Vize opet na tapetu
Nemački ministar unutrašnjih poslova Hans Peter Fridrih zatražio je što hitnije ukidanje bezviznog režima za Srbiju i Makedoniju, jer trećinu od ukupnog broja tražilaca azila čine građani ove dve države. Prema podacima nemačkog MUP-a, broj srbijanskih državljana koji su zatražili vizu u septembru je čak tri puta veći od avgustovskog broja, dok je broj makedonskih državljana veći za 70 odsto.
U MUP-u u Srbiji ističu da je u prvih osam meseci broj lažnih azilanata iz Srbije u Nemačku iznosio 2.714, a da je u septembru porastao broj zahteva posle odluke nemačkog Ustavnog suda da se povećaju novčana davanja tražiocima azila i izjednače sa socijalnim davanjima za najugroženije kategorije nemačkog stanovništva. Među azilantima to se navodno shvatilo kao poziv “na mala vrata”, rekao je za “Vesti” Nenad Banović, načelnik uprave granične policije u Srbiji.
Nije Nemačka jedina koja zahteva vraćanje viza građanima Srbije i Makedonije. Na udaru su i Belgija, koja je u više navrata već zahtevala slično, Francuska, Holandija, Švedska i Luksemburg. Sve one čekaju odluku o novim pravilima koji bi omogućili brzo vraćanje zemalja u vizni režim. Odluku treba da donese Savet ministara u Evropskom parlamentu, što daje nadu građanima Srbije i Makedonije da neće tako brzu na “crnu listu”, jer će se do nje čekati još bar šest meseci.
U međuvremenu, pitanje je da li će Srbija i Makedonija učiniti išta da sistemski reše problem azilanata. Do sada se problem rešavao u zadnji čas, a samo ih je komplikovan način odlučivanja spasavao od vraćanja među nepoželjne. Iako se u statističkim podacima ne navode nacionalnosti, jasno je da je i u jednom i drugom slučaju reč o Albancima i Romima.
Oni su problem Srbije, odnosno Makedonije, a jedini način da se on reši jeste da se uključe u zajednicu na isti način kako se to radi sa Srbima. Istina, ni to nije mnogo, ali bar se ne bi osećali građanima drugog reda.
Isticanje da je azilante privukao veći novčani iznos samo je zamena teza, jer uvek je lakše naći krivca na drugom mestu. Međutim, on sedi u Beogradu i gluv je i slep za sve vapaje onih “drugih”.