Jedino ne nas, iako smo u Zakonu o bezbednosti proglašeni organizacijom od posebnog značaja. Kad su počele poplave, pozvali su nas iz GSS-a, naše bratske organizacije, da pomognemo. Sve je funkcionisalo dok nije proglašeno da se štab premešta u Obrenovac i da se grad zatvara, da ne bi dolazilo do krađa, zaraza. Odlučeno je da samo članovi štaba mogu onamo. Da ne bi trpeli stanovnici, dogovorili smo se da sve prepustimo GSS-u koji može unutra. Obučili smo ih, ušli su u grad sa našim uređajima, a mi smo pratili situaciju i održavali linkove i veze. Građani su čuli da to nisu više isti glasovi i da nemaju veštinu u prenosu kao šta mi imamo i onda je došlo do kratkog spoja – tumači naš sagovornik.

– Ne možemo da budemo izbačeni iz štaba, jer u njega nismo ni primljeni – dodaje.

Radio-amateri sada, sa punim pravom, očekuju da ova nepravda bude ispravljena, iako ne žele da se nameću, jer smatraju da trenutačno ima prečeg posla. Ističu da bi im taj potez puno značio, ne samo kao potvrda učinjenoga nego i radi koordinacije svih službi unutar štaba. Primanje vide i kao šansu za opstanak.

– Mi smo grupa individualaca koja slovi kao organizacija i do sada nismo imali nikakvu pomoć za funkcionisanje. Sami smo se snalazili. Kao članovi štaba, imaćemo više šansi da dobijemo neku pomoć. Sad se javljaju ljudi, razne opštine, da pomognu, a mi od njih jedino tražimo kancelariju od dvadesetak kvadrata, koja bi u mirnodopskim uslovima bila učionica, da vide klinci šta to radimo, kako puštamo signal. U sekundi bi se ta učionica pretvorila u štab radio-amatera za vanredne situacije. To je jedino šta tražimo od opština. Svi bismo imali koristi od toga – kaže YU1PZ, koji u tome vidi i preduslov da se radio-amaterizam vrati u osnovne škole kao jedna od sekcija. Jer upravo tako su se on i mnogi drugi radio-amateri zaljubili u taj hobi.

– To je suština. Taj virus je kružio po školama tako što smo imali sekcije, razne aktivnosti koje su nas decu zadržavale u školama. Sve se izgubilo kad smo iz socijalističkog društvenog uređenja prešli u kapitalističko, gde nam je glava prešla u kapitalizam, a zadnjica ostala u komunizmu i socijalizmu, gde smo zaboravili na taj društveni segment popodnevnih vanškolskih aktivnosti. Danas nemate u školama nijednu sekciju koja se ne plaća. Sad je prilika da kažemo da bi društvo trebalo malo više da uloži, da probamo da afirmišemo taj čarobni svet nauke u školama. Ako ne čuju ovaj apel, onda je mala šansa da će neko samoinicijativno nešto da uradi – govori YU1PZ.

Zbog svega šta su radio-amateri u Srbiji postigli, pre svega u kriznim situacijama, već godinama su predmet interesovanja kolega iz inostranstva. Kolika je kolegijalnost među njima potvrđuje činjenica su svi radio-amateri, pre svega kolege u Hrvatskoj, Bugarskoj i susednim zemljama, očistili frekvencije i tako omogućili da RMZO koriste bez prekida i šumova, zbog čega su im srpski radio-amateri beskrajno zahvalni.

– To se retko dešava i nemoguće je dovoljno zahvaliti našim drugarima. Nadam se da će naša saradnja biti i bliža, jer sad možemo i da zajedno konkurišemo na projektima regionalne saradnje – kaže YU1PZ.

Radio-amateri nisu samo kolege, oni su drugari, oni su braća, kazaće svi.

– Mi smo osmislili društvenu mrežu, mi smo prva i najjača društvena mreža na svetu. Imamo prijatelje svuda u svetu. Kamo god odete, bićete dočekani kao brat. Ne postoji tačka na zemaljskoj kugli na kojoj vam radio-amateri neće pomoći. Ta upoznavanja su stostruko značajnija od upoznavanja preko drugih društvenih mreža. Samo se u sufiksu zovemo amateri, ali u stvarnom životu i veštinama itekako smo suprotno od toga – zaključuje YU1PZ.