Tadićijada 2014.

Dugo nije bilo nikakvih vesti o bivšem predsedniku Borisu Tadiću, nakon njegovog pada sa vlasti u maju 2012. godine. Stari kadrovi DS-a kažu da nakon tog neočekivanog političkog obrta Tadić nije mogao šest meseci da ustane iz kreveta, “kao da se strmoglavio sa sedamnaestog sprata”. Niko osim Miodraga Mikija Rakića, bivšeg šefa predsedničkog kabineta i koordinatora rada tajnih službi, a zapravo velikog meštra, nije mogao da dopre do njega. Život umirovljenog predsednika države i počasnog predsednika DS-a odvijao se po iznajmljenim “stacionarima” od četiri hiljade eura, koliko je morala da izdvaja ionako upropaštena stranka, koja se uveliko osipala pod udarima sve moćnijeg SNS-a. Nezvanično se zna da je Tadić preko svog redova Baldricka, Mikija Rakića, pomogao u procesu reformisanja radikala u naprednjake, kao što je poznato da je nakon formiranja nove vlade, vicepremijer Aleksandar Vučić nasledio upravljanje službama bezbednosti od ovog čoveka. Borisa Tadića nigde nije bilo u to vreme, pa je Miki Rakić morao da obavlja sve poslove i izveštava svog šefa o događajima na terenu. A vesti nisu bile nimalo vesele.

Novi predsednik Tomislav Nikolić je uveliko pružao svoju ruku prijateljstva susedima, dok je u drugoj, kao na Coraxovim karikaturama, iza leđa stezao Šešeljevu zarđalu kašiku. Vicepremijer Vučić je obećavao megalomansku reformu i borbu protiv korupcije, dok je Dačić poentirao na nastavku pregovora sa Prištinom. Mora da se pitao Boris Tadić šta se to dogodilo sa svetom u međuvremenu. Miki Rakić mu je sigurno objasnio da su se nekoliko puta gadno zajebali u povlačenju poteza, naročito ono s Dodikom, ali da su napravili i jedan genijalan potez koji bi im jednog dana, ako Tadić ponovo prohoda, mogao biti jedina nada. Tadić ga je verovatno pogledao svojim zbunjenim pogledom i zamolio da ga podseti koji je to potez bio. “Pa stvaranje SNS-a, gospodine predsedniče”, mora da mu je odgovorio njegov verni štitonoša. Prišao mu je, uzeo ga ispod ruke i pomogao mu da ustane iz bolesničke postelje. “Vreme je za naš povratak”, rekao je Miki Rakić, “Za nove pobede!” “Svaka nam je pobeda važna”, mora da se prisetio Tadić svoje parole iz dvehiljade i neke godine. Bio je to početak Tadićevog političkog trećeg doba.

Tadić se u maju 2012. oprostio od pučanstva i prevrtljivih intelektualaca, kolokvijalnim pozdravom da “ćemo se sresti u nekom novom filmu”. Taj film, pod nazivom Nova demokratska stranka, sa crvenim kružnim logom koji pokrivaju dve strelice za fast forward udesno, počeo je 18. januara ove godine u Novom Sadu, kada je Tadić na maratonskoj sednici Glavnog odbora DS-a pokušao da povrati svoju vlast i svrgne Dragana Đilasa. Međutim, sve se odigralo mimo plana Mikija Rakića, koji se kiselo smeškao tokom neprijatne rasprave. Ispostavilo se da je za Tadića glasalo samo 127 članova GO-a, dok je Đilas dobio 274 glasa. Očigledno iznerviran, Tadić je tom prilikom izjavio da će nastaviti da vodi dalje svoje ljude, koji su poznati po svom “savršenom osećaju za politički trenutak”. Tog časa je Miki Rakić morao da aktivira plan B, koji je bio predviđen za slučaj da propadnu na zasedanju GO-a, kako se na kraju i dogodilo. Taj plan B, međutim, sastojao se iz dva segmenta. Prvi je predviđao ujedinjenje vernih tadićevaca iz prethodne epohe, pre svega Dušana Petrovića, ministra poljoprivrede u prethodnoj vladi i oblasnog gospodara šabačke nahije, te bivše neuspešne ministarke pravde Snežane Malović i njenih bliskih saradnika, tragača za kostima Draže Mihailovića. Naposletku je ovoj neformalnoj grupi pristupio i Nenad Čanak sa svojom Ligom za socijaldemokratiju. Kada su ga pitali zašto to čini, on je rekao da ga je zadivio Tadićev iznenadni povratak na političku scenu, koji se dogodio po antičkom receptu deus ex machina, te da mu zato neizmerno veruje. Ispostavilo se da scenski trikovi Mikija Rakića mogu da privuku razne nezadovoljnike, pre svega iz DS-a, ali i iz nokautirane partije Mlađana Dinkića.

Drugi deo Rakićevog plana predviđao je parazitsko preuzimanje neke gotove političke infrastrukture. S obzirom na to da DS nije želeo da pristane na to, kao žrtva je pala mala partija Zeleni Srbije, odavno registrovana, ali gotovo nevidljiva na političkoj sceni. Njihove male ekološke aktivnosti i kampanje u smislu “ne dozvolimo da Srbija postane poput Uskršnjih ostrva”, ostaju uvek na rubu medijske vidljivosti. No za nekoliko dana, otkako se parazit zvani NDS fuzionisao sa Zelenima, saznalo se da će Boris Tadić biti lider ove koalicije, dok se ono skriveno samo podrazumevalo tj. da će Miki Rakić ostati mastermajnd cele stvari, osmišljene da dodatno potkopa DS i u krajnjem cilju, nakon izbora, ponudi se Aleksandru Vučiću.

Ruku saradnje NDS je pružio SNS-u pre nedelju dana, kada je Vučić usred kampanje poželeo da demonstrira kako je on u stanju da se bori protiv korupcije i u svojim redovima. Naime, kada je trebalo postići kvorum za ukidanje poslaničkog imuniteta Draganu Tomiću, funkcioneru SNS-a i predsedniku IO-a Univerzal banke, koju je za nepune dve godine oštetio za oko pet miliona eura, samo su poslanici NDS-a pristali da učestvuju u ovoj predstavi. Nakon pola sata od prvog pokušaja, pošto su se o nekim stvarima dogovorili sa Aleksandrom Vučićem, kvorum je postignut. Stvar nije loše krenula, sigurno je pomislio Boris Tadić, dok je Miki Rakić znao da najteži dani tek predstoje, kao i to da Tadića ne bi trebalo preopteretiti unapred, jer slabo pamti i, što je još gore, teško kapira. Tadiću nije baš jasno ni kakve on veze ima sa politikom Zelenih, sa čijom agendom ima dodira jedino preko zelene salate. Kada je na tren pogledao njihov program, pred zajedničku konferenciju za štampu, mora da se zapanjio ciljevima ove partije: “Zaštita životne sredine i ekološke mudrosti, socijalna pravda, neposredna demokratija, održivost zelene ekonomije, uvažavanje različitosti i ljudskih prava, sprečavanja svih vidova nasilja.” Od svega toga, Tadić nije shvatio ništa, osim da će Miki Rakić to umeti da prevede na jezik blizak našem čoveku.