Isparavanje miliona u sivoj zoni

Da je život paradoksalniji i od najmaštovitije fikcije, svedoči nedavno publikovana studija novosadskog Centra za regionalizam o slobodi kretanja roba i ljudi između Kosova i Srbije u sklopu regionalne saradnje. Istraživački tim, koji je u saradnji sa prištinskom nevladinom organizacijom “Majka Tereza” detaljno istraživao legalne trgovinske tokove, ali i poslovanje u sivoj zoni, utvrdio je da je ukupna trgovinska razmena između Srbije i Kosova u 2010. godini iznosila oko 500 miliona evra. Zvanična statistika u Beogradu beleži da je Kosovo krajem 2010. bilo na devetom mestu među izvoznim tržištima, sa registrovanim izvozom od, precizno, 296.472.000 evra, što iznosi oko četiri procenta ukupno registrovanog plasmana robe na strana tržišta. Sa dodatnih oko 200 miliona evra prometa robe u sivoj zoni, Kosovo na listi izvoznih tržišta ulazi u grupu pet prvih tržišta na koje Srbija izvozi. Dakle, u društvu sa Italijom (koja u Srbiji ima fabriku i proizvodi Fiat 500L), Rusijom (čiji je naftni aranžman sa Srbijom više nego poznat) i Nemačkom (tradicionalno najvećim spoljnotrgovinskim partnerom nekadašnje Jugoslavije, a potom i Srbije).

Raj za švercere

Posle stavljanja Kosova pod protektorat Ujedinjenih nacija, Vlada Srbije je 2000. donela uredbu kojom je Kosovo tretirano kao jedinstveno carinsko područje, sa izuzetkom severnog dela Kosova naseljenog srpskim stanovništvom, koje je uredbom Vlade Srbije 2005. oslobođeno plaćanja poreza na dodanu vrednost (PDV) na naftne derivate, automobile, mobilnu telefoniju i niz drugih roba. Ta uredba je preko noći ovaj neuralgični deo Kosova pretvorila u pravi raj za švercere svih fela. Posebno one sa jakim vezama sa državnim organima, privremenim institucijama Kosova, krupnim biznisom, međunarodnim švercerima, ali i ljudima iz kriminalnog miljea, odakle je i dobar deo ovih novopečenih “biznismena” i poticao ili je toj grupaciji imao da zahvali na sticanju “početnoga kapitala”.

Prema rečima Aleksandra Popova, direktora Centra za regionalizam, istraživački tim je utvrdio da je na osnovu uredbe Vlade Srbije iz 2005. budžet Srbije u periodu od 2008. do juna 2011. oštećen samo na osnovu neplaćanja PDV-a na naftu za preko 90 miliona evra, zbog neplaćanja poreza na prodaju automobila gotovo 120 miliona evra, kao i oko tri miliona evra zbog neplaćanja poreza na mobilnu telefoniju. Suočena sa ovim činjenicama, Vlada Srbije je 16. septembra 2011. suspendovala deo uredbe, što je kod dela srpskih biznismena na severnom Kosovu dočekano kao “još jedan dokaz izdaje srpskih interesa na Kosovu”. Iz istog kruga su stizale slične ocene i kada je Srbija 2006. potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini u Centralnoj Evropi (CEFTA). Najveća zamerka je što je jedan od potpisnika sporazuma za brži protok robe u Jugoistočnoj Evropi bilo i Kosovo, doduše u liku predstavnika UNMIK-a, na osnovu Rezolucije UN-a 1244.

Suočen sa problemima koji nastaju zbog različitog tumačenja carinskih, ali i administrativnih propisa, Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija je 2008. usvojio poseban plan kojim se Kosovo tretira kao jedinstveno carinsko područje. U međuvremenu, institucije samoproglašenog nezavisnog Kosova konsoliduju carinski sistem, pritišću međunarodne institucije i optužuju Srbiju da ne poštuje “realnost na terenu” (u kom kontekstu treba tumačiti i pomenuti plan Saveta bezbednosti UN-a o kosovskom carinskom području), preuzimaju carinske prelaze, a problemi nastaju kada, prošle godine, pokušavaju da postave carinike i na poslednja dva prelaza – Jarinje kod Leposavića (Prelaz 1) i Brnjak kod Zubinog Potoka (Prelaz 31). Od tada je sever Kosova pod konstantim “vanrednim stanjem”, koje se manifestuje u srpskim barikadama, paljevininama carinskih prelaza, sukobima sa snagama KFOR-a, probijanjem alternativnih puteva kroz planinska bespuća Rogozne i obronaka Kopaonika…

Teški pregovori srpske i prištinske strane doveli su do kompromisnog rešenja da na Brnjaku i Jarinju mogu da budu carinici, ali ne kosovski, nego međunarodni. Doduše, na ta dva prelaza nije moguć promet komercijalne robe, tako da se kamioni usmeravaju na neki od preostalih 29 prelaza, na kojima kosovski carinici sasvim normalno carine robu koja ulazi na Kosovo. Nova Vlada u Beogradu najavljuje nastavak pregovora, a lideri četiri srpske opštine na severu Kosova jednodušno su ovih dana odbili ponudu Hajredina Kučija, zamenika kosovskog premijera, da se sever Kosova integriše na osnovu Ahtisarijevog plana, koji podrazumeva široku autonomiju u različitim oblastima, sopstveno ubiranje carina, čak i pravo opštine Severna Kosovska Mitrovica da bude osnivač Univerziteta koji se iz Prištine 1999. iselio u ovaj podeljeni grad.

