Laš Fr. H. Svensen: Kako biti slobodan

“Filozofija slobode” Laša Fr. H. Svensena obimna je studija podeljena na poglavlja o ontologiji, politici i etici slobode. Knjige ovog profesora filozofije na Univerzitetu u Bergenu (“Filozofija dosade”, “Filozofija mode”, “Filozofija zla”, “Filozofija straha”, “Filozofija rada”) prevedene su na dvadeset četiri jezika.

Na početku i na kraju knjige citirate Dejvida Fostera Volasa, pisca koji je promenio savremenu književnost: “Istinski važna sloboda obuhvata pažnju i svest i disciplinu i trud, i sposobnost da se zaista brinemo o drugima i žrtvujemo se za njih, iznova i iznova, na bezbroj banalnih, sitnih, neprijatnih načina, svakog dana.” Zašto Volas?

Odabrao sam Volasove reči zato što dobro rezimiraju glavne teze iznete u knjizi, da je sloboda na kraju vezana za ostvarivanje vrednosti u nečijem životu. Kada je moj otac dobio rak, odlučio sam da ostavim filozofiju po strani i negovao sam ga dok nije umro posle osamnaest meseci. Prema negativnom poimanju slobode, moja sloboda bila je strogo ograničena tokom tog vremena, morao sam da svoj uobičajeni život stavim na čekanje, da živim sa njim i brinem se. Ipak, rekao bih da je to pre bila realizacija moje slobode. Izraz onoga što je zaista bilo važno za mene. Takav izbor nameće ograničenja ponašanja i zahteva samodisciplinu.

Postavljanje granica

Zbog čega bi neko mogao da kaže kako više niste slobodni…

Ako se sloboda tumači kao odsustvo ograničenja, onda takva samodisciplina postaje smetnja. Ispada da samo razuzdana nekontrolisanost ispunjava kriterijume. Međutim, takav zaključak je pogrešan. Ukoliko disciplinujem sebe i odlučim da odbacim određene želje, sama činjenica da sam ja postavio granice eliminiše svaku prateću neslobodu. Ključno pitanje nije da li lična sloboda ima svoje granice – biće ih u svakom slučaju – već da li smo ograničenja sami nametnuli. Samonametnuta ograničenja jesu ostvarenje lične slobode. Čemu služi sloboda ako ne tome da nam omogući izbor da se posvetimo onima koji nam najviše znače, u trenutku kada smo im najpotrebniji…

U predgovoru napominjete da je vaša knjiga zapravo odbrana slobode?

Napadaju je s raznih strana. Od onih koji tvrde da je sloboda nespojiva s pogledom na svet kakav ima nauka, do onih iz političke arene, spremnih da je žrtvuju zarad nekog navodno višeg cilja, poput nacionalne bezbednosti. Cilj mi je da pokažem kako je sloboda ustvari savršeno kompatibilna sa pogledom na svet kakav ima nauka i da postoje određena osnovna prava koja ne mogu biti legitimno žrtvovana, bez obzira na političke ciljeve koje neko želi da postigne.

Knjiga se razlikuje se od vaših prethodnih dela?

Donekle je izdvaja to što je malo duža od mojih drugih knjiga. Volim da pišem kraće, ali ovoga puta bilo je toliko tema koje sam morao da pokrijem da se završilo delom duplo obimnijim od većine drugih. Kada govorimo o pristupu filozofiji, on je malo više “analitičan”, samim tim i izazovan za čitaoca. No, moja osnovna mišljenja i perspektive u skladu su s onima iznetim u ranijim knjigama.

Kako se grupa Pet Šop Bojs našla u celoj priči? Tu je jedna njihova strofa: “We` ve got no future, we`ve got no past/ Here today, built to last/ In every city, in every nation/ From Lake Geneva to the Finland station.” Dakle, centar evropskog kapitalizma, kako pišete, plus železnička stanica na koju je Lenjin stigao iz egzila.

Pet Šop Bojsi nisu jako važni za knjigu, ali sam mislio da bi njihov singl West End Girls mogao da bude lep rezime teze Frensisa Fukujame o kraju istorije.

Do čega vam je stalo?

Pišete i o Šopenhaueru, o njegovom čoveku koji misli da je slobodan posle radnog dana. Da li je danas “njegov junak” potpuno uništen?

Naprotiv! Ja verujem da niko od nas ne može da izbegne ideju da je slobodan; nemoguće je delovati sve dok nemate takvo uverenje. Stanovište bi moglo da bude pogrešno (mada tvrdim da nije), ali je verovatno neizbežno u našem realnom životu, bez obzira na skepticizam.

U kakvom su odnosu sloboda i internet? Jedno poglavlje govori o zaštiti ličnih podataka. Da li tako nešto postoji u decenijama društvenih mreža?

Da i ne. Svi mi imamo ogromnu količinu informacija o sebi koja nikada nije prebačena u kompjuter i imamo izbor šta želimo da podelimo s drugima na društvenim mrežama. Odabrao sam otvoren profil na Fejsbuku, ali sam prilično restriktivan po pitanju stvari koje tamo publikujem. Naravno, sredstva za elektronsku prismotru nikada nisu bila veća, naša privatnost nikada nije bila ugroženija, što umanjuje slobodu. Ali internet, s druge strane, otvara mnogo novih mogućnosti i istovremeno je proširuje.

Da li nekada kažete: “Sad sam slobodan!”?

To je nešto što uzimam zdravo za gotovo u svakodnevnom životu. Više nego što izgovaram naglas…

Na kraju, kakav biste savet dali našim čitaocima – kako da budu slobodni?

Pokušajte da shvatite do čega vam je stalo. Razmislite da li brinete o onome o čemu bi trebalo da brinete i podesite stvari prema tom odgovoru. To je ono na šta se sloboda na kraju svodi.