Johan Krojf i Odisej, Ajant ili Ajaks
Herojsko doba završilo se finalnom utakmicom u Meksiku 1970, Brazil-Italija. Jedan dečak je zakotrljao loptu u Švedskoj, i održao obećanje u Meksiku. U podrhtavanju slepoočnice prošlo je herojsko doba. Dolazilo je vreme trenera i marketinga, inkasanata i osrednjosti. Više se misli na faul, nego na volej, više se planira kako sprečiti, nego kako napadati.
Herojsko doba mogao je produžiti samo Johan Krojf. Mogao je produžiti vreme napadačkog stila: Ta srca u galopu, ili od radosti je život kroz rebra iskočio.
Krojf, čudo vitkosti, imao je sve odlike najboljeg igrača. Imao je moć nad vodom velikom, mogao je da zapovedi buri. Oko Krojfa se okupila ekipa, sve dečaci iz iste ulice. Amsterdam, Amsterdam. Bledi, visoki dečaci. Igrali su kao što vode teku i kao da prevode s latinskog. Osvojili su tri puta zaredom Kup šampiona. Video sam utakmicu Juventus-Ajaks. Krojf je došao na Svetsko prvenstvo u Nemačkoj kao br. 1. Leteli su Holandezi do finala, gol razlika je bila 14:1. I taj jedan gol bio je autogol. Kako je Krojf pogađao Hana, Repa, kako je prevario golmana Urugvaja, kakav je gol dao Brazilu. Jedan je gol namestio, a drugi – leteo je kroz zrak i volejom, po kiši, pogodio mrežu Brazila. To je bilo polufinale. Tako je počelo i finale s Nemačkom. Krojf je krenuo s centra igrališta, kao vihor i fauliran je na ivici šesnaesterca. Sudija je svirao penal, hrabar je bio taj Englez, Tejlor, drugi minut finala u Minhenu i penal za Holanđane. Ta utakmica je bila u znaku duela dva velika igrača, Krojfa i Bekenbauera. Centarfora i centarhalfa. Taj duel odlučio je… ali nešto pre toga: na sukob Ajanta i Odiseja podsetila me moja kći Jovana. Ajant ili Ajaks nije važno, dobro je za esej.
Kad nabrajanje prelazi u poeziju
Posle Ahilejeve smrti, njegova majka boginja Tetida odlučila je da njegovo oružje pripadne najhrabrijem Grku. Telo Ahileja spasili su Ajant i Odisej. I zato su samo njih dvojica polagali pravo na njegov štit i mač. Ajanta nisu voleli bogovi. On je redak junak koji hoće da načini podvig bez ičije pomoći. Otac, pre bitke, kaže Ajantu:
Pobjednikom daj na koplju budi
al’ pobeđuj s bogom…
I nitkov, oče, uz pomoć će bogova
znat sebi steći pobjedu a ja ću se
i bez njih, uzdam se, dokopat slave te.
Kako je doneta odluka kome će pripasti Ahilejovo oružje postoje razne verzije. Jedni kažu da je odlučila kocka, žreb, drugi da je Agamemnon mrzeo Ajantovu kraljevsku lozu i da je oružje odmah dao Odiseju. Treći kažu da je Nestor poslao uhode u Troju da čuju ko je najveći grčki junak. Uhode su donele glas da je taj junak Odisej. (Glasovi uhoda nikad nisu pouzdani.) Kad je saopštena odluka da oružje pripada Odiseju, Ajanta obuzme bes i tu počinje Sofoklova drama. Iz besa Ajant je tonuo u ludilo i, na kraju, počinio samoubistvo. Pobedio je racionalni Odisej, miljenik boginje Atene.
Duel Krojfa i Bekenbauera… ali još samo ovo. Otac Johana Krojfa bio je veliki navijač Ajaksa. U siromašnom kvartu Amsterdama, u Beton partu su bili najvatreniji navijači Ajaksa. Petogodišnji Krojf imao je člansku kartu 14.114. Bio je to očev poklon za Krojfov peti rođendan. Brzo je ostao bez oca i vreme provodio sa majkom koja je radila kao čistačica u Ajaksu. Kad su u Ajaksu želeli da formiraju pionirski tim, od 200 dečaka izabrano je šest najdarovitijih. Među njima je bio i Krojf. Iako su se stalno viđali sa njegovom majkom, ljudi iz Ajaksa pismom su obavestili Krojfa 12. aprila 1957. da je postao član Ajaksa. Nije imao ni punih deset godina.
