Fašizam počinje od jednog prekršaja

Kokan Mladenović upravitelj je beogradskog Ateljea 212, jednog od najglasovitijih pozorišta na Balkanu. Na daskama Ateljea igrali su Bora Todorović, Zoran Radmilović, Danilo Bata Stojković, Mira Banjac, Milena Dravić, Slobodan Aligrudić, Petar Božović…, a u njegovom se okrilju 1967. rodio Beogradski internacionalni teatarski festival (BITEF). I danas, pod ravnanjem našeg sugovornika, Atelje je izvrsno pozorište. Kokan Mladenović široj se javnosti predstavio kao hrabar čovjek, zahvaljujući kojem u Ateljeu igra predstava “Zoran Đinđić” Olivera Frljića; zbog nje je Mladenović trpio ozbiljne političke pritiske, a jednako je prošao i kad je u Beograd – na festival Mucijevi dani – pokušao dovesti Nacionalno pozorište Kosova. Razgovor smo započeli s Frljićevom predstavom, odnosno onim što ju je pratilo.

Opstruiranje promena

Lično sam ponosan na predstavu “Zoran Đinđić”, koja se pojavila par dana pre nego što će se u jednoj čudnoj konstelaciji ponoviti vlast iz Miloševićeve ere. Zbog te je promene predstava Srbiji u ovom trenutku još značajnija. Ona bez ikakvog zazora govori o našem nakaradnom ponašanju tokom devedesetih, o našim nacionalnim frustracijama, o svemu onome šta je dovelo do egzekucije premijera Đinđića. Đinđić je tu bio motiv da progovorimo o nerešenim problemima savremene Srbije, o nedostatku suštinskih promena, koje ne bi dovele do novih ratova i novih egzekucija. Zbog predstave smo dobili beskrajno mnogo pohvala, ali naravno i da dnevno dobivamo pretnje i da smo smatrani neprijateljima države. Novi ministar kulture Bratislav Petković u prvom intervju koji je dao rekao je, na moje zaprepaštenje, da umetnost mora da bude pre svega patriotska, a kao primer antipozorišta i antipatriotske predstave naveo je upravo predstavu “Zoran Đinđić”. Već decenijama živimo u zemlji gde je svaki pomen kritičke svesti prema njenoj veličini, prema njenim nekad sumanutim i nerazumnim potezima dokaz antipatriotizma. Ja, naprotiv, mislim da je predstava “Zoran Đinđić” jedan izuzetan patriotski čin, čin suočavanja sa svim našim suštinskim i katastrofalnim zabludama.

Nije vas brinulo kako će predstavu primiti tržište?

Naše tržište je ono što nazivam tržištem bez prevoda: Srbija, BIH, Hrvatska, Crna Gora. Jezik kojim govorimo razumljiv je svima podjednako. U tom smislu, mi smo napravili radikalne zaokrete i otvorili se prema regionu. Od raspada Jugoslavije, razvile su se u našim krajevima neke posebne, endemske vrste, kao na Darvinovom Galapagosu. One funkcionišu samo u izolaciji. Odjednom su neki opskurni literati, neki mizerno vredni pozorišni, filmski i intelektualni ljudi postali jako važni u svojim sredinama. Naravno da njima ne odgovara bilo kakvo širenje tržišta, jer se onda svedu na svoju realnu meru, koja nije visoka. U tom smislu imamo mnogo konzervativnih otpora u svim sredinama bivše Jugoslavije. Ako dođe do povezivanja, a već dolazi i to intenzivno, čitava generacija važnih lokalnih poslanika, glumaca, reditelja… moraće da prođe kroz taj jezivi test vrednosti na tržištu. Na to dobar dio ljudi nije spreman. Opstrukcije će dugo trajati, ali ne možete se vi suprotstavljati logici i vremenu. Bar smo mi u bivšoj Jugoslaviji platili previsoku cenu suprotstavljanja normalnom, zdravom razumu i historijskoj logici.

