Genocid i ratni zločini na fotografijama
Tačno 9. novembra, na godišnjicu Kristalne noći, u Vojnom muzeju na Kalemegdanu otvorena je izložba “Gubim nevino svoj život zbog nevaljali i prokleti ljudi – zločini genocida i ratni zločin protiv civilnog stanovništva na jugoslovenskim prostorima 1941–1945”. Izloženo je 50 panoa, a na njima je 155 dokumentarnih fotografija, 39 faksimila dokumenata, dve karte i 16 grafikona koji tematiziraju genocid i ratne zločine na prostoru Jugoslavije. Postavka je premijerno bila izložena u Kragujevcu 22. aprila, na Međunarodni dan sećanja na žrtve genocida. Nakratko je gostovala i u Šapcu, a kako za “Novosti” kaže Jovan Mirković, viši kustos izložbe, u planu je njeno postavljanje u Loznici, ali i u Prijedoru, oko godišnjice bitke na Kozari.
Izložba tematizira ondašnju Jugoslaviju u evropskim okvirima, počev od bombardovanja Beograda. Obuhvaćena su sva okupaciona područja – od anketiranih područja u Sloveniji do protektorata Velike Albanije, koja je bila pod italijanskom i nemačkom jurisdikcijom, a obuhvata i mađarsko i bugarsko okupaciono područje. Naravno, obuhvaćena je i NDH kao stratište Jevreja, Srba i Roma.
Sedamdeset godina od početka rata na prostoru Jugoslavije, od prvih počinjenih zločina i prvih logora, treba da se podsetimo tih dešavanja. Mirković ističe da su izložbu u Kragujevcu i Šapcu posećivale lokalne škole, što sa Beogradom za sada nije slučaj, a pitanje je da li će i biti, iako su u Ministarstvu prosvete obećali da će se založiti da školarci posete Vojni muzej. U društvu koje ne gaji kulturu sećanja negiranje postojanja genocida, revizija istorije i rehabilitacija zločinaca logične su pojave. To što se u nas dešava za Jovana Mirkovića nije čak ni revizionizam. To bi, kaže, za mnoge bio kompliment, jer bi to značilo da hoće da imaju neko znanje.
– To su falsifikati. Mi smo objavili knjigu o zločinima u glinskoj crkvi. “Glas Koncila” negira da se zločin dogodio, kao što je pisalo u nekim kvaziistorijskim publikacijama da je Jasenovac bio odmaralište i radni logor. Slažem se, jeste bio i to, ali je bio logor uništenja, a rad je bio u funkciji uništenja – kaže Mirković.
Na kraju dodaje da je pitanje stradanja, pitanje genocida, pitanje ratnih zločina, na neki način “uvek bilo korišćeno za dnevnopolitičke potrebe”:
– Država i društvo znali su izdvojiti sredstva za komemorisanja, međutim vrlo malo za stručno-naučni rad.
Izložba je dobila naziv prema jednom zapisu taoca pred streljanje u Šamcu, koji u pismu majci piše: “Gubim nevino svoj život zbog nevaljali i prokleti ljudi, samo mi je žao što ni groba nećete mi znati”. U Vojnom muzeju biće postavljena mesec dana, što je dovoljno da se stavi recka u memoriji i tako podupre kultura sećanja.