Ubedljiva pobeda tehnokrate

U neravnopravnoj trci za predsednika Demokratske stranke Dragan Đilas imao je samo jednog protukandidata, Branimira Kuzmanovića. Za Đilasa je glasalo 2.386 delegata, a za Kuzmanovića svega 368 delegata, dok je bilo 70 nevažećih listića.

Mesto predsednika DS-a Đilas je preuzeo od Borisa Tadića, kome se već predviđa međunarodna diplomatska karijera, pa čak i rukovodeće mesto u Savetu Evrope.

U noći kad je Đilas ozvaničen kao novi vođa, stranka je dobila i sedmero novih potpredsednika. Za dva više nego prošli put, a opstao je samo Bojan Pajtić, vodeći demokrata u Vojvodini, delom zahvaljujući i tome što je zdušno podržavao Đilasa. Dragoljub Mićunović potvrđen je kao predsednik Političkog saveta, a Tadić kao počasni predsednik, što je funkcija koja se uvodi prvi put.

Nakon preuzimanja trona, Đilas se osvrnuo na bivše ministre u vladi koji danas sede u poslaničkim klupama, da “razmisle da li i dalje treba da sede u parlamentu i predstavljaju DS, i to bez obzira na to što su neki od njih dobro radili svoj posao”. Sam podatak da niko od njih, iako su neki bili potpredsednici stranke, sada to više nije, dovoljno govori koliko Đilas ima poverenja u kadar koji je postavljao njegov prethodnik, a koji je uspeo u nemogućem – da izgubi izbore od SNS-a.

Koliko god Mićunović, Tadić i družina isticali da je izbegnut raskol u stranci i da je sačuvano jedinstvo, budući potezi Đilasa zapravo će pokazati da li je zaista tako. Tehnokrata na čelu zahtevaće tehnokrate i na začelju. Svi ostali upućeni su u ropotarnicu istorije.