RTS se vraća kući

Da je ikakve pravde grčki bi se scenario, barem kad je o nacionalnim televizijama reč, desio u Srbiji nakon pada Slobodana Miloševića. Ali nije bilo nikoga da ga napiše, a danas, 13 godina posle neuspešnih pokušaja da se propagandno glasilo transformiše u javni servis, Radio-televizija Srbije (RTS) vraća se pod okrilje države. Političkom odlukom javni TV servisi, RTS i RTV (Radio-televizija Vojvodine), kao i novinska agencija TANJUG, barem naredne dve godine, finasiraće se iz budžeta Republike Srbije.

Najave da će država povratiti svoje mezimče nisu od juče. Već nekoliko meseci direktor RTS-a Aleksandar Tijanić kuka kako je naplativost TV pretplate mala i kako je RTS pred bankrotom. To “mala” poslednjih se meseci svelo na 30-ak odsto. Razloga je previše: najava da će se ukinuti pretplata, mala platežna moć stanovništva kojem je pet eura mesečno ipak prevelik izdatak, a što je najvažnije, RTS nikad nije povratio poverenje građana kakvo je imao pod nazivom RTV Beograd, kad nije imao nikakvu konkurenciju.

Najave su postale realnost kad se nenadano na sajtu Ministarstva kulture, pod čiji resor spada i informisanje, našao nacrt Zakona o javnim servisima. Taj nacrt predvideo je neoročeno budžetsko finansiranje javnih servisa, što je podiglo na noge novinarska udruženja, ali i postojeću radnu grupu za izradu nacrta tog zakona, koja nije bila ni obaveštena o ovom aktu, što nam je potvrdio član te radne grupe Saša Gajin.

– Začudila nas je ta verzija na sajtu. Nije se znalo ko su autori, taj zakon nije izrađen u okviru rada samog Ministarstva ni u okviru radne grupe. Ni danas ne znamo ko su pravi autori te verzije, ali kad se vidi da je u zakonu predviđeno skoro neograničeno ovlašćenje za Republičku radiodifuznu agenciju (RRA) da kontroliše ne samo izbor organa upravljanja javnih servisa, već i njihovu programsku orijentaciju, njihovo poslovanje, da vrši nadzor nad radom tih javnih servisa, onda se može doći do zaključka odakle takva verzija zakona, koja bi javni medijski servis mogla da dovede u politički zavisan položaj. Insistiramo da nam se kaže ko je to uradio i po čijem nalogu, ali i dalje nema nikakvog komentara – kaže Gajin za “Novosti”.

Nacrt je brzopotezno povučen, što je obrazloženo “činjenicom da radna grupa eksperata, koja je u međuvremenu raspuštena odlukom ministra kulture, nije završila rad na ovom tekstu”. Nacrt jeste povučen, ali odluka da se pređe na budžetsko finansiranje javnih servisa opstaje. Neslužbeno, reč je o dve godine tokom kojih bi se moralo naći rešenje.

Nedim Sejdinović, predsednik Izvršnog odbora Nezavisnog društva novinara Vojvodine, ističe da je sama odluka da se pređe na budžet jeftina demagogija, a za katastrofalni položaj oba javna servisa okrivljuje “izlete” pojedinih političara koji su najavili da će pretplata biti ukinuta, što je dovelo do još nižeg nivoa njene naplate.

– U pitanju je jeftina demagogija kojom se želelo ulagivati građanima, koji bi, bar teoretski, morali da budu svesni da će oni javne servise plaćati u svakom slučaju, ovako ili onako, kroz pretplatu ili budžet. No nisam siguran da su svesni toga. U ovoj zemlji bi trebalo edukovati građane o najelementarnijim principima funkcionisanja jedne države. Oni bi trebalo da shvate da novac u budžet ne pada sa neba – kaže Sejdinović za “Novosti”.

A valjalo bi ih edukovati i o principima funkcionisanja jednog, odnosno u ovom slučaju dva javna servisa. Bez želje da potcenjujemo čitaoce, a uz maksimu koja kaže da je ponavljanje majka mudrosti, iskoristimo ono šta nam je rekao Erik Gordi, profesor slavenskih i istočnoevropskih studija na Univerzitetskom koledžu u Londonu.

