Gas do daske

Kad se pre nekoliko meseci pojavila informacija da je Bugarska pod pritiskom EU-a stopirala radove na gasovodu Južni tok, u Srbiji su je tvrdoglavo izignorisali, odnosno pravili su se da to neće uticati na domaće radove. Ukrajinski problem tad još nije bio aktuelan i prostora za optimizam je možda i bilo. Osnovni problem je bio tehničke prirode, na relaciji Brisel – Moskva, objašnjava za “Novosti” Siljka Pištolova, glavna urednica sajta energyobserver.com.

– Južni tok sa svojim monopolom nije po volji EU-a. Ako hoćemo da se izgradi, Rusija mora da prilagodi svoje zakonodavstvo EU-u i da prepusti monopol. Tu je problem i sa Bugarskom koja je članica EU-a, a to znači da mora da poštuje zakonodavstvo Unije. Mislim da je Bugarska to shvatila i zato su stopirali radove – kaže ona.

– Što se tiče Srbije, može koliko god hoće da insistira na Južnom toku, ali ne verujem da će se to ikada realizovati – ističe naša sagovornica i pita se čemu bi služilo to što se gradi u Srbiji pod etiketom Južnog toka ako od ukupnog posla nema ništa.

– Srbija insistira na tome, ali insistira i na ulasku u EU. Srbija mora prvo odustati od Južnog toka, jer ovakav ne odgovara EU-u. Ako hoće u EU, mora odustati i mora se potruditi da nađe neke druge snabdevače. Smatram da je Srbija napravila najveći problem kad je potpisala energetski sporazum sa Rusijom, jer je pristala da proda NIS za džabe u zamenu za Južni tok. Zauzvrat nije dobila ništa – dodaje Siljka Pištolova.

U toku je istraga o ovoj transakciji, koja je poprilično iznenadila rusku stranu. Tim povodom oglasio se čak i bivši predsednik Boris Tadić, koji smatra da bi istraga mogla prouzrokovati ozbiljan spoljnopolitički problem. Pitamo se zašto bi to bio problem ako je transakcija čista, ali to je nešto na šta će Tadić možda i zvanično dati odgovor.

Dokle će dogurati istraga teško je predvideti, ali sama činjenica da postoji, za predsednicu Centra za spoljnu politiku Aleksandru Joksimović znači da Beograd između evropskog čekića i ruskog nakovnja ipak naginje ka onom prvom.

– Mali signali govore da Srbija ipak naginje Briselu. Imamo istragu o privatizaciji NIS-a, što sasvim sigurno nije dobro prihvaćeno sa druge strane – kaže Aleksandra Joksimović.

I Siljka Pištolova, koja se od same najave prodaje NIS-a Gaspromu protivila tome, smatra da je to korak napred.

– Imajući u vidu da je Rusija bogata zemlja, smatram da mala Srbija u odnosu na Rusiju nije dobro odigrala ulogu. Onog trenutka kad je potpisala energetski sporazum, kao da se predala. Ovako mali mnogo više vredimo Rusiji nego nama Rusija. To je prava zaštita ekonomskog interesa zemlje – kaže.

Sama istraga govori opet u prilog tome da je sudbina Južnog toka, koliko god ga zvanično prizivali i podržavali, više nego neizvesna. Srbiju, ističe to Aleksandra Joksimović, niko neće ni pitati kako i da li nastaviti čitav projekat.

– Energetska bezbednost je jedna od najvažnijih tema u Evropi. Južni tok se mora posmatrati u kontekstu odnosa EU-a i Rusije. U zavisnosti od dogovora između Brisela i Moskve zavisiće i dalja sudbina Južnog toka. Da bi došlo do realizacije ovog projekta, neophodno je da gasovod prođe kroz EU, pa da uđe u Srbiju i da izađe na teritoriju EU-a. Dobra volja Srbije da se on izgradi nije ni presudna ni odlučujuća. Od nas ne zavisi baš ništa – objašnjava Aleksandra Joksimović.

Čak ni teza da je Evropa zavisna od ruskog gasa i da će to biti razlog za nastavak gradnje i oživljavanje projekta ne drži vodu, naglašava Siljka Pištolova.

– EU ima dovoljno tečnog prirodnog gasa za svoje potrebe. Ne mora da se prilagođava ruskim zahtevima. Svaka zemlja koja ima more ima i luku, a kad ima luku, može da gradi i terminale za tečni prirodni gas. Situacija bi bila drugačija kad bi sama EU imala probleme – dodaje.

Koliko je u svemu reč o “bratskom”, “pravoslavnom”, “panslavenskom” i inom interesu najbolje govori nedavno objavljeni podatak sa sajta trademap.org. Po njemu, Srbija je tokom prošle godine iz Rusije uvozila gas po prosečnoj ceni od 720 dolara po toni, što je za čak 20 odsto više od prosečne cene isporuke ruskog gasa ostalim evropskim zemljama. To, naravno, otvara jedno bitno pitanje.

– Nemačka i neke druge članice EU-a dobijaju jeftin ruski gas. Ako mi neko kaže da su nam Rusi veliki prijatelji, onda me zanima zašto nam prodaju gas po skoro duplo većoj ceni nego drugim evropskim zemljama – govori Siljka Pištolova.

Netransparentnost je još jedna od zamerki upućena Rusiji, a ako svemu tome dodamo i sve lošiju komunikaciju zbog rata u Ukrajini, Srbija bi se već ove zime mogla naći u problemu kako obezbediti dovoljne količine gasa. Siljka Pištolova ukazuje na krivca:

– Zašto direktor Srbijagasa Dušan Bajatović nije izgradio veze sa Rumunijom? Imao je mogućnosti da se poveže i sa Bugarskom koja će dobijati tečni prirodni gas iz Grčke, a ima i ponudu da se priključi na turski gasovod. Tako ne bi zavisio samo od ruskog gasa.

Do zime nije ostalo mnogo. Zahlađivanje odnosa Brisela i Moskve zbog ukrajinske krize i sankcije koje je Unija uvela možda idu u prilog izvoznicima, ali nikako ne idu u prilog rešavanju energetske stabilnosti Srbije. Svaki minus u odnosima EU-a i Rusije bukvalno će se preliti na termometre onih koji očekuju ruski gas, kog će možda i biti, ali će njegova cena tada biti još paprenija.