Nastavićemo tamo gde je stao Đinđić
Zoran Živković, nekadašnji premijer Srbije i dugogodišnji visoki funkcioner Demokratske stranke, nakon 20 godina napustio je tu stranku posle sednice Glavnog odbora DS-a, na kojoj je objavljeno povlačenje Borisa Tadića iz trke za šefa partije. Svoj odlazak obrazložio je rečima: “Demokratska stranka već više od osam godina nije demokratska, a od danas više nije ni stranka.”
Ubrzo nakon toga odlučio se za novi korak u političkoj karijeri, za formiranje nove stranke, koja će se tako, po svemu sudeći, i zvati. Živković je najavio da će nova politička organizacija, čije je osnivanje najavio za početak iduće godine, nastaviti tamo gde je Demokratska stranka stala 2004. U “Političkom manifestu”, koji je objavljen na sajtu stranke u nastajanju, piše da se “polazi od konstatacije da su istinske reforme u Srbiji zaustavljene ubistvom prvog demokratskog premijera Zorana Đinđića, što je u poslednjih osam godina dovelo do izuzetno teškog stanja u gotovo svim oblastima društvenog života u Srbiji”.
Ko će činiti Novu stranku?
Nova stranka će biti sastavljena od ljudi koji do sada nisu bili politički aktivni, ali imaju dovoljno iskustva i saznanja o problemima koji nas tište. Biće i nekoliko izuzetaka, nekoliko nas koji smo već aktivni. To su Vladimir Pavićević sa Fakulteta političkih nauka, koji je zajedno sa mnom jedan od osnivača, zatim pravnica Vesna Rakić Vodinelić, podršku stranci daje i Vesna Pešić, a Dušan Pavlović, profesor na Fakultetu političkih nauka, piše deo programa za reformu političkih institucija. To su ljudi koji nisu u politici samo da bi dobili bolji posao, već koji žele da ulože svoje znanje i hrabrost ovoj generaciji, koja bi trebalo da bude poslednja generacija sa velikim problemima u ovoj državi.
U kandžama korupcije
Problema je mnogo. Koji su prioriteti?
Ceo region je u kandžama korupcije, kriminala, neprijateljstava… Posle krvavih devedesetih, 5. oktobra počeo je novi projekat. Nakon ubistva Zorana Đinđića, Srbija se vratila svom mračnjaštvu, u prošlost umesto da ide ka budućnosti. Imamo problem nezaposlenosti kao posledicu ogromne korupcije, problem nedostatka investitora. Korupcija je u ovoj zemlji na ivici da bude društveno prihvaćena. Veća je nego za vreme Slobodana Miloševića i ne postoji plan, a ni volja da se ona reši. Nije završen proces privatizacije. Za prve tri godine privatizovano je više preduzeća nego za preostalih osam godina. Ne žele da privatizuju javna preduzeća gde je korupcija maksimalna.
Nedavne oslobađajuće presude Haškog tribunala hrvatskim generalima, kao i Ramušu Haradinaju i pripadnicima OVK-a pokazale su sa koliko se emocija i dalje odnosimo prema ratnom periodu. Smatrate li to jednim od prioriteta?
Odnos prema prošlosti je problematičan u svim državama bivše Jugoslavije. Naravno da je Srbija imala puno veću odgovornost. Ne vidim ni u jednoj državi spremnost da se uđe u preispitivanje prošlosti, a hapšenja i suđenja zločincima dešavaju se samo pod pritiskom. Put ka pomirenju ne može da se desi ako svaka država nema dovoljno jake institucije koje su voljne da to urade. Tu mislim i na Vladu, parlament i na sudstvo. Nije to lični čin nekolicine političara, nego pitanje institucija.
Danas su na vlasti naslednici onih koji su do krvavog sukoba i doveli. Ima li pravde u tome što se zatvorio krug i što je na njima da sada rešavaju probleme za koje su i sami odgovorni?
Ti su ljudi bili vrlo aktivni u svojim strankama devedesetih, Aleksandar Vučić je čak sprovodio onaj nedemokratski zakon o informisanju, Tomislav Nikolić je bio potpredsednik Vlade kada su slali mladiće iz Srbije u rat. Ako ima neke nebeske pravde ili nekog nebeskog usuda, onda je to ova situacija. Danas je na Vučiću, Ivici Dačiću i Nikoliću da reše pitanje Kosova. Njihovi politički stvoritelji su za taj problem i krivi.
Ko rukovodi Vladom?
Verujete li da će hapšenja zbog korupcije, počev od slučaja Agrobanka pa do Miroslava Miškovića, dočekati i sudske postupke?
Bilo je i ranije hapšenja. Hapšen je Vladan Batić, zatim Dragan Džajić… Prethodna vlast je hapsila direktora Kolubare, pa su svi pušteni. Svaka borba protiv kriminala i korupcije mora imati podršku, ali pitanje je da li je to samo politička osveta ili stvarno predstavlja ozbiljnu borbu. Nadam se da će Vlada potrajati bar toliko da započnu suđenja. Rano je da bilo šta zaključujemo. Pitanje je čija je to Vlada, ko njome rukovodi, Dačić ili Vučić, i da li je sve to samo deo operetskog folklora.
Rejting naprednjaka je poslednih meseci drastično skočio, što je svakako rezultat hapšenja. Mislite li da bi SNS mogao uskoro i da kapitalizuje taj rejting na novim izborima, o čemu se sve češće priča?
To ne bi bilo dobro prihvaćeno kod birača. Takav pokušaj kapitalizacije je već viđan. Voleo bih, bez obzira na to što su to moji politički protivnici, da me prijatno iznenade i da nastave razgovore sa Prištinom kako bi zaštitili ljude, da nastave suštinsku borbu protiv korupcije i da urade ono što ne očekujem od njih. To će dokazati da su najbliži saradnici Miloševića i Vojislava Šešelja sposobni da saniraju štetu u kojoj su i sami učestvovali.