EU od Srbije ne očekuje ništa
Neka od ključnih pitanja spoljne i unutrašnje politike gotovo da nisu bila tema tokom nedavne predizborne kampanje: pitanje Kosova, “da u NATO” ili “ne u NATO”, “Evropa zdaj!” ili u okrilje majčice Rusije, regionalna politika… Ta politika je nejasna i nakon izbora, a jedino što se sa sigurnošću može tvrditi jeste da Srbija bar još neko vreme neće odstupati od svoje ustavne preambule, a još manje od “specijalnih veza” sa Republikom Srpskom, odnosno neke vrste potencijalne kompenzacije, što je nedavno potvrdio i Dobrica Ćosić rekavši da je RS jedina ratna pobeda Srbije.
Kosovo i BiH kao test
U razgovoru nakon izbora, advokat Srđa Popović je istakao da je rezultat izbora zapravo pobeda Milorada Dodika, a upravo je na pitanju Kosova i BiH Srbija na velikom testu, barem kad govorimo o testu koji sačinjavaju u Briselu.
Na panelu u beogradskom Medija centru, na temu “Šta se od Srbije očekuje na međunarodnom planu”, na kojem se raspravljalo o putu Srbije u EU u svetlu održanih izbora, britanski novinar Tim Judah je istakao da Evropa od Srbije ne očekuje mnogo: da ćuti, da nastavi sa reformama, da ne pravi probleme komšijama, da pomogne Hrvatskoj koliko je to u njenoj mogućnosti i da pruži konstruktivnu podršku Bosni i Hercegovini na putu ka Evropi. Svemu tome još je dodao jednu sitnicu – da ne traži nikakav novac.
Srđa Popović bio je još realniji rekavši da EU od Srbije apsolutno ne očekuje ništa. Slučajnost je da su se isti dan održavali predsednički izbori u Francuskoj i parlamentarni izbori u Grčkoj, i to je zapravo bila tema u Evropi. A Srbija?
Prema sociologu Srećku Mihajloviću, sve je vrlo jednostavno. Uz primetnu dozu sarkazma, Mihajlović je na panelu rekao:
– Srbija može ispuniti sva očekivanja Evrope samo ako Evropa ništa ne očekuje od Srbije. Drugo, Evropa se izgleda ubrzano približava Srbiji i treće, Evropa ništa ne očekuje od Srbije, a Srbija od EU-a očekuje sve.
Ne talasajte!
Malu ispravku uneo je Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost, ističući da EU očekuje od Srbije, ali i Hrvatske i BiH, da “budu mirne, da ne talasaju”, dodajući da je i to velik zahtev. Zbog krize u kojoj se i sama nalazi, EU danas nije više samo apsolutna šansa, već i rizik, kaže Reljić, dodajući da zbog te krize Srbija neće moći očekivati dalji privredni rast i razmenu u odnosima sa zemljama koje imaju svoje interese u ovom regionu, a to su Nemačka, Italija, Grčka, Francuska… A i da nije tako, posebne probleme predstavljaju nedostatak poštovanja pravnih okvira i korupcija, čije rešenje neće doći iz nezainteresovane Evrope, već ono mora doći iz samog društva, jer “ne mogu stranci da budu zainteresovaniji za pravnu državu od samih građana”, zaključio je Reljić.
Uz EU, koja je opterećena svojim problemima, Srbija je ostavljena da sama rešava svoje. Pogled u komšiluk i dobri odnosi samo su deo slagalice koja bi u sebi mogla da sadrži većinu predizbornih slogana – “Izbor za bolji život”, “Pokrenimo Srbiju”, “Preokret”… Ali za to su potrebni sasvim drugačiji unutrašnji izgled parlamenta i sasvim drugačija politika.