– Glavna teza iza politike da jedan javni televizijski servis treba da služi obaveštenju građana, razvoju kulture i jezika, obrazovanju i socijalnoj inkluziji, jeste da komunikacijski sistem predstavlja javno dobro. Jedan je od uslova da bi javni servis mogao ispuniti te ciljeve da bude nezavisan, kako od komercijalnih tako i od političkih pritisaka. Način finansiranja može da utiče na nezavisnost. Tu prilično dobro uspeva BBC, gde ubedljivo najveći deo prihoda dolazi od licenci, tj. od godišnje sume koju plaćaju svi vlasnici televizora. Manji deo prihoda BBC-a dolazi od komercijalnih aktivnosti i od budžeta – govori Gordi za “Novosti”.

Ako ovo shvatimo samo kao deo koraka ka javnom servisu, RTS je pao na svakom. Sa nasleđem koje nosi, a koje deli sa kontinuitetom u srpskoj politici od dolaska Miloševića do danas, bilo bi čudo da je bilo suprotno.

– Dovoljno je reći da je RTS postao simbol zlonamerne dezinformacije u tom periodu, a nije se vidno popravio ni do danas. Šta sve to znači za potencijal RTS-a da bude ozbiljan javni servis? Možda bi se moglo reći da je tako funkcionisao jedino u periodu kad je imao monopol nad frekvencijama, pa je morao da nudi i vesti i obrazovni i kulturni program, kao i zabavni program. Onda se devedesetih godina pretvorio u propagandnu kuću, da bi posle toga postao igračka vladajućih političkih stranaka. Sada više ne može da povrati raniju funkciju koju je imao pošto više nema monopol – kaže Gordi.

Najčešće navođen razlog za odluku da se RTS vrati na budžet je mala naplativost pretplate. Malo ko se zapitao da li iza svega stoji samo sve manja platežna moć građana.

– Pretpostavka je da javni servis obezbeđuje kvalitetnu informaciju, što građani zauzvrat prepoznaju i žele da plate – kaže Gajin.

– Ako se taj odnos prekine, onda dolazi do nesklada sa građanima i plaćanja za uslugu. Mi smo, kao grupa eksperata koja je radila na medijskim zakonima, probali da obezbedimo neku vrstu neophodnih uslova koji bi mogli da dovedu do podizanja kvaliteta informacija, odnosno servisa. Postepeno bi građani prepoznali kvalitet koji žele da finansiraju. Ono što smo dobili od političke vlasti sasvim je suprotno. Umesto da idemo na usavršavanje naplate tako što ćemo podići kvalitet usluga koji javni servis pruža, vlast se opredelila da umanji iznos sredstava na ime finansiranja javnih medijskih servisa, što će dovesti do daljeg pada kvaliteta programa koji emituju i građani će biti sve manje spremni da za takav javni servis izdvoje sredstva kroz pretplatu. Za to nema nikakvog opravdanja. Težimo tome da što manje sredstava potrošimo za finansiranje, kažemo da ćemo ih naći u budžetu iako su ta sredstva ista ona koja izlaze iz džepa građana, odnosno koja sami građani opredeljuju za budžetsko trošenje. Kažemo da ćemo trošiti manje sredstava, što implicira da će biti lošiji kvalitet, čime utičemo na to da taj javni servis, koji je ipak tekovina civilizovanog društva, polako počinje da propada – dodaje Gajin.

Ako se za RTS može reći da je pred bankrotom, kako onda sagledati situaciju u RTV? Dom je do temelja srušen tokom bombardovanja Novog Sada, pa su podstanari već 14 godina, a od ionako skromne pretplate prikupljene na teritoriji Vojvodine ne dobijaju čak ni zakonskih 70 procenata, na šta nas upozorava Sejdinović.

– Svedoci smo da vlasti u Beogradu na najdrastičniji način diskriminišu RTV nauštrb RTS-a. Dok RTS dobija značajna sredstva na mesečnom nivou (2,4 milijarde dinara godišnje) iz državnog budžeta, RTV ne dobija ni dinara. RTV se nije našao u rebalansu budžeta za ovu godinu, za razliku od RTS-a. RTV je diskriminisan i načinom funkcionisanja sadašnje pretplate, jer je pravilo da dobija manje sredstava nego što je zakonski određeno (70 odsto od prikupljene pretplate na teritoriji Vojvodine). To je u potpunosti neprihvatljivo, pogotovo ako uzmemo u obzir činjenicu da RTV emituje program na deset jezika, dok RTS uopšte ne mari za nacionalne manjine, kao da su hiljadama kilometara daleko i kao da nemaju pravo da se informišu putem servisa koji i oni plaćaju. Setimo se da je bilo pokušaja da se RTV uguši i ugasi. Nadamo se da cilj sadašnje republičke vlasti, ogrezle u centralizmu i nacionalizmu, nije da se RTV ubije kroz njegovo finansijsko iscrpljivanje. Ovo što trenutno gledamo jeste veliki udar na prava nacionalnih zajednica i morao bi se zauzeti veoma delatan stav i od predstavnika manjinskih elita, koji bi uključivao informisanje predstavnika EU-a i matičnih zemalja o ovom skandaloznom udaru na RTV i prava nacionalnih zajednica – kaže Sejdinović.

