Život kao kolateralna šteta

Pre tačno 12 godina gorio je Radnički univerzitet u Novom Sadu: buknulo je poslednjih šest spratova. Poginula je jedna osoba. Našli su je ugljenisanu u liftu. U hotelu “Putnik” 2007. godine u požaru su stradale tri osobe. Iako se smatra da je požar podmetnut, niko nije odgovarao zbog navodnog manjka dokaza. Godinu dana posle, u kafiću “Lounge” stradalo je osmero mladih ljudi, takođe zbog podmetnutog požara, a u diskoteci “Kontrast” nedavno se ugušilo još šestero mladih. Sve skupa, u 12 godina stradalo je 18 ljudi, što je više žrtava no što ih je grad imao za četiri meseca bombardovanja 1999.

Nema dokaza, ima dozvola

Još na prvom slučaju moglo se štošta naučiti. Razlog požara u zgradi Radničkog univerziteta bio je preopterećenost elektro-sistema, jer su na tih šest spratova bile smeštene lokalne televizijske i radio-stanice koje je delio jedino zid od šperploča. Za tu nesreću ni 12 godina posle nema odgovornih. Iako je protiv vlasnika jedne opskurne lokalne televizijske stanice vođen sudski postupak, on je oslobođen odgovornosti.

Hotel “Putnik” je navodno zapalio nezadovoljni klijent kazina koji se nalazio u hotelu. Zbog nedovoljne količine dokaza ni on, ali ni niko drugi nije odgovarao. I kafić “Lounge” je zapaljen. Počinilac je osuđen na 12 godina, a vlasnici na sedam godina zbog nepoštovanja protupožarnih propisa.

Poslednji slučaj diskoteke “Kontrast” već sad ukazuje na to da je do požara došlo zbog neispravnih električnih instalacija, a do toga da takav lokal uopšte radi došlo je tako što je neko zatvorio oči pred činjenicom da diskoteka nije imala upotrebnu dozvolu “sa stanovišta zaštite od požara”, kako je to rekao Predrag Marić, načelnik sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije. Dodao je da je kontrolni pregled “Kontrasta” izvršen krajem 2011. i da je tada napisana prekršajna prijava zbog nesprovođenja zakonskih odredbi zaštite od požara.

Pohapšene su četiri osobe, odnosno vlasnici i zakupci lokala, a policija je na teren poslala izviđače, i to čak 250 komada, ne bi li ustanovili kakvo je stanje u ostalim novosadskim lokalima i diskotekama.

Koga briga za zakone

Ni za jedan od navedenih slučajeva nije odgovarao niko sa “višeg nivoa”, niko ko je bio zadužen da izda upotrebnu dozvolu. Još gore, kao što smo videli u dva slučaja, nije odgovarao ni neposredni izvršilac zbog nedostatka dokaza. Jasna je odgovornost vlasnika ili zakupaca, ali ovakvih slučajeva ne bi bilo da smo se samo rukovodili, ah, tim besmislenim zakonskim normama.

A tu treba da krenemo od samih sebe, od našeg shvatanja tih zakona i od one narodne “bolje sprečiti nego lečiti”. Sve je ostalo samo na praznim rečima i, nažalost, sve punijim grobovima mladih ljudi. Korupcija, javašluk, bahatost, nepostojanje solidarnosti… u takvom društvu živimo, a kad je već tako, onda je život samo kolateralna šteta. Do neke sledeće prilike.