Izvinjenje, ludom radovanje
Ivica Dačić, naslednik Slobodana Miloševića na čelu Socijalističke partije Srbije (SPS), nedavno je rekao da razmišlja da se izvini građanima za nedaće iz 1990-ih, jer je SPS delom “možda odgovoran” za taj živopisni period. Drugim, onim većim delom, odgovorni smo mi jer smo im dali poverenje, jer smo dozvolili da pokažu svoju preku narav.
Dobro je poznato da se mali od Miloševićeve palube dobro prilagođava aktuelnom trenutku. Dok je bilo Miloševića, mali je obavljao posao portparola stranke, a po Miloševićevom padu, sagledao je odakle duvaju vetrovi i okretao se po potrebi. Ne treba ga, međutim, optuživati za to. Krivi smo mi, opet, jer nismo očistili ostatke Miloševićevog ludila na čijim temeljima SPS danas postaje jedna od proevropskijih stranaka, a evropski je razmišljati o izvinjenju.
Da je Vili Brant znao ko će sve i na kakav način koristiti njegov gest kada je kleknuo u Varšavi pred žrtvama nacizma, možda bi zaštitio pravo na izvinjenje i tako primorao balkanohomuse da smisle uverljiviji način da pokažu empatiju prema žrtvama. Kako to nije bio slučaj, istorijat izvinjavanja u regionu poprima sve farsičnije razmere, a ta nekada čarobna reč u potpunosti je izgubila sjaj i značaj.
Ivica Dačić u svom izvinjenju nijednom rečju nije spomenuo Miloševića, ratove na prostoru bivše Jugoslavije, stotine hiljada poginulih, ranjenih, silovanih, izbeglih. Dačić shvata da nešto slično možda ne bi bilo loše učiniti, da ne bi bilo loše jednim gestom skinuti deo ljage koji sa pravom nosi i on i stranka kojom predsedava, kada to već nisu uradili Miloševićevi naslednici na čelu države.
Na kraju krajeva, izbori se bliže, a Dačić tu računa ne samo na ustaljene birače SPS-a, nego i na omladinu kojoj ipak ne bi trebalo otkriti baš sve detalje o odgovornosti Srbije i SPS-a iz 1990-ih. Jedna mutna slika narodu koji ne voli da čita ne samo između redova, nego i redove, pa su im naslovi dovoljni, o navodnom izvinjenju kroz iste te medije dobila je jasne obrise na kojima se kočoperi Dačićeva izjava: “Izvinjavamo se za 90-te”, što izgleda tako katarzično. Kada je već tako, kada su već jedan čovek i jedna stranka odlučili da preuzmu sav teret odgovornosti, onda im valja oprostiti što su nas tukli.