Berza u Novom Pazaru

Srbija na Kosovo izvozi naftu i naftne derivate, energente, prehrambene proizvode, ali i građevinski materijal. Oni koji su na Kosovo ulazili na prelazu Merdare, mogli su da se uvere da kolone kamiona natovarenih građevinskim materijalom i cisterne sa naftom danima stoje i čekaju na carinjenje. Autore studije o prometu roba i ljudi između Kosova i Srbije, pored legalnih tokova, posebno je interesovalo kako se obavlja ilegalna trgovina. Utvrdili su da u tome postoji značajno učešće poslovnih ljudi iz Novog Pazara, koji se javljaju kao posrednici između kosovskih Albanaca i srpskih firmi i pojedinaca. Takođe, kvantaška pijaca u Novom Pazaru postala je najznačajnija berza na kojoj se kupuje roba pristigla sa Kosova, čije je poreklo više nego interesantno. Na ilegalnom uvozu robe sa Kosova Srbija gubi svake godine 126.000 evra zbog neplaćenog PDV-a. Uz to, takva roba ne prelazi nikakvu kontrolu te predstavlja rizik po zdravlje potencijalnih kupaca. Sa Kosova, mahom ilegalnim putevima, u Srbiju pristižu pileći bataci, fileti, smrznuto goveđe i svinjsko meso, dimljena pršuta iz Brazila, Argentine, Velike Britanije, SAD-a… Paletu ilegalne trgovine upotpunjuju i suhomesnati i mlečni proizvodi iz Bosne i Hercegovine i Mađarske, kafa i koncentrisani proizvodi iz Švajcarske, Hrvatske i Turske, bebi program, kozmetika i kućna hemija iz Nemačke, Slovenije, riblje konzerve, paštete, parizeri, viršle iz BIH-a, Slovenije i Hrvatske.

Zanimljiv je uvoz robe sa Kosova čiji su proizvođači u Srbiji. Naime, pošto je uvoz robe iz Srbije na severni deo Kosova oslobođen PDV-a, srpski šverceri takvu robu izvezu u Kosovsku Mitrovicu, potom roba fiktivno “prelazi” u južni deo Mitrovice, “urade se papiri”, i kao takva, kosovska roba srpskog porekla uvozi se u Srbiju. Roba je jeftinija od one u Beogradu, jer na nju nije obračunat PDV. Nekoliko godina ranije, u hapšenju “carinske mafije” ustanovljeno je da, u nekim slučajevima, roba nije ni vožena na Kosovo, već su korumpirani carinski službenici na administrativnim prelazima overavali papire o fiktivnom izlasku robe, da bi se potom takva roba plasirala kao uvozna sa Kosova. Smatra se da roba koja se izveze u južnu Mitrovicu a potom vrati u Srbiju vredi oko 70 miliona evra!

Iako se u ukupnoj razmeni Srbija pojavljuje kao jači partner, i ova studija pokazuje da zbog neuređenih carinskih odnosa i prometa u sivoj zoni budžet Srbije gubi milione evra. To će i biti razlog da se ovo goruće pitanje nađe na dnevnom redu budućih, kako najavljuju, veoma teških pregovora Prištine i Beograda.

Dinkić: Srpske banke na Kosovu treba legalizovati

Da u novoj Vladi Srbije ima različitih tonova kada je o Kosovu reč, svedoči i izjava Mlađana Dinkića, ministra za finansije, da srpske banke na Kosovu treba legalizovati, odnosno da te institucije od kosovske Centralne banke zatraže dozvolu za rad i da se registruju prema propisima Kosova.

Inspektori Centralne banke Kosova, uz asistenciju Rose, pripadnika specijalne policije, upali su nedavno u prostorije Dunav banke u Gračanici i u njezinu ekspozituru u Štrpcu. Kako banka nije imala licencu za rad, inspektori su oduzeli poslovnu dokumentaciju i računare, najavivši podnošenje krivičnih prijava protiv vlasnika. Dunav banka je u stvari samo drugo ime pod kojim se južno od Ibra pojavljuje Kosovskometohijska banka, čije je sedište u Zvečanu, gde – zbog srpske većine – inspektori Centralne banke Kosova ne mogu da onemoguće rad institucije koja posluje prema zakonima Republike Srbije.

– Na sednici Vlade ću zatražiti da se srpskim bankama preporuči da se registruju i legalno posluju na Kosovu. Naše banke daleko su moćnije od kosovskih, solventne su i na tom tržištu mogu da imaju veći uspeh od konkurencije, a istovremeno kosovsko tržište vapi za kapitalom – rekao je Dinkić u RTS-ovoj emisiji “Oko”.