Jačanje nacionalnih mišića preko tuđih leđa
Petnaest godina je prošlo od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, sporazuma koji je zacementirao BiH, uz dva veoma bitna vezivna elementa, Srbiju i Hrvatsku, koji su prethodno imali sasvim drugačiju funkciju. Godišnjica Dejtona jedan je od razloga što se ovih prolećnih dana o Bosni pričalo i pisalo više nego inače. Drugi je nedavno usvajanje Rezolucije o Srebrenici u srbijanskom parlamentu, a tu su još i godišnjica Igmanske inicijative, ministarski samit EU-Zapadni Balkan u Sarajevu…
Sve je to u drugom planu u BiH jer se u oktobru održavaju izbori, a kada su izbori onda je i nemoguće zapravo moguće, pa i to da Haris Silajdžić, predsednik Predsedništva BiH, dođe u Beograd, iako je donedavno bio izričit u odbijanju da poseti glavni grad Srbije. Istina, to se još nije desilo, ali svega nekoliko sati i kvar na motoru aviona delili su ga od stupanja na beogradski asfalt, koji mu je danas ipak malo dalji nego što je to bio do pre nedelju dana. Za sve je opet kriv napaćeni Ilija Jurišić, nekad visoki starešina MUP-a BiH i dežurni Operativnog štaba Javne bezbednosti Tuzla, koji je u Beogradu nepravosnažno osuđen na 12 godina zatvora, jer je navodno izdao naredbu da se puca na kolonu JNA koja je izlazila iz Tuzle, a tom neprilikom ubijen je najmanje 51 vojnik, a 50 je ranjeno.
Dežurni krivac
U svakom slučaju, Silajdžić je bio najavio posetu Beogradu i dogovoren je datum – 25. maj. Mogu Milorad Dodik i Boris Tadić pričati što god žele, ali protokol je odavao da je reč o službenoj poseti, a ne samo neformalnoj, odnosno prijateljskoj, kako su to predstavljali u Banjaluci i Beogradu. Sarajevo i Beograd su izgledali bliže no ikad od Dejtona. No, tanka je bila ta veza. Nakon što je prvi put načeta obeležavanjem godišnjice napada na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, zbog čega u londonskom zatvoru na zahtev Srbije sedi Ejup Ganić, ratni član Predsedništva BiH, dodatno je nagrižena obeležavanjem stradanja Tuzlaka u slučaju poznatom kao Tuzlanska kapija, a definitivno je pukla na Brčanskoj malti, odnosno na mestu još jednog stradanja vojnika JNA u Tuzli, a čija personifikacija je Ilija Jurišić. Za Srbiju, on je direktni krivac za napad na kolonu koja je napuštala Tuzlu. To možda i ne bi bio toliki problem da su dokazi jasni, kao što to nije slučaj. Uostalom, Jurišić je pred Apelacionim sudom u Beogradu napomenuo kako je od završetka rata dolazio preko 50 puta u Beograd.
– Zbog svega toga mi nije jasno zašto Tužilaštvo uporno ponavlja da sam im bio nedostupan. Dogodila mi se teška nesreća i ja tvrdim da se preko mojih leđa prelamaju svi nesporazumi između Srbije i BiH. Nisam ubica! Nisam nikakav dželat kakvog me pokušava prikazati tužilac. Iskreno suosjećam sa svima koji su stradali tog dana na Brčanskoj malti, ali ja za to nisam odgovoran. Da sam to učinio, onda mi ne bi trebao nikakav sud, za presudu bi bila dovoljno moja savjest. Želim vas podsjetiti na rečenicu velikog pisca Meše Selimovića koji kaže, ko ubije jednog čovjeka, kao da je ubio cijeli svijet. Ova rečenica je moja životna vodilja, ova Mešina misao je dio mene. Danas sam razočaran jer sam tokom prvostepenog postupka shvatio da je suđenje pristrasno, politički motivisano. Izgubio sam povjerenje i u Boga i u čovjeka, jer su me izdali u najtežim trenucima. Nikad nisam mrzio niti se svetio. Bez obzira na sve što mi se događa, ja nemam nikakav animozitet prema državi čije mi pravosuđe sudi. Za Srbiju me vežu najljepši trenuci mog života – kaže Jurišić.
Silajdžićeva poseta Beogradu predviđala je i posetu Okružnom zatvoru gde se Jurišić nalazi. Međutim, poseta je odložena, a istog dana Ministarstvo pravde bez obrazloženja saopštava da su posete zatvorima iz “bezbednosnih razloga” zabranjene. Uzalud insistiranje da se Jurišić izmesti na drugu lokaciju kako bi ga posetili, uzalud licitiranje drugim datumima posete.
Tihićeva kontra
Silajdžić će očigledno još neko vreme čekati ne bi li posetio Beograd, a kako se približavaju izbori ta ideja je sve više u magli. Njegovo insistiranje da poseti Jurišića na nož je dočekao njegov nekadašnji stranački saborac Sulejman Tihić, naslednik Alije Izetbegovića na čelu SDA. On ističe da Silajdžić ne treba da uslovljava dolazak u Beograd posetom Jurišiću. Osim toga, Tihić je kontru Silajdžiću udario i u Sarajevu, odnosno u slučaju Dobrovoljačka, rekavši da je tu zločina ipak bilo, te da je BiH na odbranu Ejupa Ganića potrošio dva miliona maraka. Zbog toga je Tihić proglašen prosrpskim elementom.
Otrovne iglice dvojice bošnjačkih lidera samo na tren zaustavila je godišnjica Igmanske inicijative, a tako će biti još neko vreme, jer 2. juna počinje ministarski samit u Sarajevu gde neće biti mesta međusobnom koškanju. Zanimljivo je da su se Tadić i Silajdžić ipak sreli i proćaskali na tren nakon završetka formalnog dela 21. sesije Igmanske inicijative. Da li je utanačen novi datum Silajdžićeve posete ne zna se. Zna se samo da je Ilija Jurišić i ove godine poslužio obema stranama za jačanje nacionalnih mišića