Kulturna okupacija
Simbolično, baš na nekadašnji Dan JNA, 22. decembra, nekoliko stotina Novosađana ušlo je u praznu kasarnu “Arčibald Rajs”, poznatiju kao “maršalku” sa idejom da ožive napušteni i zapušteni prostor koji bi trebalo da postane centralno mesto alternativnih kulturnih i društvenih sadržaja
U “okupiranju”, ili bolje reći u oslobađanju prostora od vremena ratova, učestvovalo je 39 nevladinih organizacija, čiji su pripadnici zajedno sa simpatizerima i prijateljima očistili prostor i sada pripremaju tzv. društveni centar. Osluškuju reakcije grada i odgovornih ministarstava, a njih gotovo da i nema. Kao da su se svi našli zatečenima u prednovogodišnjim, ali i predpredizbornim danima, pa se sad čeka zasedanje centralnih partijskih komiteta kako bi se zauzeo stav.
Oaza slobode
U iščekivanju zasedanja vreme ide na ruku “skvoterima” koji su neposredno pred ovu akciju obraćali nadležnima u Vojsci Srbije sa molbom da im se odobri ulazak u prostore kasarne za potrebe civilnog društva. Odgovor je bio negativan, ali i donekle ohrabrujuć jer je navedeno da je vojni kompleks zaključkom vlade “uvršten u Master plan nepokretnosti koje nisu neophodne za funkcionisanje Vojske Srbije”. U grubom saopštenju rečeno je još da nije moguće ustupanje objekta bez naknade. Odluka je na Gradu Novom Sadu čiji se gradonačelnik očitovao tek toliko da pokaže da je živ i da nema pojma ima li stav o svemu.
Ova akcija značajna je iz nekoliko razloga, a bude li opstanak skvota zavisio od gradskih i republičkih vlasti, onda je jasno da je neodrživ i da bi prostor od oko 10.000 m2, koliko ima plac, danas-sutra mogao postati još jedan šopingholičarski mastodont. Alternativna kulturna scena, posebno poslednje dve-tri godine u potpunosti je skrajnuta, jer su im drastično smanjene dotacije za projekte, a sve nauštrb državoznačajnog EXIT-a. Protesti koji su se održavali po Novom Sadu nisu doneli rezultat, pa bi ovo mogla biti sjajna prilika Gradu da se donekle iskupi jer mesta za jedne i druge mora biti. Pozitivnih primera ima na pretek, a nije potrebno ići daleko da bi se stekao uvid kako ovi prostori, kao oaze slobode funkcionišu i koliko znače svima onima koji nisu, niti se mogu nadati zagrljaju javnih institucija. Navedimo samo Metelkovu u Ljubljani i pulski Rojc, obe bivše kasarne, koje su Novosađani na leto i posetili, te verovatno pokupili gomilu dobrih ideja.
U prva tri dana već je profilisan određeni program unutar kasarne, pa su tako posetioci mogli da vide performanse Slobodana Tišme, Porodice bistrih potoka, da gledaju filmove sa festivala “Filmski front” itd, a sve to bez ikakve naknade.
Desničari protiv
Upućen je poziv građanima da pomognu svojim nepotrebnim stvarima da se urede prostorije kasarne. I tu je Novi Sad zapravo na pravom testu. Prve reakcije stigle su i od lokalnih fašista pod nazivom “Srbska akcija” koji su u saopštenju istakli da su kasarnu zauzele “udružene grupice neokomunista, narkomana i homoseksualnih izopačenjaka”. Oni optužuju novosadsku vlast, ali i Vojsku Srbije, za “trovanje srbskog društva” jer nisu sprečili aktiviste Inicijative za društveni centar da skvotiraju prostor napuštene kasarne. Prema njihovom mišljenju, umetnici i društveni aktivisti iz “Rajsa” zapravo imaju skriveni plan da na ovom prostoru naprave “poligon za duhovno i fizičko trovanje omladine”.
Pojedini džepovi slobode su ipak opstali i do sada su se sporadično pojavljivali. Ovo je prva udruženija akcija koja je rezultirala prvim novosadskim skvotom. Njegov opstanak zavisiće pre svega od samih građana koji su na velikom ispitu, većem nego na onom za koji mesec kad će zaokruživati izborne listiće.