Tanja Miščević: Ukrajinska kriza je podstakla proširenje

Kako ocenjujete nedavne sastanke u Berlinu šefova država Zapadnog Balkana koje je organizovala nemačka kancelarka Angela Merkel?

Čini mi se jako važan, iako nema momentalnih konkretnih rezultata. Sama činjenica da je skup o Zapadnom Balkanu organizovan na inicijativu i poziv kancelarke trenutno najuglednije države EU-a, u vreme kad se razgovara da li će biti daljeg proširenja ili ne, znači da je Zapadni Balkan svakako deo Evrope. Kao podsticaj, to nam je jako važna stvar, a mogli smo videti i puno ideja i projekata. Volela bih da se oni i ostvaruju, jer je najveći problem svih država i naroda našeg regiona kako da budemo konzistentni, kako da dobar predlog dovedemo do kraja, a posebno kako da sve to funkcioniše u našem regionu. Imamo domišljatosti, imamo inventivnosti, samo nam treba zajednički rad na sprovođenju projekata i ovakva vrsta podrške od EU-a. Jako važan skup.

Neutralnost umesto sankcija

Da li to konačno znači i da nema više straha od zaustavljanja širenja, na čemu je prvenstveno insistirala Nemačka?

Zamor od proširenja je pravdan činjenicom da građani država članica EU-a nisu previše zainteresovani za dalje širenje, posebno u uslovima ekonomske krize i nakon nekih loših iskustava prethodnih godina. Najiskrenije, to je često bio samo izgovor da se ne bave nama i da ne odgovaraju na neke od naših zahteva i molbi. Sad vidimo da se bave nama i to, na svu sreću, na jedan pozitivan, razvojni način, a ne kao tokom devedesetih. Znamo da reforme i naš uspeh zavise pre svega od nas samih i da će samo stepen promena dati drugačiju sliku građanima EU-a.

Koliko je svemu kumovala aktuelna situacija u Ukrajini? Znamo da je Ukrajina Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju dobila tek posle izbijanja nereda. Možda prekasno za Ukrajinu s obzirom na dalja dešavanja, ali da li je to uticalo na odluku da se zemlje Balkana ohrabre sastancima u Berlinu i porukom da nas Brisel želi pod svojom kapom?

Tu ste potpuno u pravu. Države članice i svi oni koji se bave strategijom daljeg razvoja su videli da jako privlačenje, čvrsta veza, uključivanje u proces reformi koje možete imati samo ako je reč o državi u procesu proširenja, mislim pre svega na države Zapadnog Balkana, povećava i stepen bezbednosti, bilo nacionalne, bilo ljudske, a time i bezbednosti Evrope. Evropa je naučila da je mnogo bolje sarađivati i držati države blizu sebe nego ratovati. Ukrajinska kriza je u tom smislu pomogla jer je pokazala koliko je politika proširenja uspešna.

Da li je i to jedan od bitnih razloga zašto EU ima više razumevanja za Srbiju koja nije uvela sankcije Rusiji?

Jeste, zato što se pokazuje da nacionalni interes mora da bude elemenat kad razmišljate o svemu, pa i spoljnoj politici. U ovom slučaju nacionalni, ekonomski interes je opredelio Srbiju da ne može da prihvati spoljnopolitičke stavove, mere i akcije koje se odnose na kažnjavanje Ruske Federacije, jer bi to značilo potpunu ekonomsku blokadu, da budem preciznija, blokadu u energetskom sektoru i to nakon poplava. To je ozbiljan problem za Srbiju. Još uvek imamo rudnike koji nisu u potpunosti oslobođeni vode i ozbiljan problem može predstavljati grejna sezona koja dolazi, ali i obezbeđivanje energetske dovoljnosti u narednom periodu. Kad morate da birate između te dve stvari, a u oblasti spoljne politike i bezbednosti naša obaveza je da nastojimo da se sa njom uskladimo, morali smo da objasnimo da će naša neutralnost u ovom slučaju morati da bude glavna politika. Ali to ne znači da odustajemo od suštinske ideje, a to je naše članstvo u EU-u.

U Hrvatskoj su zbog uvođenja sankcija u problemu poljoprivredni proizvođači koji su izvozili u Rusiju. Kako zaštititi interese izvoznika u Srbiji?

Sa članstvom u EU-u svaka nova članica gubi instrument spoljnotrgovinske politike. Drugim rečima, kad postanemo članica EU-a gubimo sve preferencijalne i sporazume o slobodnoj trgovini sa bilo kojom državom na svetu, uključujući tu, naravno, i Rusku Federaciju. U ovom momentu koristimo prednosti bescarinskog izvoza za veliki obim proizvodnje za Rusiju, ali to je i dalje manje nego izvoz u zemlje EU-a.

Granice u Evropi bez granica

Kad možemo očekivati otvaranje prvih poglavlja u pregovorima?

Naš je interni rok bio da budemo pripremljeni da u oktobru otvorimo prva poglavlja. Potpuno smo spremni za otvaranje poglavlja 32, a to je finansijska kontrola, a u februaru i martu želimo da budemo spremni da otvorimo velika poglavlja 23 i 24, dakle vladavinu prava, pravosuđe, oblasti borbe protiv korupcije, pravdu, slobodu, bezbednost… Da li ćemo zaista uspeti u oktobru, a drugi termin je u decembru, da otvorimo željena prva poglavlja, zavisi od tempa dijaloga o normalizaciji između Beograda i Prištine. Tu imamo dodatna, samo naša pitanja, a to je poglavlje 35 koje kao osnovni zadatak ima da prati normalizaciju i daje ocenu implementacije svega onoga što je dogovoreno u razgovorima Beograda i Prištine. U ovom momentu taj je razgovor na tehničkom nivou, a kao što znate, na visokom političkom nivou nismo imali dijalog zbog izbora na Kosovu. Naše je da budemo tehnički potpuno pripremljeni, što jesmo.

U kom trenutku očekujete otvaranje i rešavanje problema granica sa Hrvatskom i BiH, sa malim akcentom na Hrvatsku koja je članica EU-a i samim tim ima mogućnost kakvu je Slovenija imala naspram nje? Očekuje se rešavanje pitanja granice uz Dunav: Srbija insistira da granica bude sredinom toka, a Hrvatska zahteva da se reši katastarski, što bi značilo da joj pripadaju delovi teritorije sa druge strane Dunava.

Rešavanje ovog pitanja mora početi odmah. Nikako ne treba čekati sa rešavanjem bilo koje vrste bilateralnih sporova, posebno ako imamo u vidu iskustvo Hrvatske sa Slovenijom. Već sad postoji jasan dogovor da ako nema političkog rešenja, onda će se ići na arbitražu. Sama činjenica da je atmosfera u regionu potpuno drugačija daje novu energiju, kako sa Hrvatskom, tako i sa BiH. U oba slučaja su u pitanju reke, a rešavanje graničnih sporova na njima je uvek najteža stvar zbog meandriranja reke i nalaženja srednjeg rešenja. To će biti ozbiljan posao kojim treba odmah početi da se bavimo.

Ako svi težimo da uđemo u Evropu bez granica, čemu onda njihovo prethodno definisanje?

Da biste znali u prostoru bez granica ko ste i šta ste, morate pre toga da imate jasno definisano ko ste i šta ste. Za sada, definisanje suverenosti države jeste kroz granicu, kroz jasnu ocenu koliki je vaš geografski prostor.