Sezona lova

Kao u jednom starom Diznijevom crtanom filmu iz pedesetih godina, premijer Vučić sedi sa nogama podignutim na okrugli sto i opušta se nakon sednice Vlade na kojoj je izglasan još jedan zakon. Povremeno gleda u fotografiju koja visi na zidu. Na njoj je prizor iz lova: njegov predak Šešelj u traperskoj odeći sa puškom kremenjačom nagazio je dnevni list “Danas” koji je smalaksalo uginuo pod njim. Premijer se smeška prisećajući se tih mitskih vremena iz 1999. godine i ranije, kada se nesmetano puškaralo po medijima i novinarima kako se kome iz vlasti prohtelo. A onda baci pogled na hrpu novina koje mu je kurir tog jutra spustio na sto. Među njima vidi survival “Danasa” iz tih davnih godina i pobesni kada pročita šta se piše o njemu i njegovoj Vladi. Ponovo baci pogled na Šešelja i onda se dogodi ono što bi se moglo nazvati mističkim iskustvom. Šešelj s kremenjačom skoči sa slike i kao astralno telo uleti u premijera, čije oči počnu da se šire i radijalno šalju signale posednute osobe. “Duh predaka u njemu budi nekontrolisanu želju za lovom na divljač!”

Tako je nekako počela i čitava hajka na beogradski dnevni list “Danas”, koji je ostao kao jedan od retkih medija izvan zone Vučićeve apsolutne kontrole. Budući da se radi o papirnom izdanju a ne o portalu, kojima se uglavnom bave SNS botovi, jedan od najboljih načina bio je finansijski udar na glasilo koje tavori već godinama u tadićevsko-vučićevskoj baruštini. Stoga je premijer odlučio da na “Danasu” isproba funkcionisanje Zakona o zapošljavanju osoba s invaliditetom. Kada nema dobrog starog Zakona o informisanju i ovaj je dobar, zvuči moderno i operativno, a izvršilac cele operacije je država u obličju Poreske uprave. Da smo u SAD-u, možda ništa ne bi bilo čudno, ali u Vučićevoj Srbiji, gde državni “giganti” duguju milijarde a ne poštuju zakone niti izmiruju obaveze, ovakva akcija izgleda providno. Uglavnom, Poreska uprava Srbije je preuzela ulogu medijskog egzekutora i ustremila se na “Danas”.

Nije prošlo ni sto trideset dana Vučićeve nove Vlade, a u tom periodu zabeležena su čak dva udara na slobodu medija. Prvi je bio nakon majskih poplava i u žiži je bio sajt Peščanik, dok je sada na meti “Danas”. Naravno, ni premijer ni njegovi ministri nikada nisu priznali da cenzura u Srbiji uopšte postoji, čak su ušli u otvoreni sukob sa OEBS-om, koji je kritikovao nasilničko ponašanje vlasti u Srbiji kada je u pitanju sloboda štampe. Naravno, EU je pokazala nezainteresovanost za čitav ovaj slučaj, jer je čitav proces sprovođenja Briselskog sporazuma ostao da “visi” u vazduhu, a njegov “garant”, premijer Vučić, okuražen svojom “državničkom ulogom” na Balkanu, pokazao je zube kako EU funkcionerima tako i domaćoj medijskoj javnosti, bar onom delu koji je pokušao da sa rubova scene upozori na nedozvoljeno ponašanje vlasti. U slučaju udara na “Danas”, ova politika gušenja slobode medija poprimila je nove forme, tj. demokratsku formu zabrinutosti države za prava manjinskih grupa, u ovom slučaju osoba sa posebnim potrebama. Tako je ustanovljeno da od 114 hiljada registrovanih preduzeća u Srbiji, “Danas” spada među 26.669 onih koja imaju preko dvadeset zaposlenih, zbog čega podležu odredbama pomenutog Zakona. S druge strane, u “Danasu” su od ranije već radila dva novinara iz ove kategorije, međutim Poreska uprava je izrekla kaznu za period u kome je bilo isuviše komplikovano dokumentovati pomenuti status zaposlenih lica. Naposletku, određena je drakonska kazna za list “Danas” u iznosu od pet miliona dinara (50 hiljada eura). Na upit novinara ovog lista, Poreska uprava nije želela da odgovori koliko je preduzeća platilo kaznu na osnovu primene ovog Zakona. Ispostavilo se da se radi o veoma selektivnoj primeni zakona, koji se koristi kao batina za nepoćudne i one koji nisu u milosti Vlade.

Začudo, nakon ovoga se oglasio i umrtvljeni srpski PEN centar, koji je sve ovo okarakterisao kao “gušenje slobode medija”. Ova zakasnela reakcija PEN-a imala je slab odjek jer je trebalo da reaguje toliko puta ranije, kada je Tadićeva vlast uspostavila kontrolu nad medijima i ograničila slobodan protok informacija. Onda je došao Vučić sa svojim proverenim prohibicijskim timom i dodatno usavršio sistem za ukidanje sloboda. Tadić je represivno proganjao novinare i pisce u Srbiji, dok je Vučić patentirao softver koji operiše kao maska demokratije za autoritarnu vlast koja nastoji da uguši svaki kritički glas u javnoj sferi. Neki novinari “Danasa”, poznati po svojoj kritičnosti i duhovitosti, očigledno su zasmetali premijerovom uhu. Stoga je odlučeno da među 125 prijava za neprimenjivanje zakona, jedna ode i na adresu ovog beogradskog lista. Sve ispada lege artis, dok se premijer Vučić samo može pohvaliti sprovođenjem dubinskih reformi koje menjaju strukturu društva i države. Pretpostavljam da “Informer” i ostala žuta štampa, koje u Srbiji ima napretek, nikada neće doći pod udar Poreske uprave. Na stranicama “Politike” osvanuo je tekst koji je nastojao da ceo ovaj slučaj prikaže kao posledicu “sprovođenja zakona”. Od partija, reagovao je samo vanparlamentarni LDP, dok je za ostale aktere na političkoj i medijskoj sceni ovaj događaj ostao samo još jedan “nebitan” slučaj u nizu koji svedoči da se Srbija nalazi na dobrom putu.

Za to vreme, sve je intenzivnija putinizacija društva i njegovih medija. Tajkuni dobijaju povlašćene položaje, a novinari i urednici koji se osmele da kritikuju takve pojave bivaju primorani da se suoče sa bedom koja ih očekuje nakon izricanja drakonskih kazni. Ispostavilo se da svaki novi udar Vlade na slobodu medija biva sve teži, a posledice dalekosežnije. Ukoliko ne dođe do konsolidacije društva koje je razoreno ovakvom politikom, moglo bi se desiti da se novine, koje odluče da ostanu dosledne svom poslu, registruju i štampaju u inostranstvu, a potom dopremaju u Srbiju. Premijer se dobro seća takvih strategija. Verujem da je već spremio pravi odgovor.