Hazari našeg vremena

Što očekujete od vlasti u Srbiji? Počelo je oštro, savjetnik za medije ministra kulture Dragan Kolarević govorio je o antisrpskoj kulturi…

Tako je. U pitanju je jedno od neprijatnih lica Miloševićevog RTS-a. Gospodin je pobrojao sve nas u kulturi koji delujemo “antisrpski”. To je taj patriotski spisak. Sledeće je verovatno popisivanje Jevreja, muslimana, Hrvata i tako dalje. Fašizam počinje od jednog prekršaja i ne treba ga pustiti da se razvije do genocidnih granica da biste shvatili koliko je opasan. Trenutnu vlast u Srbiji smatram sramotom jednog naroda, ali ako je to demokratski izabrana vlast, onda mi moramo da se zamislimo u šta smo se to pretvorili nakon svih ovih godina. U tome leži i ogromna odgovornost demokratskih snaga u Srbiji. Imati takav potencijal za promene, potencijal za promene naroda koji je u jednom trenutku dotakao svoje istorijsko i moralno dno… imati takav potencijal za napredak i uspeti sve to da upropastite – tu treba uistinu mnogo naopake veštine. Naše demokratske snage su dugoročno uspele da kompromituju ideju demokratije u Srbiji. To je opasno.

Imate Titovu sliku na zidu, vi ste jugonostalgičar?

Nisam jugonostalgičar. Ja sam Jugosloven i tako se izjašnjavam. Smatram da je ideja Jugoslavije najprogresivnija ideja rođena na ovim prostorima. Ona je bila plemenita utopija južnoslovenskih naroda više od 150 godina, do realizacije koja je trajala niti osamdeset godina. Za sve nas koji je doživljavamo svojom zemljom, Jugoslavija se iznova preselila u utopiju. Imajte na umu da se gotovo dva miliona ljudi na onom poslednjem popisu stanovništva izjasnilo Jugoslovenima. Dva miliona ljudi je prestalo da postoji, zauvek. Nema ih na popisu, nema ih na listama. To su neki Hazari našeg vremena.

Možda se danas izjašnjavaju kao veliki Hrvati, veliki Srbi…

Bilo je ovde mnogo političkog presvlačenja, ali ono što me raduje jeste da na prostoru bivše Jugoslavije, kao i u Srbiji, poznajem mnogo Jugoslovena. Možda je paradoksalno, ali ja verujem da je budućnost na ovim prostorima jugoslavenska budućnost. Da li je to naša zajednička budućnost u Evropskoj uniji, gde ponovo neće biti granica ili je to povezanost neke druge vrste, ne znam, ali znam da ovih prostora nema bez Jugoslavije.

Razlog za štrajk je očuvanje privilegija

U Ateljeu 212 ne štima sve kako bi trebal većina glumačkog ansambla najavila je štrajk, a upravitelju predbacuju narušene međuljudske odnose i ukidanje prava na umjetničke i etičke slobode. Kokan Mladenović odbija te optužbe:

– Razlog za najavljeni štrajk je očuvanje privilegija, po svaku cenu i bez kompromisa. Privilegije su takve da su moji glumci za ove tri sezone prijavili neverovatnih 1.811 dana odsustvovanja sa posla. Odsustvuju zbog privatnih obaveza, snimanja filmova, tezgi u inostranstvu. Kroz tri godine odbiju 42 uloge, bez ikakvih posledica po sebe. Time kući naprave štetu od šest miliona dinara. To je 60.000 evra, što je ukupan zbir svih autorskih honorara u jednoj sezoni, honorara svih reditelja, kostimografa, spoljnih saradnika… I opet bez ikakvih posledica. Od svih u Ateljeu očekujem da rade svoj posa ne postoji obaveza da se volimo, ali postoji obaveza da pravimo predstave visoke kvalitete.