Silovanje u službi nacije
Svedoci smo da sudovi koji procesuiraju zločine na prostoru bivše Jugoslavije to retko čine kad su u pitanju silovanja. Razloga je mnogo, a jedan od ključnih su konzervativna društva u kojima veću sramotu snose silovane no silovatelji. Kad je jedna profesorka u svojoj knjizi, odnosno potencijalnim udžbenicima “Hrestomatija – Ljudska bezbednost 1 i 2” na Fakultetu za bezbednost Univerziteta u Beogradu, napisala da je deo plana koji su Srbi sprovodili za vreme rata u BiH bio tzv. seksualni terorizam, i citirala brojke od 20.000 do 30.000 silovanih, uskomešala se čaršija optužujući profesorku za izdaju, a sve je to dovelo i do olakšanog donošenja odluke da joj se ne produži radni staž za još tri godine. A silovane opet niko ništa ne pita, jer one i ne zaslužuju drugo nego da budu ponovo iskorištene.
Sukob dve Srbije
Profesorka o kojoj pričamo je Dragana Dulić, bivša dekanka Fakulteta za bezbednost, čiji je Senat doneo odluku da profesorku penzioniše, za što se, ruku na srce, stekao uslov. To možda i ne bi bilo sporno da odluci nije prethodila “debata”, odnosno da profesorka nije optuživana za izdaju nacije putem medija, ali i na fakultetima. Tu se posebno istaklo udruženje “Nomokanon” koje “posluje” na Pravnom fakultetu, a koje je poznato po organizaciji “debata” o pravoj istini o Srebrenici, ugošćujući vedete poput Ljiljane Bulatović i inih.
Pre odluke Senata oglasio se i Savez logoraša Republike Srpske, koji je zatražio da profesorka Dulić bude smenjena, a knjiga povučena iz prodaje. Predsednik Saveza logoraša Branislav Lukić smelo je izašao sa podatkom od 2.903 ukupno silovanih, što po njemu uključuje sve nacionalnosti. Time je valjda šteta koju je profesorka Dulić nanela srpskom narodu otklonjena.
Po svojim shvatanjima i delovanjima profesorka Dragana Dulić spada u onu, kolokvijalno nazvanu “drugu Srbiju”, koja je u javnosti često difamirana kao izdajnička, plaćenićka. Odatle valjda i njen mirovni angažman u Ženama u crnom, koje su se oglasile ovim povodom.
“U ulozi cenzora i interpretatora citata nalaze se nesvršeni studenti Fakulteta za bezbednost, koji naučnu vrednost stručne literature, čija je autorka profesorka Dulić, nositeljka najvišeg naučnog zvanja, ocenjuju na osnovu svojih političkih afiniteta. Nije nipošto slučajno da kampanju predvode organizacije i grupe koje su se afirmisale svojim zalaganjem da se Ratko Mladić i Radovan Karadžić smatraju srpskim herojima. Jasno je da glorifikacija pomenute dvojice zločinaca nije kompatibilna s pozitivnim vrednovanjem lika i dela vodeće srpske (i istaknute svetske) stručnjakinje za ljudsku bezbednost, prof. Dragane Dulić. Stoga zagovornicima povratka Srbije u srednjevekovni mrak nije preostalo ništa drugo nego da na osnovu iskonstruisanih monstruoznih optužbi (posredstvom citata koji su istrgnuti iz konteksta i sličnih nečasnih i nenaučnih metoda argumentacije) oblate profesorku Dulić – i postigli su svoj cilj. Oni ujedno pokušavaju da ospore i sudski dokazanu činjenicu da su masovna sistematska silovanja žena (seksualni terorizam) tokom agresije na Bosnu i Hercegovinu bila ne samo akti muškog nasilja nad ženama, nego i metodi kojima se vršilo etničko čišćenje i sprovodila teritorijalna ekspanzija”, piše u saopštenju Žena u crnom.
Proizvodnja afera
Možda je najpreciznije besmislicu ovakvog progona “Vestima” objasnio Zoran Dragišić, takođe profesor istog fakulteta.
– Reč je o zbornicima radova koji govore o ratnoj propagandi i profesorka Dulić nije ništa drugo uradila, već samo citirala tekstove na tu temu. Pa u mojim sam knjigama u više navrata citirao izjave Bin Ladena da SAD treba da bude uništen. Je l’ to znači da sam ja za uništenje Amerike? To je smešno – kaže Dragišić i dodaje da se na ovaj način veštački stvaraju afere tamo gde ne postoje.
Plan je uspeo. Univerzitet koji je dodelio počasni doktorat Vladimiru Putinu, delom zahvaljujući smrti profesora (Ljubiša Rajić), što odlaskom u penziju (uskoro odlaze Žarko Korać, Slobodan Šijan…), postaje prava mera vrednosti društva u kom kritika postaje nepoželjna tekovina i u kom se ne debatuje, već se neistomišljenici izbacuju.