Kad je reč o statistici, o nabrajanju, kod Krojfa to nabrajanje prelazi u poeziju, u duhovitost. Krojf je sa Ajaksom bio osam puta prvak Holandije, tri puta zaredom pobednik Kupa šampiona. On je šest puta bio najbolji strelac Holandije i tri puta najbolji igrač Evrope. Barselona je postala prvak, prvak nakon 14 godina u Krojfovoj prvoj sezoni u Španiji. Tri godine je igrao u Americi, pa onda za drugoligaš Levante i u sezoni 1981/82. vraća se u Ajaks. Krojf je tada imao 35 godina. Ajaks je dve sledeće sezone bio prvak Holandije. Prelazi u Fejnord 1983. i Fejnord, posle deset godina, osvaja prvenstvo. U finalu holandskog kupa 13. maja 1984. postigao je pobedonosni gol. To je poslednji Krojfov gol u karijeri. Za 20 godina odigrao je 506 utakmica i dao 290 golova.
Finale Holandija-Nemačka odlučeno je u direktnom duelu Krojfa i Bekenbauera. Posle pola sata igre Krojf je imao jedan na jedan na liniji centra igrališta. Iza kapitena Nemačke sve je bilo pusto, sve do golmana Majera. Krojf je s loptom najbrži igrač u povesti nogometa. On se nije poneo kao Ahilej, ni kao Ajant, ni kao Ajaks. Bekenbauer je počeo da se povlači, da kupuje vreme, skraćuje prostor. Trajalo je to kao kad se kralj povlači pred pešacima. Onda se ubacio Rep i Krojf je dao pas. Rep je bio sam, ali je Majer to odbranio. Krojf je računao kao Odisej. Ali Krojf nije bio kapiten Odiseja, nego Ajaksa. Da je Krojf pretrčao, polomio Bekenbauera imao bi samo Majera ispred sebe i mogao je 20 i više metara da smišlja kako da plasira loptu pored Majera. I tu bi bilo odlučeno finale, polomljena katarka nemačke odbrane, to bi za Nemce bio Staljingrad i Drezden. Tako je Krojf promašio titulu prvaka sveta 1974, titulu prvaka Evrope 1976. (Belgija je, u Zagrebu, pobedila Holandiju, s Krojfom, 3:1) i titulu svetskog prvaka 1978. Propustio je da preda štit i mač Maradoni. Zašto se Krojf odlučio na korektnost, na pas slobodnom igraču?
Isprovocirao je gnev bogova
Zato što je Krojf posle penala u drugom minutu ušao u ulogu. Krojf je igrao Krojfa. Unišio ga je njegov narcis. Krojf je celo vreme pokazivao rukom kada da krene napad, teatralno je otvarao prostor saigračima, a on je ostajao pozadi. Stalno je preuzimao loptu ispred saigrača, izvodio je sve kaznene udarce, izvodio je aut, tri-četiri puta, da bi bio u krupnom kadru. Krojf nije bio s ekipom, Holandija je igrala s rđavom namerom, igrala je na prekid, kakav faul, s leđa, Neskensa nad Grabovskim. Holandija nije ličila na Holandiju, jer Krojf nije bio Krojf, a hteo je da bude u centru pažnje. Krojf se ružno poneo prema sudiji Tejloru, kad je završeno prvo poluvreme. A Tejlor je svirao penal nad Krojfom, dao je u 7-8. minutu žuti karton Fogtsu, Krojfovom čuvaru. Krojf je isprovocirao gnev bogova. (U drugom poluvremenu Holandija je imala prilike – promašio je Rep, promašio je Han, Krojf je uhvatio volej, ali je to Majer odbranio.) Bogovi ne daju da junaci menjaju uloge. Ne može Ajaks da igra Odiseja, ili Pat Garet Bili Kida.
Miler je odlučio finalnu utakmicu. Kod rezultata 1:1, oštar centaršut Bonhofa, primio je s otklonom, prijem u sinkopi i tako izbacio iz ravnoteže Krola, a onda sa zadrškom poslao jednu kotrljajuću loptu kroz noge centarhalfu i pored noge Jongbluda. Taj gol je doneo titulu Nemcima. Miler je dao milerovski gol, i to je bio njegov poslednji gol u reprezentaciji. Tako odlazi aristokrata. Gerd Miler je bio najbolji igrač prvenstva 1974. Za najboljeg igrača proglašen je Krojf, Miler je prošao kao Ajant, ali je zadobio slavu Ahileja.