Koja: Pokušavamo da držimo svoju liniju

Svako pojavljivanje novog singla grupe Disciplin A Kičme predstavlja iznenađenje i avanturu za poklonike Koje i njegove dugovječne grupe. Potkraj prošle godine objavljen singl “Samo Disciplina” predstavio je bend u novom svjetlu, jer se grupi priključio novi član Igor Djeke. Osim toga, Koja se nedavno dohvatio gitare i, poput svog idola Hendriksa, zasvirao u grupi Trese.Lupa.Udara.

Pridružio vam se Igor Djeke na usnoj harmonici: iako smo već čuli kako sjajno zvuči fuzija Djeke i Koje na novom singlu “Samo Disciplina”, svejedno je riječ o velikom iznenađenju. Kako to da ste se odlučili za taj instrument?

Ideja zvuka usne harmonike datira još od raspada predratne postave Discipline kičme sa duvačima i preseljenja delovanja grupe na britansko tlo. Tamo sam to probao u par navrata, kasnije i ovde, no sve su to bili klasični bluz harmonikaši kojima je ovo bilo previše drugačije od onoga na šta su navikli, tako da se nismo našli. Igor je čovek iz drugačijega muzičkog miljea i dobro razume šta se dešava u Disciplini. Koristi i pedale sa efektima, šta mu daje specifičan zvuk, tako da mnogi ljudi kad su prvi put čuli pesmu “Samo Disciplina” nisu prepoznali usnu harmoniku sve dok ne zasvira solo. Tu se, naravno, osim specifičnog zvuka, radi i o aranžmanima, koji nisu i sigurno neće biti standardni harp bluz-rok aranžmani na koje su svi navikli i koji su opšte mesto.

Neko zaradi više, neko manje

Novi singl prati još jedno iznenađenje, osvanuo je na Dizeru: je li to produkt godina promišljanja kako bi bilo najbolje objavljivati, odnosno distribuirati stvorenu muziku ili je tek riječ o situaciji neizbježnoj za današnje doba?

I jedno i drugo, reklo bi se. Čovek danas mora da se dovija na razne načine ne bi li došao do slušaoca i privukao šta više pažnje. Istovremeno, pokušavamo da držimo svoju liniju i u sve to ubacimo i dodatni smisao, kao šta je u ovom slučaju specijalno pakovanje koje sadrži CD-izdanje singla, sa još jednom, duljom verzijom pesme i majicom “Samo Disciplina”, a sve to u saradnji sa beogradskim brendom Dečko Car. Sve informacije o tom produktu mogu se naći na sajtu: http://shop.bracaburazeri.com/

Znači li to da ćemo od Discipline i Koje svako toliko putem Dizera dobivati nove singlove ili se ipak sprema album, kao i prethodni “Uf!”, za Kroaciju rekords?

Opet ću odgovoriti – i jedno i drugo. Napravićemo kolekciju pesama sigurno. Bitno je da se grupa javlja konstantno.

S obzirom na Djekinu usnu harmoniku, možemo li od Discipline očekivati više bluza na novom albumu? Možda kakvu obradu?

Mislim da sam lagano već odgovorio na to pitanje. Ne verujem za obrade, a šta se bluza tiče, on je uvek tu: ko prati, verovatno se seća da smo 1998. objavili i album i pesmu pod imenom “Heavy Bass Blues”, koja je na neki način i manifest grupe i koju i danas sviramo na koncertima.

Kakav su iskustva suradnje s ljudima iz Kroacije rekordsa? Opravdavaju li nastavak suradnje ili su povukli previše krivih poteza, pa ste u potrazi za novom diskografskom kućom?

Prijatelju, nema tu mnogo mogućnosti ni za prave ni za krive poteze, druga su vremena, CD-ovi se ne prodaju u nekim naročitim brojkama, a uskoro će i da nestanu kao format. Mislim da ćemo nastaviti saradnju sa njima.

Kako je s naplatom autorskih prava u Srbiji? Zaradi li se što od tantijema ili je usklađivanje sa zakonima o autorskim pravima EU-a tek u povojima?

Neko zaradi više, neko manje. Nisam siguran da je to još sređeno kako treba.

Plemenska gitarska vatra 

Krajem prošle godine zadesilo nas je i iznenađenje u vidu grupe Trese.Lupa.Udara. Kako je došlo do toga da ste se prihvatili gitare, pokazali kako je Hendriks vaš idol i zasvirali muziku iz filma “Kako je propao rokenrol” iz 1989. godine?

Malo plemenske gitarske vatre, u trenucima kada je rok na margini, nije naodmet, zar ne? Dakle, nije to prvi put da sviram gitaru uživo, možda jeste bilo u Zagrebu, u ovom obliku, no i u filmu “Fank i lastiš Crnog Zuba” sviram gitaru na onim sešnima… Znam da me ljudi isključivo vezuju uz bas gitaru, šta nije neistina, naravno, ali se zaboravlja da sam komponovao i odsvirao sve gitare u trećoj priči omnibusa “Kako je propao rokenrol”. U osamdesetim sam kao solo-gitarista imao u jednom momentu ad hok postavu pod imenom Kod tri balona: bas je svirao Branislav Petrović Banana, gitarista Električnog orgazma, a bubnjari su se često smenjivali: Čavke, Žika, Kokan iz Idola. Repertoar nam je bio jugoslovenski rok sedamdesetih – Tajm, Pop-mašina, JU grupa, Buldožer… Kasnije se to isto dešavalo i u Londonu, pod imenom Lost Čildren (gde je drugu gitaru svirao Nikola Čuturilo, a bas Bojan Pečar). Inače sam godinu i više gulio po londonskim pabovima gitaru, zajedno sa Dadom Džihanom, bivšim klavijaturistom Zabranjenog pušenja. I ima toga još…

Uz vas, muziku za film “Kako je propao rokenrol” potpisuju Srđan Gojković Gile i Vlada Divljan. Kako su oni reagirali na ideju o osnivanju grupe Trese.Lupa.Udara i izvođenju songova iz filma širom regije?

Svako svira svoje pesme, nema tu nikakvih reakcija. Kažem, Trese.Lupa.Udara se bavi mojim pesmama, komponovanim na stihove Gorana Gajića, a dodatno sviramo i neke nama omiljene hitove i standarde iz rok-istorije, autora poput Link Vreja ili Ti-Reksa, na primer.

Kako napreduje plan o objavi svih izdanja i nemalog broja neobjavljenih lajv snimaka Discipline kičme i Disciplin A Kičme na CD formatu?

Trostruko CD izdanje sa albumima objavljenima za PGP RTS je spakovano i remasterovano; trebalo je to već da se pojavi, ali kao i obično, sve kasni. Nadam se izlasku tog izdanja u februaru ili martu.

Kakve su prognoze vezane uz karijeru benda i vaš autorski rad u ovoj godini?

Neću da prognoziram ništa, ali verujem da ćemo sa novim instrumentom u postavi imati zanimljivu godinu.