Koliko god negodovali zbog vraćanja javnih servisa na budžet, naši sagovornici smatraju da je to ipak ispravno rešenje i to zato što drugog jednostavno nema.

– Javni servisi su dovedeni na rub opstanka i možda je finansiranje iz budžeta kao privremeno, oročeno rešenje, koliko god loše bilo, u ovom trenutku jedino realno – ističe Sejdinović.

– Takav način finansiranja, ponavljam, mora biti striktno oročen i mora sadržavati mehanizme koje će automatizovati dodelu sredstava, odnosno onemogućiti arbitrarnost predstavnika vlasti prilikom njihove dodele. U protivnom, javni servis nije javni, već državni servis. U roku od dve godine neophodno je pronaći model efikasnog prikupljanja pretplate, bilo kroz poreze, takse ili na neki drugi način. Nije potrebno smišljati rupu na saksiji, potrebno je preuzeti modele iz drugih zemalja koji su se pokazale koliko-toliko uspešni. Jedan od njih je i model Hrvatske. Takođe, neophodno je da novi zakon (verujem da će stručna radna grupa koja radi na njemu to uzeti u obzir) ni na koji način ne diskriminiše RTV zbog njegovog višestukog značaja. Takođe, on mora u sebi sadržati odredbu, bar prelaznu, u kojoj će naložiti državi da reši problem RTV-a, koji radi kao podstanar od 1999. godine. Dok RTS obnavlja prostorije i gradi avalski toranj, RTV je jedini javni servis u Evropi, verovatno i u svetu, koji radi u rentiranim prostorijama jer je tokom bombardovanja NATO-a ostao bez svoje zgrade – dodaje Sejdinović.

Sve ovo podseća na onaj vic koji ćemo malo korigirati, a koji kaže: “Izeš zemlju kojoj je Bosna i Hercegovina zapad.” Parafrazirajmo ga i recimo: “Izeš zemlju kojoj je HRT pojam za javni servis”. Nažalost, tako je kako je.

TANJUG – agencija za gubljenje vremena

Iako još nezvanično, novinska agencija TANJUG istim će zakonom postati Vladin biro za komunikaciju. Ako se za RTS i RTV može ostaviti prostora za dozu razumevanja, ovde to ne može biti slučaj. U TANJUG-u je trenutno zaposleno oko 250 ljudi, pa je i bez ove odluke imao silne privilegije, kojima se preostale dve novinske agencije (Beta i FoNet) nisu mogle pohvaliti.

– Sa TANJUG-om je situacija još gora. Imamo dve agencije koje žive od tržišta i TANJUG koji je sa budžetskim novcem ulazio u trku sa agencijama koje su na nuli. To je dvostruko kršenje. Krši se ravnopravnost na tržištu, a osim toga dobijaju novac direktno iz budžeta, koji nije ni novac pretplatnika. Taj novac je bez ikakve kontrole – kaže Dragan Janjić, zamenik predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije, nekad bivši glavni i odgovorni urednik agencije Beta.

– Dok se do uticaja na uređivačku politiku RTS-a dolazilo okolnim kanalima, sa TANJUG-om je to bilo puno lakše i otvorenije. Za vreme vladavine Demokratske stranke ta agencija i nije bila ništa drugo do stranački servis. Vladari se menjaju, ali TANJUG opstaje. Sa koliko profesionalne ozbiljnosti TANJUG prilazi svom poslu najbolje pokazuje prenošenje teksta sa satiričnog portala www.news-bar.hr koji kaže da će za potrebe ulaska u EU Hrvatska promeniti delove teksta himne, kao i da bi grb mogao biti izmenjen. Sve su to ozbiljno shvatili i preneli brojni mediji u Srbiji.